https://sputnikportal.rs/20230918/hoce-li-se-sresti-lavrov-i-zelenski-prvi-put-posle-pocetka-svo-rusija-olivera-ikodinovic-1161373899.html
Хоће ли се срести Лавров и Зеленски први пут после почетка специјалне операције
Хоће ли се срести Лавров и Зеленски први пут после почетка специјалне операције
Sputnik Србија
Путеви руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова и украјинског председника Владимира Зеленског могли би да се укрсте ове недеље на седници Савета безбедности... 18.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-18T20:50+0200
2023-09-18T20:50+0200
2023-09-18T20:50+0200
русија
русија – политика
савет безбедности ун
анализе и мишљења
свет
владимир зеленски
сергеј лавров
специјална војна операција у украјини – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/11/1161336326_0:0:3213:1808_1920x0_80_0_0_18a3e4e81e9a694c93796bd2be0412d1.jpg
По свему судећи, до сусрета Лаврова и Зеленског на седници Савета безбедности УН, ипак, неће доћи, јер извори из УН наводе да би Украјину на седници могао да представља шеф дипломатије Дмитриј Кулеба, али не и Зеленски.Оваквим догађајима није потребно присуство шефова држава и обично се одржавају на министарском нивоу, објаснио је извор, додајући да Кијев још није потврдио учешће Зеленског.Претходно су западни медији објавили да би Зеленски могао да се појави на седници и седне за исти сто са "руским представником" ако буде одржана специјална седница Савета безбедности УН о Украјини, али како ствари стоје он, за разлику од Лаврова, уопште и неће присуствовати тој седници, него само Генералној скупштини УН.Острашћени украјински политичари категорички одбацују могућност сусрета Лаврова и Зеленског, али су убеђени да ће главни догађај на заседању Генералне скупштине УН бити обраћање Зеленског и његово представљање „мировне формуле“.Стални представник Русије при светској организацији Василиј Небензја је оценио је да ће то бити „још један шоу“, још једна представа са „нула практичних резултата“...Како се очекује, Зеленски има најмање три циља. Пре свега, да придобије подршку за своју „мировну формулу“ коју је предложио прошле године, да тражи још више војне и финансијске помоћи од западних земаља и да трага за решењем везано за прехрамбену кризу.Руски експерти оцењују да ће сваки покушај Кијева да убеди неодлучне земље да подрже „мировну формулу“ пропасти.Руски политиколог Алексеј Зудин оцењује да иницијативе кијевског режима немају никакве везе са тражењем излаза из кризе, с обзиром на то да је Украјина донела декрет којим се забрањују било какви преговоре са Русијом док је Владимир Путин на власти.„Мировна формула“ Зеленског од 10 тачака је неприхватиљива за Русију, јер између осталог укључује захтев за повлачење руских снага из Доњецке и Луганске народне републике, Запорошке и Херсонске области, па чак и са Крима, што доводи у питање судбину милиона Руса који живе на тој територији, а који су изложени најстрашнијем терору Кијева.Москва, с друге стране, инсистира на признавању „нових територијалних реалности“ тј. присаједињењу тих региона Русији на основу резултата референдума и хитном прекиду наоружавања Украјине од стране Запада. Такође, Русија, за разлику од Украјине, никада није одбијала мировне преговоре, док „план Зеленског“ доживљава као „бесмислене ултиматуме“.Шоу комичара у УН осуђен на пропастЗудин истиче да многе земље нису вољне да подрже авантуре кијевског режима, чак ни под притисцима Вашингтона о чему сведочи и њихово масовно одбијање да гласају за антируске резолуције у УН.„Мислим да покушаји да се промени став неутралних земаља према ситуацији у Украјини неће бити успешни, јер чак и у Сједињеним Државама постоје сумње и замор. Пројекат звани ‘Украјина’ је очигледно на издисају, он је дискредитован, а ако је тако, онда га нема смисла подржавати, чак и упркос притисцима Сједињених Држава “, објаснио Зудин.Има најава да ће се Зеленски после наступа у Генералној скупштини УН састати са америчким председником Џозефом Бајденом у Белој кући у Вашинтготону, а такође и да ће присуствовати седници Конгреса, али на њој неће говорити, већ ће се само састати са појединим америчким конгресменима.