Центар за истину: Права победа Русије у бруталном информационом рату /видео/
© Flickr / Vishvendra Rai
Пратите нас
Донедавно, Русија није побеђивала у информационом рату, међутим стање се мења, јер се види да је садржај који противник емитује у информационо-психолошким операцијама лажан. Он није пријемчив за руске грађане и самим тим, та пропаганда није више успешна као што је некада била, каже за Спутњик „гуру руског Интернета“ Игор Ашманов.
За Ашманова спољни информациони напади на Русију нису толико важни. Важније је, каже он, да се у Русији формира један центар из кога се емитују истините информације, где би све оне биле кратке и проверене.
„То је права победа у информационом рату. Ми немамо могућности да на информационе нападе одговарамо симетрично. Нисмо нација која би се служила фејковима, троловима или неком приземном пропагандом и манипулацијом, већ желимо да дамо асиметричан одговор. У том случају, наш став би био потпуно обрнут – истинито информисање, објашњавање нашег става нашим грађанима и целом свету, да покажемо јасно који су наши циљеви и наше идеолошке претпоставке“, напомиње он.
Најважније је одбранити вредности једног друштва
Још увек постоје украјински информациони напади нижег нивоа који функционишу по истом принципу по коме су стваране деструктивне групе самоубистава или деструктивне групе пуцњава по школама. На тај начин Украјина покушава да врбује руске тинејџере за обављање терористичких операција.
Према речима Ашманова, основно оружје информационог рата вредности које се у једном друштву пропагирају.
„У нашем случају, ово оружје су традиционалне вредности. После покретања СВО, издата је наредба председника која говори о традиционалним вредностима које ће бити под заштитом. Ово је револуционарни догађај, још пре само десет година, овако нешто било је незамисливо“, каже Ашманов.
Као један од примера како се штите традиционалне вредности, наш саговорник наводи да је уџбеник историје, од ове школске године јединствен на територији целе Русије. До сада, због принципа либералне економије, деца из различитих делова Русије учила су историју учила из различитих уџбеника, у којима су постојале разлике у интерпретацији руске историје. Сада то више неће бити случај.
Русија и Кина ће за неколико година остварити пуну дигиталну сувереност
Као теоретичар, Ашманов се бавио и појмовима дигиталног и информационог суверенитета, могућности да државе самостално својим дигиталним и информационим простором. Према његовим речима, држава која је до сада остварила највећи могући дигитални и информациони суверенитет јеСАД, међутим, ни Америка нијезадовољна обимом тог суверенитета, док су Русија и Кина на путу да остваре пуни суверенитет на овим пољима.
Према речима нашег саговорника, није реч о томе може ли се или не може остварити дигитални и информациони суверенитет – он се мора остварити јер ради се о питању преживљавања.
У Русији данас постоји Асоцијација произвођача софтвера и велики регистар свих произвођача софтвера у коме се налази око 10 000 програма који укључују и оперативне системе, платформе, друштвене мреже, месинџере, укључујући и оперативни систем за сматрфоне.
„По закону ће се ускоро оперативни систем инсталирати на све мобилне телефоне, без обзира на произвођача, тако да све иде у прилично добром правцу. Како се код нас у Русији каже, „Док гром не удари, човек се не прекрсти“, тако да је сада, због СВО, тај гром ударио, као и поводом санкција које су уведене. Донет је закон о замени увозних производа домаћим и надамо се да ћемо за две до три године постићи дигиталну и информациону сувереност“, истиче Ашманов.
Што се тиче Кине, она по петогодишњем плану, планира да 2024. или 2025. постигне потпуну супституцију увозних хардвера и софтвера и да оствари дигиталну и информациону сувереност, додаје он.
„Остале државе морају да балансирају између ових софтвера и хардвера. Зато видимо утицај на ове државе и њихов друштвени систем путем обојених револуција и другим методама. То ће највероватније у будућности довести до тога да се купује више кинеског хардвера и више руског софтвера да би се дигитална сувереност остварила“, каже Ашманов.
Санкције ме не дотичу
Ашманов се налази на западном санкционом списку, а за то је, како нам прича, случајно сазнао. Брисел је увео санкције против Председничког савета за људска права, чији је члан. Чак ни не знам који је формални разлог за санкције против мене, каже.
„Немам рачуне у иностранству, нити имам јахте и виле, тако да не знам како бих осетио санкције. Ми радимо са иностранством, али не са Западом. Испоставља се да је свега 30 одсто света увело санкције против Русије. Ове санкције не осећам ни у најмањој мери и не знам ни како бих могао да их осећам, с обзиром да се нигде не сусрећем са западним центрима моћи. Могуће је да бих их осетио ако бих пожелео да одем у Немачку или Америку, с обзиром да не бих добио визу. Али, моментално не желим да одем ни у једну од тих земаља, не осећам их“, објашњава Ашманов.
Санкције се, додаје он, не осећају ни у Русији – расту производња и друштвени доходак, нема инфлације, цене не расту, тржиште је стабилно. Уколико се неки производ изгуби због санкција, у том тренутку се ослобађа ниша и други, руски, произвођач ускаче на то место и попуњава тај простор.
„С друге стране, онај део санкција који се односи на, на пример, процесоре и ли неке друге важне делове – треба имати у виду да су паре као вода – увек нађе свој пут – сви канали снабдевања су се преоријентисали и нађени су алтернативни путеви“, закључује Ашманов.
