https://sputnikportal.rs/20230917/kako-je-crna-gora-protiv-ruskih-drzavljana-primijenila-zakon-eu-uperen-protiv-terorista-1161233767.html
Како је Црна Гора против руских држављана примијенила закон ЕУ уперен против терориста
Како је Црна Гора против руских држављана примијенила закон ЕУ уперен против терориста
Sputnik Србија
Влада Црне Горе је донијела одлуку 5. септембра на основу које је, под одређеним условима, могуће ослободити због санкција замрзнуту имовину страним... 17.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-17T09:51+0200
2023-09-17T09:51+0200
2023-09-17T09:51+0200
регион
регион
анализе и мишљења
регион – политика
црна гора
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111568/25/1115682555_167:0:2755:1456_1920x0_80_0_0_f4362c4f1f2dfe3dfc7832bc65222f2c.jpg
Међу државама које су се придружиле замрзавању руске имовине нашла се и Црна Гора. Све је то урађено без одлуке суда, па Црна Гора ризикује да плати штету људима којима је замрзла новац.Руски држављани у Црној Гори нијесу терористиАналитичар Предраг Зечевић објашњава за Спутњик шта садржи та нова одлука владе Црне Горе.Како каже, када се види које су организације поменуте у том закону, јасно је да то нема везе са руским држављанима који су улагали новац у Црну Гору.„Зато је примјена тог закона потпуни промашај. А Влада Црне Горе је сада одлучила да га у потпуности примијени, јер он предвиђа неке повољности при одмрзавању замрзнуте имовине руских грађана који, понављам, нити су криминалци , нити терористи“,поручје Зечевић за Спутњик.Исхитрена одлука ВладеЦрна Гора је почетком јуна прошле године на пречац замрзла имовину више десетина руских држављана уз образложење да се на тај начин влада усаглашава са спољном и безбједносном политиком Европске уније. Међутим, да ли је Црна Гора погријешила са том исхитреном одлуком јер је претходно дозволила Русима да инвестирају у нашу државу, а онда им замрзла имовину, ускоро ће бити познато јер је пред Уставним судом иницијатива за оцјену уставности ове одлуке.Једноставно речено, неко је купио у Црној Гори имовину, покренуо бизнис, инвестирао велики новац, а заузврат добио немогућност да настави да се бави послом, који нема додирних тачака са ратом у Украјини.Црна Гора је до сада увела санкције за 1.550 физичких и 246 правних лица. Како се наводи у документу који је усвојила Влада на сједници 5. септембра, у питању су физичка лица којима се ограничава улазак на територију Црне Горе „која су одговорна за активно подржавање или спровођење активности или политика које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност, односно стабилност или безбједност у Украјини или која ометају рад међународних организација у Украјини, као и физичким лицима повезаним с њима“.У Владиној одлуци пише да државни органи Црне Горе могу одобрити ослобађање дијела средстава и одобрити коришћење дијела имовине чије је располагање, односно коришћење ограничено примјеном рестриктивне мјере.То се може урадити када буде утврђено да је тај дио средстава или имовине неопходан да задовољи основне потребе физичких лица и њихових чланова породице, укључујући трошкове за исхрану, закуп, хипотеку, љекове и здравствену заштиту, порезе, премије осигурања и јавне комуналне услуге. Имовина се може ослободити И ако је намијењена искључиво за плаћање разумних стручних хонорара и трошкова насталих у вези с пружањем правних услуга, за службене потребе, потребе дипломатске мисије, конзуларне канцеларије или међународне организације која ужива имунитет.Иницијатива за оцјену уставности спорног законаПредраг Зечевић, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао је у јануару Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама. Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу с Уставом и законима Црне Горе. У Иницијативи се наводи да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.„Очекујем да Уставни суд позитивно одговори на моју иницијативу и да се одмрзне имовина свим руским грађанима који су улагали у Црну Гору. Јер и студент прве године Правног факултета зна да је приватна имовина светиња, да је неприкосновена, без одлуке суда замрзнути имовину руских држављана је ван памети, јер је ту противуставно, против закона и против свих правила важећих у ЕУ“, каже Зечевић за Спутњик.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион, анализе и мишљења, регион – политика, црна гора
регион, анализе и мишљења, регион – политика, црна гора
Како је Црна Гора против руских држављана примијенила закон ЕУ уперен против терориста
Влада Црне Горе је донијела одлуку 5. септембра на основу које је, под одређеним условима, могуће ослободити због санкција замрзнуту имовину страним држављанима.
