Апел научника: Климатске промене не постоје, све је у новцу и контроли
CC0 / пиксабеј /
Пратите нас
Научници би требало отворено да се позабаве неизвесностима и претеривањима у својим предвиђањима глобалног загревања, док би политичари требало да непристрасно рачунају стварне трошкове као и замишљене користи од мера политике, наводи се у Светској декларацији о клими коју је потписало 1.609 научника и стручњака.
Нема климатских хитних случајева, а алармантне поруке које гурају глобалне елите су чисто политичке, стоји у изјави 1.609 научника и стручњака који су у оквиру Глобалне климатске обавештајне групе потписали „Светску декларацију о клими“, пренео је „Зирохеџ“.
„Наука о клими треба да буде мање политичка, док би климатске политике требало да буду више научне“, почиње декларација.
„Научници би требало отворено да се позабаве неизвесностима и претеривањима у својим предвиђањима глобалног загревања, док би политичари требало да непристрасно рачунају стварне трошкове као и замишљене користи од мера политике“, наводи се даље.
Група је независни „чувар климе“ коју су 2019. основали професор геофизике Гус Беркхоут и научни новинар Марсел Крок. Како се наводи на њиховој интернет страници, циљ организације је да „генерише знање, разумевање узрока и ефеката климатских промена, као и ефеката климатске политике“. И то чине објективним сагледавањем чињеница и ангажовањем у научним истраживањима климатских промена и климатске политике.
Међу потписницима декларације су нобеловци, теоретски физичари, метеоролози, професори и научници из области животне средине широм света.
На питање „Епох тајмса“ зашто су потписали декларацију у којој се наводи да је „климатска ванредна ситуација“ фарса, сви су навели одговор „јер је то истина“.
„Потписао сам декларацију јер верујем да се клима више не проучава научно. Напротив, постала је предмет вере“, рекао је за „Епох тајмс“ Хејм Бенароја, угледни професор машинства и ваздухопловства на Универзитету Рoтгерс.
„Земља се загрејала минимално од краја Малог леденог доба око 1850. године, али то тешко да представља хитан случај — или чак кризу — jeр је планета још топлија током последњих неколико миленијума“, рекао је Ралф Александар, пензионисани физичар и аутор веб-сајта „Наука под нападом“.
„Постоји много доказа да су просечне температуре биле више током такозваног средњовековног топлог периода (са средиштем око 1000. године), римског топлог периода (када су се узгајали грожђе и агруми у сада много хладнијој Британији), и у раној Холоцени (након што се завршило последње редовно ледено доба)“, навео је он.
Климатска ванредна ситуација је „фикција“, рекао је недвосмислено.
„Климатска ванредна ситуација“
Људске активности и настали гасови са ефектом стаклене баште узрок су глобалног загревања, према Међувладином панелу за климатске промене (IPCC). Конкретно, каже да су 1750. године у атмосфери биле 280 молекула угљен-диоксида на сваки молекул ваздуха, односно делова на милион (ппм), а данас су 420 делова ппм, што утиче на температуру.
IPCC је тело УН за процену „науке у вези са климатским променама“. Основали су га 1988. Светска метеоролошка организација и Програм УН за животну средину како би помогли креаторима климатске политике.
Едвин Бери, теоретски физичар и сертификовани консултантски метеоролог, рекао је да је једна од централних теорија IPCC је да је природни угљен-диоксид остао константан на 280 ппм од 1750. године и да је повећање CO2 од 140 ппм због утицаја човека.
Ова теорија IPCC криви људски фактор за повећање угљен-диоксида за 33 процента укупно данас, рекао је он за „Епох тајмс“.
Сходно томе, да бисмо снизили температуре, каже IPCC, морамо смањити емисију угљен-диоксида изазвану људским фактором — дакле, да насилно изврше прелазак на електрична возила, да се отарасе фосилних горива и генерално смање све активности које доприносе емисији CO2 од стране људи.
Читава та премиса, према Берију, је проблематична.
„Перцепција јавности о угљен-диоксиду је да он одлази у атмосферу и тамо остаје. Они мисле да се само акумулира. Али није“, рекао је он.
Објаснио је да када се погледа проток угљен-диоксида — проток значи да се угљеник креће из једног резервоара угљеника у други, тј. путем фотосинтезе, исхраном биљака и назад кроз дисање — константан ниво од 140 ппм захтева континуирани прилив угљен-диоксида од 40 ппм годишње, јер, према IPCC, угљен-диоксид има време обртања од 3,5 године, што значи да молекули угљен-диоксида остају у атмосфери око пола године.
„Сада кажемо да је прилив угљен-диоксида као последица људског деловања једна трећина од укупног. Чак и подаци IPCC кажу: „Не, прилив угљен-диоксида од људи је око пет до седам процената укупног прилива угљен-диоксида у атмосферу“, рекао је он.
Дакле, да би се надокнадио недостатак неопходног угљен-диоксида насталог под утицајем људског фактора који се налази у атмосфери, IPCC тврди да уместо да има време обрта од 3,5 године, тај CO2 остаје у атмосфери стотинама или чак хиљадама година.
IPCC каже да је нешто другачије у вези са људским угљен-диоксидом и да он не може да тече из атмосфере тако брзо као природни угљен-диоксид.
„Па, господо научници из IPCC, требало је да поставите једноставно питање: ‘Да ли је људски молекул угљен-диоксида потпуно идентичан природном молекулу угљен-диоксида?’ А одговор је да, наравно!“, навео је физичар Бери и закључио да ако су људски и природни молекули CO2 идентични, њихова времена изливања морају бити идентична.
Према његовом образложењу значи да је природа – а не људски фактор – узрочник повећања емисије угљен-диоксида. Сходно томе, покушаји смањења CO2 од стране човека су бесмислени.
„Веровање да људски фактор покреће повећање емисије угљен-диоксида је највећа јавна обмана и најскупља превара у историји“, рекао је Бери.
Истакао је да у науци научна метода каже да не можете доказати да је теорија 100 одсто тачна — само да подаци то подржавају — али можете доказати да је нетачна.
Oн је отишао корак даље у истраживању и израчунао циклус угљеника код људи користећи податке IPCC о циклусу угљеника.
„Сада би неко могао да пита: 'Па, да ли су подаци IPCC тачни?' Мој одговор је: 'Не знам'. Али не морам да знам јер је IPCC користио управо ове податке да обмане свет. Желим да покажем да је њихова логика погрешна користећи њихове податке“, рекао је он.
IPCC није постављен као научна организација
Бери је рекао да се IPCC не упушта у скептицизам према својим теоријама и научном методу.
„Они су основани као политичка организација да посебно убеде јавност да угљен-диоксид изазива проблеме“, рекао је он.
На питање зашто постоји притисак да се прогласи „климатска ванредна ситуација“, Бери је рекао да је све у новцу и контроли.
„То је једини прави разлог за то. Нема ванредних климатских околности“, рекао је он.
Као и научник Бери, и физичар Ралф Александар каже да је наука постала више политичка него научна.
„Једноставно није тачно да је клима на Земљи угрожена. Та тврдња је далеко више политичка него научна“, рекао је он.
„Наука је заснована на доказима из посматрања, заједно са логиком, да би се доказима дао смисао. Постоји врло мало, ако их уопште има, доказа да људске емисије CO2 изазивају пораст температуре. Постоји корелација између њих, али то није посебно снажно: Земља се хладила, на пример, од 1940. до 1970. године, док је ниво угљен-диоксида у атмосфери наставио да расте. Компјутерски климатски модели су све што повезује глобално загревање са CO2“, тврди Александар Ралф.
Тврдње из НАСА кухиње
На питање зашто је CO2 означен као узрок климатске ванредне ситуације, Ралф је рекао да то потиче од Џејмса Хансена, астрофизичара и шефа НАСА Годард института за свемирске студије од 1981. до 2013. године, и ватреног еколога.
„Хансен је развио један од првих компјутерских климатских модела и почео да даје веома преувеличана предвиђања будућег загревања, од којих се ниједно није остварило“, тврди Ралф и додао да је ово укључивало сведочење које је дао на саслушању у Сенату 1986. године, за које се сматра да је изазвало каснији наратив о антропогеном глобалном загревању.
Упркос томе што се његова предвиђања нису остварила, напори Хансена допринели су оснивању IPCC.
„Иако је наизглед IPCC научно тело, налази његових научника су често изобличени и наглашени од стране владиних и невладиних бирократa који доминирају организацијом“, рекао је он.
Према његовим речима бирократе су одиграле велику улогу у преувеличавању научних закључака узастопних извештаја IPCC, па отуда и недавне изјаве генералног секретара УН о „узаврелој земљи“.
Генерални секретар Антонио Гутереш је у јулу рекао да су климатске промене овде.
„То је застрашујуће. И то је само почетак. Ера глобалног загревања је завршена; стигла је ера глобалног кључања. Ваздух се не дише. Врућина је неподношљива. А ниво профита од фосилних горива и климатска неактивност су неприхватљиви“, рекао је летос Гутереш.
„Шансе да CO2 буде кривац број један су веома мале. CO2 несумњиво доприноси, али постоји неколико природних циклуса који такође утичу“, рекао је он и додао да ово укључује соларну варијабилност и циклусе океана, оба занемарена у климатским моделима, или су представљена лоше. „Док ће вам климатски активисти рећи другачије, наука о клими је још увек у повоју, а постоји много тога што још не разумемо о нашој клими“, оценио је Александер Ралф.
На питање зашто су климатски модели тако нетачни, Александер Ралф је рекао: „Компјутерске симулације су поуздане само онолико колико су поуздане претпоставке на којима је компјутерски модел изграђен, а постоје многе претпоставке које улазе у климатске моделе. Претпоставке о процесима које не разумемо потпуно захтевају приближно оцењивање и закључивање“, преноси РТ Балкан.