Кијев очекује да ће наступ Зеленског у Уједињеним нацијама бити увертира за глобални „мировни самит“ који би ове јесени могао да буде одржан у Украјини, а на који Москва није позвана. Стручњаци, међутим, истичу да рат који је Запад покренуо против Русије у Украјини не може се решити без учешћа Москве и без узимања у обзир њених безбедносних интереса.Иначе, контаката на високом нивоу између Москве и Кијева није било од неуспеха мировних преговора у Истанбулу крајем марта прошле године, месец дана након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, док су се Лавров и Кулеба последњи пут састали очи у очи почетком марта прошле године.Американци гурају Немачку и Јапан у Савет безбедности УНИако се Кијев нада да ће „главна звезда“ 78. заседања Генералне скупштине УН бити Зеленски, медији много више пажње посвећују најављеном обраћању америчког председника и његовом предлогу о проширењу Савета безбедности.Тренутно Савет безбедности УН има пет сталних чланица: Русију, Велику Британију, Кину, САД и Француску, а свака од ових земаља има право вета. Десет чланица Савета, изабраних по географској основи, имају статус несталних чланова.Сједињене Државе ће инсистирати да се земље које деле прозападне ставове придруже Савету безбедности УН и у том контексту Вашингтон би желео да види Немачку и Јапан у реформисаном Савету безбедности, док се Москва залаже за већу заступљеност азијских, афричких и латиноамеричких држава, каже руски експерт Игор Шатров.Русија посебно истиче Индију и Бразил као достојне кандидате за стално чланство у Савету безбедности УН, додао је експерт, подсећајући истовремено да су УН основале државе победнице у Другом светском рату, али да Американци сада активно покушавају да у Савет безбедности угурају Немачку и Јапан, које историјски нису могле да буду у њему као земље-покретачи рата.Међутим, за сада нису јасно дефинисани критеријуми за приступање неке земље Савету безбедности УН, али је потпуно јасно да Вашингтон жели да да се нове чланице Савета безбедности придржавају прозападног става о кључним глобалним питањима.
https://sputnikportal.rs/20230913/lavrov-zapadu-nece-uspeti-da-provuce-rezoluciju-protiv-severne-koreje-u-savetu-bezbednosti-un-1161188510.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, савет безбедности ун, анализе и мишљења, свет, владимир зеленски, сергеј лавров, специјална војна операција у украјини – вести
русија – политика, савет безбедности ун, анализе и мишљења, свет, владимир зеленски, сергеј лавров, специјална војна операција у украјини – вести
Хоће ли се срести Лавров и Зеленски први пут после почетка специјалне операције
Путеви руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова и украјинског председника Владимира Зеленског могли би да се укрсте ове недеље на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку, али остаје питање да ли ће до тога уопште доћи?
По свему судећи, до сусрета Лаврова и Зеленског на седници Савета безбедности УН, ипак, неће доћи, јер извори из УН наводе да би Украјину на седници могао да представља шеф дипломатије Дмитриј Кулеба, али не и Зеленски.
Оваквим догађајима није потребно присуство шефова држава и обично се одржавају на министарском нивоу, објаснио је извор, додајући да Кијев још није потврдио учешће Зеленског.
Претходно су западни медији објавили да би Зеленски могао да се појави на седници и седне за исти сто са "руским представником" ако буде одржана специјална седница Савета безбедности УН о Украјини, али како ствари стоје он, за разлику од Лаврова, уопште и неће присуствовати тој седници, него само Генералној скупштини УН.
Острашћени украјински политичари категорички одбацују могућност сусрета Лаврова и Зеленског, али су убеђени да ће главни догађај на заседању Генералне скупштине УН бити обраћање Зеленског и његово представљање „мировне формуле“.
Стални представник Русије при светској организацији
Василиј Небензја је оценио је да ће то бити „још један шоу“, још једна представа са „нула практичних резултата“...
Како се очекује, Зеленски има најмање три циља. Пре свега, да придобије подршку за своју „мировну формулу“ коју је предложио прошле године, да тражи још више војне и финансијске помоћи од западних земаља и да трага за решењем везано за прехрамбену кризу.
Руски експерти оцењују да ће сваки покушај Кијева да убеди неодлучне земље да подрже „мировну формулу“ пропасти.
