Између математике и амбасадора: Може ли Спајић намакнути већину за владу Црне Горе
© Tanjug / MEDIABIRO
Пратите нас
Још неких 50 дана колико мандатар Милојко Спајић има времена да састави 44. владу Црне Горе политичка јавност сваког дана калкулише ко ће јој дати подршку. У посао кадрирања, осим мандатара, активно су се укључили и амбасадори западних земаља који свако мало изађу са ставом ко смије, а ко не смије бити унутар будућег Спајићевог кабинета.
Новинар Младен Стојовић за Спутњик каже да би се из порука америчког изасланика Габриела Ескобара и њемачког амбасадора у Подгорици Петера Фелтена могло закључити да ће сада бити јак притисак на све странке и лидере који беспоговорно слушају препоруке Запада да се дође до компромиса који би омогућио формирање Владе.
"Енигма је да ли Ескобар и Фелтен имају довољан утицај да агенду коју заговарају и реализују – јер први, према информацијама у медијима, иде у мисију која неће имати везе са Балканом, док је утицај Њемачке толико ослабио да је питање колико Фелтен може да окуражи, рецимо Демократе и СНП да крену стазама које одговарају интересима Берлина. Видјећемо какве ће поруке слати предсједник Јаков Милатовић и да ли ће он извршити притисак на посланице Покрета Европа сад (ПЕС) Радинку Ћинћур и Јевросиму Пејовић да попусте и подрже Спајићев план. Сада ствари стоје тако да је довољно да се једна повуче и била би изводљива реализација плана Спајића да формира Владу са најмањом неопходном подршком од 41 посланика, међу којима би били и они који су већ сада на страни Милатовића", поручује наш саговорник.
Стојовић указује да је, да би се стигло до тога, неопходно претходно изабрати предсједника Скупштине - Алекса Бечић чека потписе подршке од ПЕС-а да би након тога могла да се заказује сједница парламента на којој ће бити изабран предсједник ове институције и формирани одбори неопходни да би могла да се изгласа Влада.
"Рок да се то заврши је, ако се не варам, 11. октобар и уколико до тада не буде договора Влада ће имати могућност да распише ванредне изборе.
Минулих дана чули смо много порука од "међународне заједнице" како и у Црној Гори зову колективни Запад, које се тичу неопходног хитног формирања прозападне владе. У једној од њих, оној коју је у интервјуу за РТЦГ упутио амерички изасланик Ескобар, јасно је да је Абазовић изгубио подршку какву је уживао до прије нешто више од годину дана. Јасно је такође да он ту подршку почиње да губи од тренутка када је потписао Темељни уговор са СПЦ што је довело до изгласавања неповјерења његовој влади. Из овог детаља можемо јасно да закључимо да је жеља западних центара моћи да будућа Влада има одлике Абазовићеве прије потписивања Темељног уговора - са кадровима репутације Сава Кентера на челу безбједносних служби, са ДПС-ом у фази ремонта за повратак на власт, повученим али заштићеним Ђукановићем, спољњом политиком форматираном на начин на који је то урадио Ранко Кривокапић.
То што таква политика, систем, подјела власти и улога никако не одговара вољи већине грађанаје проблем је с којим Ескобар и други изасланици не желе да се суоче, а то је тренутно И главни проблем нестабилности Црне Горе и на унутрашњем плану", поручује Стојовић за Спутњик.
Он указуије да како вријеме одмиче, та већина резигнирана потпуним губитком суверенитета и достојанства, окретаће се онима који буду обећавали стабилност, више демократије и независности.
"То је тренд широм Европе, и због тога онима који заговарају "хитно формирање Владе" никако не одговарају ванредни избори.
Дакле, улазимо у завршну фазу кризе у којој кључну ролу, чини ми се, има предсједник Милатовић јер је задржао добру позицију и према спољњим факторима укљученим у формирање Владе, и према оним субјектима који још увијек, колико-толико, држе процес у демократским оквирима", каже Стојовић.
