https://sputnikportal.rs/20230914/avionski-saobracaj-u-eu-na-prekretnici-cene-karata-mogle-bi-biti-basnoslovne-1161251685.html
Авионски саобраћај у ЕУ на прекретници: Цене карата могле би бити баснословне
Авионски саобраћај у ЕУ на прекретници: Цене карата могле би бити баснословне
Sputnik Србија
Европосланици у Стразбуру су у среду изгласали нова правила у вези са употребом такозваних одрживих горива у ваздушном саобраћају. 14.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-14T22:54+0200
2023-09-14T22:54+0200
2023-09-14T22:54+0200
економија
економија
свет – економија
енергетика
саобраћај и инфраструктура
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/19/1125742204_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_2308ed4e3cdea21f780f5f65c9ad0d4e.jpg
Европска авионска индустрија налази се на прекретници. Европска унија је одлучила да се у следеће две године на готово свим летовима на аеродромима мора употребљавати одређен ниво одрживих авионских горива.Узимајући у обзир да су одржива авионска горива (САФ) тренутно три до четири пута скупља од керозина али и да још нигде у свету не постоји тржиште зелених авионских горива, пред авио-индустријом је изузетно захтевно раздобље. А ако владе ЕУ не иступе и јавним политикама не подрже ову европску иницијативу, сав терет ће пасти на леђа грађана, који ће за путовање авионом морати да плаћају вишеструко већу цену него што то чине данас.После дуготрајних преговора између Комисије, Савета и Парламента, посланици у Стразбуру су у среду изгласали нова правила која се тичу употребе одрживих авионских горива у саобраћају.Према иницијативи „ReFuelEU Aviation“, од 2025. године авиони који полећу са европских аеродрома треба да користе минимално два одсто одрживог авионског горива. Тај проценат ће се годинама повећавати па ће тако до 2035. године минимална количина САФ-а морати да износи 20 одсто, а 2050. чак 70 одсто.Правила ће се примењивати на све комерцијалне одлазне летове са европских аеродрома са изузетком за најудаљеније територије, попут Канарских острва. Иницијатива је део ширег напора ЕУ да Европа до 2050. године постане први тзв. климатски неутрални континент, преноси „Јутарњи лист“.Акценат је стављен на већу употребу синтетичких или е-горива, добијених претварањем електричне енергије у текуће гориво. Осим е-горива, одрживим се сматрају и одређена биогорива произведена од пољопривредних или шумских остатака, алги, биолошког отпада, коришћеног уља за кување или одређених животињских масти. Рециклирана млазна горива произведена од отпадних гасова и отпадне пластике такође се сматрају „зеленим“.Производња одрживих горива данас је врло ограничена, а одржива авионска горива чине мање од 0,1 одсто укупне потрошње горива за авионе.Посланик зелених Јакоп Далуде истакао је да у овом тренутку комплетна производња одрживих авионских горива не би била довољна ни да би се покрила једна трећина националних летова у Шведској.Циљ ЕУ је да се европска производња повећа са неколико стотина хиљада тона на 160 милиона тона годишње до 2050. године. Више од стотину производних погона, укључујући најмање три у Француској, требало би да угледају светло дана у Европи, с више од 200.000 нових радних места.Кључни изазов је то што је авио-индустрију посебно тешко декарбонизовати. Док је технологија обновљиве енергије већ омогућила прелазак на електричне аутомобиле, камионе и остала друмска возила, у овом тренутку не постоји технологија која би то исто учинила за ваздушни саобраћај.Постоји неколико иновативних решења, али су она далеко од широке примене. „Ербас“ је, на пример, најавио да ће до 2035. године имати први авион с нултом емисијом, који ће користити водоникове гориве ћелије. Електрични авиони, такође, могу да буду одржив концепт, али ће вероватно бити ограничени на врло мале летелице због ограничења у технологији батерија и њихових капацитета.Постоји и реална опасност да ће доћи до повећања цена летова ако владе не ускоче и помогну ваздушним компанијама прелазак на одржива горива. Известилац парламента Хозе Рамон Бауза Диаз апеловао је на националне владе да подрже ову мере финансијским средствима, пореским подстицајима и смањењем бирократије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, енергетика, саобраћај и инфраструктура, европска унија (еу)
економија, свет – економија, енергетика, саобраћај и инфраструктура, европска унија (еу)
Авионски саобраћај у ЕУ на прекретници: Цене карата могле би бити баснословне
Европосланици у Стразбуру су у среду изгласали нова правила у вези са употребом такозваних одрживих горива у ваздушном саобраћају.
Европска авионска индустрија налази се на прекретници. Европска унија је одлучила да се у следеће две године на готово свим летовима на аеродромима мора употребљавати одређен ниво одрживих авионских горива.
Узимајући у обзир да су одржива авионска горива (САФ) тренутно три до четири пута скупља од керозина али и да још нигде у свету не постоји тржиште зелених авионских горива, пред авио-индустријом је изузетно захтевно раздобље. А ако владе ЕУ не иступе и јавним политикама не подрже ову европску иницијативу, сав терет ће пасти на леђа грађана, који ће за путовање авионом морати да плаћају вишеструко већу цену него што то чине данас.
После дуготрајних преговора између Комисије, Савета и Парламента, посланици у Стразбуру су у среду изгласали нова правила која се тичу употребе одрживих авионских горива у саобраћају.
Према иницијативи „ReFuelEU Aviation“, од 2025. године авиони који полећу са европских аеродрома треба да користе минимално два одсто одрживог авионског горива. Тај проценат ће се годинама повећавати па ће тако до 2035. године минимална количина САФ-а морати да износи 20 одсто, а 2050. чак 70 одсто.
Правила ће се примењивати на све комерцијалне одлазне летове са европских аеродрома са изузетком за најудаљеније територије, попут Канарских острва. Иницијатива је део ширег напора ЕУ да Европа до 2050. године постане први тзв. климатски неутрални континент,
преноси „Јутарњи лист“.
Акценат је стављен на већу употребу синтетичких или е-горива, добијених претварањем електричне енергије у текуће гориво. Осим е-горива, одрживим се сматрају и одређена биогорива произведена од пољопривредних или шумских остатака, алги, биолошког отпада, коришћеног уља за кување или одређених животињских масти. Рециклирана млазна горива произведена од отпадних гасова и отпадне пластике такође се сматрају „зеленим“.
Производња одрживих горива данас је врло ограничена, а одржива авионска горива чине мање од 0,1 одсто укупне потрошње горива за авионе.
Посланик зелених Јакоп Далуде истакао је да у овом тренутку комплетна производња одрживих авионских горива не би била довољна ни да би се покрила једна трећина националних летова у Шведској.
Циљ ЕУ је да се европска производња повећа са неколико стотина хиљада тона на 160 милиона тона годишње до 2050. године. Више од стотину производних погона, укључујући најмање три у Француској, требало би да угледају светло дана у Европи, с више од 200.000 нових радних места.
Кључни изазов је то што је авио-индустрију посебно тешко декарбонизовати. Док је технологија обновљиве енергије већ омогућила прелазак на електричне аутомобиле, камионе и остала друмска возила, у овом тренутку не постоји технологија која би то исто учинила за ваздушни саобраћај.
Постоји неколико иновативних решења, али су она далеко од широке примене. „Ербас“ је, на пример, најавио да ће до 2035. године имати први авион с нултом емисијом, који ће користити водоникове гориве ћелије. Електрични авиони, такође, могу да буду одржив концепт, али ће вероватно бити ограничени на врло мале летелице због ограничења у технологији батерија и њихових капацитета.
Постоји и реална опасност да ће доћи до повећања цена летова ако владе не ускоче и помогну ваздушним компанијама прелазак на одржива горива. Известилац парламента Хозе Рамон Бауза Диаз апеловао је на националне владе да подрже ову мере финансијским средствима, пореским подстицајима и смањењем бирократије.