Руски политиколог Алексеј Зудин оцењује да иницијативе кијевског режима немају никакве везе са тражењем излаза из кризе, с обзиром на то да је Украјина донела декрет којим се забрањују било какви преговоре са Русијом док је Владимир Путин на власти.
„Узимајући у обзир ову околност, сваки разговор о миру и преговорима је бесмислен, јер под миром Украјина подразумева потпуну капитулацију супротне стране“, истиче експерт.
„Мировна формула“ Зеленског од 10 тачака је неприхватиљива за Русију, јер између осталог укључује захтев за повлачење руских снага из Доњецке и Луганске народне републике, Запорошке и Херсонске области, па чак и са Крима, што доводи у питање судбину милиона Руса који живе на тој територији, а који су изложени најстрашнијем терору Кијева.
Москва, с друге стране, инсистира на признавању „нових територијалних реалности“ тј. присаједињењу тих региона Русији на основу резултата референдума и хитном прекиду наоружавања Украјине од стране Запада. Такође, Русија, за разлику од Украјине, никада није одбијала мировне преговоре, док „план Зеленског“ доживљава као „бесмислене ултиматуме“.
Шоу комичара у УН осуђен на пропаст
Зудин истиче да многе земље нису вољне да подрже авантуре кијевског режима, чак ни под притисцима Вашингтона о чему сведочи и њихово масовно одбијање да гласају за антируске резолуције у УН.
„Мислим да покушаји да се промени став неутралних земаља према ситуацији у Украјини неће бити успешни, јер чак и у Сједињеним Државама постоје сумње и замор. Пројекат звани ‘Украјина’ је очигледно на издисају, он је дискредитован, а ако је тако, онда га нема смисла подржавати, чак и упркос притисцима Сједињених Држава “, објаснио Зудин.
Има најава да ће се Зеленски после наступа у Генералној скупштини УН састати са америчким председником Џозефом Бајденом у Белој кући у Вашинтготону, а такође и да ће присуствовати седници Конгреса, али на њој неће говорити, већ ће се само састати са појединим америчким конгресменима.
Кијев очекује да ће наступ Зеленског у Уједињеним нацијама бити увертира за
глобални „мировни самит“ који би ове јесени могао да буде одржан у Украјини, а на који Москва није позвана. Стручњаци, међутим, истичу да
рат који је Запад покренуо против Русије у Украјини не може се решити без учешћа Москве и без узимања у обзир њених безбедносних интереса.
Иначе, контаката на високом нивоу између Москве и Кијева није било од неуспеха мировних преговора у Истанбулу крајем марта прошле године, месец дана након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, док су се Лавров и Кулеба последњи пут састали очи у очи почетком марта прошле године.
Американци гурају Немачку и Јапан у Савет безбедности УН
Иако се Кијев нада да ће „главна звезда“ 78. заседања Генералне скупштине УН бити Зеленски,
медији много више пажње посвећују најављеном обраћању америчког председника и његовом предлогу о проширењу Савета безбедности.
Тренутно Савет безбедности УН има пет сталних чланица: Русију, Велику Британију, Кину, САД и Француску, а свака од ових земаља има право вета. Десет чланица Савета, изабраних по географској основи, имају статус несталних чланова.
Сједињене Државе ће инсистирати да се земље које деле прозападне ставове придруже Савету безбедности УН и у том контексту Вашингтон би желео да види Немачку и Јапан у реформисаном Савету безбедности, док се Москва залаже за већу заступљеност азијских, афричких и латиноамеричких држава, каже руски експерт Игор Шатров.
Русија посебно истиче Индију и Бразил као достојне кандидате за стално чланство у Савету безбедности УН, додао је експерт, подсећајући истовремено да су УН основале државе победнице у Другом светском рату, али да Американци сада активно покушавају да у Савет безбедности угурају Немачку и Јапан, које историјски нису могле да буду у њему као земље-покретачи рата.
„Оне су тренутно представнице западног блока. И без њих, међу сталним чланицама Савета безбедности УН преовлађују земље западног блока. САД, Велика Британија и Француска увек износе јединствен став, а ове две европске земље делују по диктату САД...“, каже Шатров.
Међутим, за сада нису јасно дефинисани критеријуми за приступање неке земље Савету безбедности УН, али је потпуно јасно да Вашингтон жели да да се нове чланице Савета безбедности придржавају прозападног става о кључним глобалним питањима.
