- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Могу ли Запад и Сарајево забранити Додику да буде – Додик

© AP Photo / Radivoje PavicicМилорад Додик
Милорад Додик - Sputnik Србија, 1920, 14.09.2023
Пратите нас
Захтев да се Милораду Додику забрани обављање председничке функције нема смисла јер се такве одлуке изричу тек пошто претходно донета пресуда постане правоснажна. Међутим, у случају оптужнице против Додика и Милоша Лукића, изгледа да право игра малу улогу јер, ради се заправо о политичкој фарси чији циљ надилази самог Додика.
Овако саговорници Спутњика, судија Врховног суда Републике Српске др Радомир Лукић и саветник председника Републике Српске др Огњен Тадић оцењују захтев Тужилаштва БиХ да се председнику Републике Српске Милораду Додику и в. д. Службеног гласника Републике Српске Милошу Лукићу забрани вршење службене дужности.
Подсећамо, Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика и в. д. директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића у којој се, према речима Додиковог адвоката Горана Бубића, тражи забрана вршења службене дужности.
То, према Бубићевом мишљењу, показује да се ради о политичком процесу, као и да председник Републике Срспке има само једног послодавца – грађане Републике Српске.
Додик и Лукић оптужени су за кривично дело неизвршавања одлука такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ. Ово дело је Кривичном закону БиХ самовољно наметнуо управо високи представник.

Нема изрицања мера безбедности пре изрицања пресуде

Према Лукићевим речима, свако кривично законодавство има одређене мере онима који су кривично осуђени, мере безбедности. Међу њима јесте мера забране вршења службене дужности, али она може да се изрекне само уз правоснажну осуђујућу пресуду.

„Тужилац је, претпостављам, тражио да се, када се Додик правоснажно казни, изрекне и мера безбедности забрана вршења службене дужности. Вероватно се ради о томе. Јер нема претходне мере забрана, од сада, па ако тог поступка икада буде. Нема забране вршења делатности и службене дужности, него тек са правоснажном пресудом“, наглашава Лукић.

Оптужница спорна у сваком смислу

Све што је везано за оптужницу против Додика и Лукића веома је спорно, а најспорнији је темељ свега тога – кривично дело за које су њих двојица оптужени.
„То наводно кривично дело инкриминисао је наводном изменом и допуном Кривичног закона којом је господин Шмит штитио себе и своју личност. Према томе, начин утврђивања тог наводног кривичног дела је крајње споран и то би, отприлике, наликовало као када бих ја, како бих заштитио себе, донео одлуку да се промени Кривични закон и да се казни свако ко не поштује одлуке Радомира Лукића“, објашњава наш саговорник.
Осим што то говори о потпуној самовољи, говори и о чињеници да један вануставни фактор узима себи за право да ограничава слободе грађана.
Други проблем је, како Лукић истиче још и већи – високи представник, западне земље и један део исламских земаља упорно крше Дејтонски споразум, односно његово слово.
„То је чињеница. У протеклих тридесет година Републици Српској је, противно њеној вољи, уз примену насиља према њеним функционерима и грађанима, одузет низ уставом зајамчених овлашћења. Ови фактори настоје да централизују БиХ, а заправо да потпуно неутралишу српски фактор и српски народ у БиХ“, каже Лукић.
Без икаквих последица, српски народ протеран је из Хрватске, подсећа наш саговорник - за то нико није одговарао, нико оком није трепнуо. На Западу се тако нешто сматра нормалним јер су Срби за њих реметилачки фактор. Сада желе да протерају и, по њима, реметилачки фактор у БиХ.
„То иде тако што га прво обезглавите, што му одузмете сваку врсту политичког субјективитета, одузмете му потом идентитет и полако почнете да га претварате у нешто треће“, истиче Лукић.
У том смислу, оптужница против Додика и Лукића представља политичку фарсу и пар екселанс политичко суђење, закључује Лукић.

Хоће ли БиХ бити гурнута у бездан?

Према Тадићевом мишљењу, захтев да се Додику и Милошу Лукићу забрани политички рад и свака друга врста јавног ангажмана коначно потврђује мишљења да се ради о политичком прогону.
„Мислим да је циљ прогона да се сруши систем који се истовремено одупире наметању Кристијана Шмита на позицију виског представника и наметању одлуке којом би се од Републике Српске и Федерације БиХ отела имовина“, наводи он.
Зато, било ко, ко буде судио у њиховом случају, мора да зна да својом одлуком одређује хоће ли Дејтонски споразум и БиХ гурнути у бездан.
О сложеној ситуацији у БиХ погледајте у новом издању емисије „Свет са Спутњиком“:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала