Да је неко притискао Американце као они Србе у Српској – заборавили би и енглески језик /видео/
© Sputnik / Виталий Белоусов
/ Пратите нас
Да је на грађане САД неко вршио сразмени притисак какав се врши на српски народ све ове године уз благослов најмоћније државе света ко зна да ли би данас уопште знали да говоре енглески или би мукали. А после свега кад би сутра сишла нека ванземаљска врста и напала Америку, кад би Србе искрено питали нисам сигуран на чијој страни би били.
Огорчење српског народа, посебно у Босни и Херцеговини где је изложен све већим притисцима с циљем поткопавања Републике Српске, овако сликовито описује историчар и професор на Филозофском факултету у Београду Чедомир Антић.
Американци су, резигнирано констатује Антић, довели Србе у ситуацију да су данас одлучније против њих него 1992. када је ипак било људи који су веровали да Милошевић њима није добро објаснио ствари, иако и у томе има истине.
„Видимо данас да то није тако, да је то могао да буде било ко, да ли би био Радован Караџић или Радован Самарџић, сви би завршили у Хагу и према свима би било примењивано исто – од двоструких стандарда приликом вођења рата до двостурких стандарда приликом суђења“, примећује професор.
Пат позиција у БиХ
Нови круг тензија у БиХ, насталих због покушаја тзв. високог представника да дисциплинује Српску, он ипак објашњава и геополитичким променама, али и сукобом у Украјини који је, истиче, отворио питање равнотеже снага и актуелизовао и питање Балкана - велике силе су се традиционално сукобљавале на Балкану и на Балкан извозиле своје кризе што се и сада дешава.
„Кад је реч о БиХ ту је постојао сукоб мотива. С једне стране било је потребно да Срби из БиХ буду политички протерани, међутим, на другој страни је био муслимански фактор и није требало да он потпуно победи, јер на Западу су знали да у случају да протерају Србе из БиХ то не би била нова Хрватска или ново Косово него Пророкова задужбина, победили би они који су чинили јединице Ел муџахида“, верује Антић.
Он сматра да је Запад у немогућој позицији и зато што су још 2009. пропала сва настојања да се направи унитарна Босна, Срби се консолидовали, а бошњачко руководство није разумело како треба да ради па је изашло са претераним захтевима.
„Сад су се карте поново поделиле и све оно од економске кризе из 2008, преко Арапског пролећа, до сукоба са Русијом који је почео 2004. а сада кулминирао, отвара поново то питање. А ЕУ је слабија него пре 10 година, САД радикалније, а Срби имају веће прохтеве. И то је наизглед нерешива ситуација коју убрзава криза у Украјини“, описује пат позицију Антић.
„Бесправно право“ Запада
Др Александар Лукић са Института за политичке студије додатни разлог за заоштравање конфронтације у БиХ види и у, како каже, „бесправном праву“ које намеће Запад.
„Кристијан Шмит је постао представник не знамо кога пошто нема одлуке Савета безбедности који би требало да га именује. Не зна се како да одредимо његов статус. Не може бити никако овлашћен зато што ЕУ и САД немају мандат да шаљу неког представника који би имао такве ингеренције“, истиче Лукић. У шали предлаже да „немачког туристу“, ако дође у Српску и поред поруке да је непожељан, заиста третирају као туристу па му покажу нека места од историјског значаја попут Тјентишта и Козаре где су се Немци „показали“ у Другом светском рату.
На питање како тзв. високи представник може онда да прети Додику „озбиљним последицама“ због његовог односа према њему и какве би то последице могле бити, Чедомир Антић констатује да би Шмит ухапсио Додика да се у БиХ и даље налази 80 или 60 хиљада припадника НАТО.
„Тога нема, сад их има неколико хиљада. Међутим, с обзиром на чињеницу да је свет радикализован због рата у Украјини, и даље постоји опасност да се догоди оно што се дешавало у свету. Подсећам, Бин Ладен је убијен на простору земље која није дала дозволу Американцима да делују, неколико стотина метара од пакистанске војне академије деловале су америчке фоке“, упозорава професор.
Није Додик Бин Ладен
Лукић, међутим, напомиње да је разлика између тог догађаја и Републике Српске то што је Бин Ладен био званично проглашен за терористу, па су Американци имали одређену аргументацију да тако нешто ураде.
„Овде није у питању терориста него легално, демократски изабран председник. Али они могу да га, ако би евентуално објавио самосталност Српске, прогласе за неког ко је терориста и ко руши уставни поредак БиХ, да би нашли некакве правне аргументе“, наводи саговорник Спутњика.
Он подсећа да се са Запада све време врши притисак на Српску не би ли је свели на ранг кантона који не би имао прерогативе додељене Дејтоном, а како тај ентитет не може да се директно укине онда иду неким околним путевима и покушавају да јој одузму имовину кроз спорни закон о државној имовини који желе да јој наметну.
„То су Додик и садашња власт у Српској добро приметили - да се одузимањем имовине заправо готово потпуно укида РС. И то је та црвена линија коју РС не сме да пређе ако жели да постоји. Било би добро да се око тога успостави нека врста сагласности међу свим чиниоцима у Српској и наравно у Србији. Српској је потребна и подршка Србије да се то не би десило и да не би ни дошло до те провокације. Јер ако до провокације дође и Српска заиста прогласи самосталност, то би била велика полтичка криза. Запад, бар у овом тренутку, ни у ком смислу неће дозволити да РС буде самостална нити да учини било шта даље после тог прогласа. А онда је све могуће - и да покушају да интервенишу на неки начин“, упозорава Лукић.
Он ипак верује да ситуација у БиХ неће до те мере ескалирати и да ће бити пронађен компромис јер сматра да Западу не одговара да дође до неког грађанског рата.
Поука од Иве Андрића
Антић истиче да је Запад својим понашањем показао да има предрасуде према Србима па како онда може да се очекује да ће донет мир у БиХ.
Запад се, надовезује се Лукић, не понаша тако само у БиХ, него у свим државама где је присуство Срба значајно, то су и Црна Гора и Србија, а наш је задатак да се томе одупремо.
„Иво Андрић је говорио: све Дрине су криве и не можеш их никад исправити али немој никад престајати да их исправљаш. То би био принцип којим би требало да се руководимо како бисмо штитили своја права“, поручује политиколог.