Међу државама које су се придружиле замрзавању руске имовине нашла се и Црна Гора. Све је то урађено без одлуке суда, па Црна Гора ризикује да плати штету људима којима је замрзла новац.
Руски држављани у Црној Гори нијесу терористи
Аналитичар Предраг Зечевић објашњава за Спутњик шта садржи та нова одлука владе Црне Горе.
„Ову одлуку владе Црне Горе треба посматрати са два аспекта. Прво, влада је одлучила да у потпуности примјени Закон о рестриктивним мјерама који је ЕУ донијела 2018. године. Прочитао сам тај закон и у једном његовом дијелу постоје чланови који предвиђају олакшице за одмрзавање пара у случају да су потребне за лијечење и слично. Црна Гора је буквално преузела тај закон од ЕУ. Али проблем је што је тај закон писан 2018. године, дакле прије украјинске кризе, и он је намијењен за борбу против тероризма, против финансирања тероризма и криминалаца А класе, који се баве трговином дрогом и оружјем. Он је несрећно примијењен на руске држављане у Црној Гори, који нијесу ни терористи ни криминалци“, каже Зечевић.
Како каже, када се види које су организације поменуте у том закону, јасно је да то нема везе са руским држављанима који су улагали новац у Црну Гору.
„Зато је примјена тог закона потпуни промашај. А Влада Црне Горе је сада одлучила да га у потпуности примијени, јер он предвиђа неке повољности при одмрзавању замрзнуте имовине руских грађана који, понављам, нити су криминалци , нити терористи“,поручје Зечевић за Спутњик.
Црна Гора је почетком јуна прошле године на пречац замрзла имовину више десетина руских држављана уз образложење да се на тај начин влада усаглашава са спољном и безбједносном политиком Европске уније. Међутим, да ли је Црна Гора погријешила са том исхитреном одлуком јер је претходно дозволила Русима да инвестирају у нашу државу, а онда им замрзла имовину, ускоро ће бити познато јер је пред Уставним судом иницијатива за оцјену уставности ове одлуке.
Једноставно речено, неко је купио у Црној Гори имовину, покренуо бизнис, инвестирао велики новац, а заузврат добио немогућност да настави да се бави послом, који нема додирних тачака са ратом у Украјини.
Црна Гора је до сада увела санкције за 1.550 физичких и 246 правних лица. Како се наводи у документу који је усвојила Влада на сједници 5. септембра, у питању су физичка лица којима се ограничава улазак на територију Црне Горе „која су одговорна за активно подржавање или спровођење активности или политика које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност, односно стабилност или безбједност у Украјини или која ометају рад међународних организација у Украјини, као и физичким лицима повезаним с њима“.
У Владиној одлуци пише да државни органи Црне Горе могу одобрити ослобађање дијела средстава и одобрити коришћење дијела имовине чије је располагање, односно коришћење ограничено примјеном рестриктивне мјере.
То се може урадити када буде утврђено да је тај дио средстава или имовине неопходан да задовољи основне потребе физичких лица и њихових чланова породице, укључујући трошкове за исхрану, закуп, хипотеку, љекове и здравствену заштиту, порезе, премије осигурања и јавне комуналне услуге. Имовина се може ослободити И ако је намијењена искључиво за плаћање разумних стручних хонорара и трошкова насталих у вези с пружањем правних услуга, за службене потребе, потребе дипломатске мисије, конзуларне канцеларије или међународне организације која ужива имунитет.
Иницијатива за оцјену уставности спорног закона
Предраг Зечевић, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао је у јануару Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама. Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу с Уставом и законима Црне Горе. У Иницијативи се наводи да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
„Очекујем да Уставни суд позитивно одговори на моју иницијативу и да се одмрзне имовина свим руским грађанима који су улагали у Црну Гору. Јер и студент прве године Правног факултета зна да је приватна имовина светиња, да је неприкосновена, без одлуке суда замрзнути имовину руских држављана је ван памети, јер је ту противуставно, против закона и против свих правила важећих у ЕУ“, каже Зечевић за Спутњик.