Неумољива математика
Аналитичар Предраг Дрецун вјерује да ће Спајић ипак, и поред свих проблема, саставити нову владу под јаким притиском западних партнера Црне Горе. Он истиче да би несастављањем владе политичка криза била продужена још најмање годину дана, што Црна Гора не смије да дозволи, јер се већ осјећа нервоза код инвеститора који желе стабилан политички амбијент, а постоји и опасност од увећања негативних камата...
“Црна Гора већ дужи низ година има изразиту политичку асиметрију, њена званична политика је проевропска, прозападна, али значајан дио гласача уствари гласа против тог курса. Уколико је ДПС ван игре за формирање владе, што истиче и мандатар Милојко Спајић, математика не оставља много простора, ако у тој влади не буде још ЗБЦГ, биће формирана са граничном подршком од 41 или пар посланика више, а уколико у ту владу укључите и партије које нијесу превише прозападни орјентисане, онда ћете имати ширу подршку. Питање је које се поставља пред Спајића јесте како би функционисала та влада са врло, врло различитим политичким субјектима, да ли би у тој влади предвладала политичка коректност или партикуларни интереси партија и њихових лидера", поставља питање Дрецун.
Наш саговорник истиче да га као грађанина нервирају изјаве политичара који кажу - подржаће владу само ако они буду у њој. Поставља питање зашто неко не би подржао реализацију Програма Европа сад 2, да се повећа животни стандард грађана, плате, пензије, зашто се мора бити у влади да се подржи нешто добро.
"Зашто неко мора бити у влади да се подрже и промјене у правосуђу? То може да се уради и тренутним политичким договором, компромисом. Мада смо видјели да компромис може бити и лош, видјели смо приликом попуне Уставног суда, јер је то била класична политичка трговина”, констатује наш саговорник.
Дрецун вјерује да ће се влада ипак формирати јер постоји јак притисак међународне заједнице да се заврши тај посао.
“Спајић ће формирати владу чији ће циљ бити европске интеграције и учвршћивање статуса Црне Горе у НАТО, и вјеруватно има и обећања фианансијске помоћи, ако формира такву владу. Ми смо видјели да је у Њујорку приликом боравка предсједника Јакова Милатовића и премијера Дритана Абазовића из америчке администрације послато низ конкретних порука, а сада ћемо видјети да ли ће политички актери у Црној Гори узети то у обзир или не”, каже Дрецун.
Наш саговорник сматра да ни ЗБЦГ неће бити у саставу будуће црногорске владе, јер су одбили крајем јула понуду, коју јесу касније прихватили. Дрецун вјерује да ће Спајић послушати западне партнере, и да је то његова процјена, не и његов став да тако треба да поступи мандатар.
Иначе, лидер Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић и даље не открива да ли ће та партија бити дио нове владе, а каже да желе да буду дио власти али им је већина од 41 посланика проблематична.
Страни амбасадори се разиграли
Предсједник ДЕМОС-а Миодраг Лекић оценио је да је информација да мандатар Милојко Спајић на дневном нивоу комуницира са страним амбасадором око састава нове Владе апсолутно неприхватљива и превазилази све границе доброг укуса.
Он је за РТЦГ додао да није сигуран како ће Спајић испилотирати састав нове Владе.
"Црна Гора добија статус колонијалне земље, па треба сагледати колико су се и како амбасадори у сервилној црногорској атмосфери разиграли. Они често превазилазе инструкције својих земаља и ваљало би их упитати да ли те њихове земље дају такве инструкције које нису у складу са добрим укусом", казао је Лекић.
Надаље је поручио да све зависи од самог државног апарата, "па уколико буде озбиљне државе, биће и мање уплива".
"Ми већ имамо аутодеструкције и проблеме, без да се неко мијеша. Не идеализујем нашу стварност, напротив, али ово је превазишло сваку мјеру, иако не учествујем у састављању Владе", закључио је Лекић.
Подсјећамо, Фелтен је у интервјуу за РТЦГ казао да је у сталном контакту са мандатаром за састав 44. владе Милојком Спајићем.
"Мислим да не бих био добар представник своје земље да је другачије", истакао је Фелтен.
Посљедњи пут су, како је додао, разговарали ове седмице када се Спајић састао са представницима Европске уније у просторијама делегације.
"Наравно да смо заинтересовани како тече процес формирања нове владе", поручио је њемачки амбасадор.
