У Подгорици представљена нова књига Селимира Радуловића „Запис, на стубу јерусалимском“
© Sputnik / Бобан Нововић
Пратите нас
Академска трибина на тему „Запис, на стубу јерусалимском“, према новој књизи српског књижевника Селимира Радуловића одржана је синоћ у Српској кући у Подгорици, у организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра „Свети Сава“.
Отварајући трибину уредник Будимир Дубак је казао да пјесник надахнуће, прије свега, црпи из Светог Писма Старог и Новог завјета, који већ два миленијума чине темељ свеколике хришћанску књижевности, од светих отаца Христове цркве, до данас.
„Наслов најновије књиге Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском“ сугерише три фундаментална појма и симбола хришћанске културе. Записи се, како пише Ђорђе Трифуновић „јављају већ у „Мирослављевом јеванђељу“, најстаријој до сада познатој књизи писаној старим српским језиком, а бележени су ради спаса душе себи и својима, као нека врста задужбине“. Пјесничке књиге Селимира Радуловића израстају једна из друге и настављају једна другу, означавајући странице на путу Боготражитеља. Истинска поезија има ту моћ да укида простор и вријеме, видљиво и невидљиво, стапајући их уједно. То је управо циљ светог путника, о коме Радуловић пјева“, поручио је Дубак.
Селимир Радуловић је синоћ казао да је имао два пјесничка живота, један који је трајао до деведесетих година прошлог вијека, а други који је почео тада.
Академска трибина на тему „Запис, на стубу јерусалимском“, према новој књизи српског књижевника Селимира Радуловића одржана је у Српској кући у Подгорици
© Sputnik / Бобан Нововић
„Тада сам се суочио са једном занимљивом књигом која носи наслов „Велики код“, књига најугледнијег теоретичара поезије 20. вијека Канађанина Норторпа Фраја. У тој књизи он каже да се не може тумачити књижевност ако се не познаје Стари и Нови завјет, као и да се све књижевне матрице налазе у Старом и Новом завјету. Пјесништво најнепосредније наставља мит, наслеђује, преноси и дивесификује мит. Дакле, све књижевне матрице, од Дантеове „Архитектонике“ до Равлеове „Дезинтеграције“ налазе се у Старом и Новом завјету. Једно пола године сам посветио читању великих европских романа 19. и 20. вијека и доиста сам видио да се у свим тим романима налази нека библијска матрица. Када се то догодило ја сам заборавио оно што сам до тада писао, што је било у знаку постмодерног праха и почео сам да пјевам на један другачији начин“, поручио је Радуловић.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у свом осврту на пјесништво Селимира Радуловића је казао да је он заокупљен библијским, светотачким темама из православног богословља и аскетског живота.
„У овој књизи Селимир се у добром дијелу, у више својих пјесама бави темама древног патерика, такође дотичући се тема из историје египатског монаштва тих најстаријих аскетских списа који данас нијесу омиљена литература за савременог читаоца, који је миљама удаљен од тих тема, не само временски, него и духовно. Међутим, Селимир је имао дубоку потребу, и видимо са колико пажње се посветио темама из патерика, колико се посветио да уђе у тајну аскетског подвига египатских монаха и успио је да нађе драгуље које је уградио у своју поезију. Његова пјесничка обрада тих тема са завидном једноставношћу ријечи је послужила само да он још више истакне свјетлост тих драгуља. Откуд та потреба да се један савремени пјесник врати у далеку приошлост, да ли је он утонуо у прошлост или је урадио нешто што је нас покренуло ка правим, непролазним, истинским вриједностима“, казао је, између осталог, митрополит Јоаникије.
Предсједник црквене општине Цетиње и школски друг и пријатељ Селимира Радуловића, Рајко Радусиновић истакао је да му је част што има прилику да у име светопетровских и светосавских Цетињана честита награду „Свети Стефан Штиљановић“, коју је Радуловић прије пар дана добио у Будви.
Академска трибина на тему „Запис, на стубу јерусалимском“, према новој књизи српског књижевника Селимира Радуловића одржана је у Српској кући у Подгорици
© Sputnik / Бобан Нововић
„Нажалост, Цетињски лист и локална телевизија нијесу томе дали апсолутно никакав значај. Међутим, квалитет Селимира Радуловића као пјесника и као човјека превазићи ће све те, нажалост, подјеле, и климатске и моралне промјене које су се десиле на Цетињу, родном граду Селимира Радуловића“, поручио је, између осталог, Радусиновић, посебно акцентујући заједночко одрастање, Радуловићев одлазак у Нови Сад, као и његов хумани рад када је неколико година обезбјеђивао брашно и остале потрепштине за кухињу Цетињске богословије.
У наставку трибине Селимир Радуловић је говорио своје стихове.
Академској трибини поред бројних посјетилаца присуствовали су Амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников и Отправница послова Амбасаде Републике Србије у Црној Гори Јелисавета Чолановић.
