https://sputnikportal.rs/20230922/tsc-cukaricki-petar-stanic-milos-cvetkovic-nemanja-petrovic-milan-radin-djordje-ivanovic-1161562179.html
Историја ће памтити отписане вечите
Историја ће памтити отписане вечите
Sputnik Србија
Кажу да није најтеже дођи до статуса првотимца вечитих фудбалских ривала у Србији, кажу да је најтеже то остати и направити каријеру. Теже и од тога је после... 22.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-22T12:23+0200
2023-09-22T12:23+0200
2023-09-22T12:23+0200
спорт
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/16/1161562019_0:0:1381:778_1920x0_80_0_0_00d285015efea2a1c7e246182f88088e.jpg
Излазак ТСЦ и Чукаричког у европска такмичења донео је прилику многим фудбалерима да остваре своје снове, заиграју на великој сцени, на великим стадионима, против великих противника.Невероватно је деловао поглед на семафор велелепног Олимпијског стадиона у Лондону где је освајач прошлогодишње Лиге конференција Вест Хем до 69. минута губио од екипе ТСЦ из Бачке Тополе.Директан кривац за то био је Петар Станић, 22-годишњи Панчевац који је не тако давно деловао као нова нада Црвене звезде, играч модерног профила који може да покрије неколико позиција на средини терена.Одиграо је Станић укупно 16 утакмица за Звезду, провео је и 15 минута у Лиги Европе против Лудогореца и тиме је само начео европско искуство које ће, чини се, надоградити на озбиљан ниво у истом такмичењу, али у дресу ТСЦ.За свега 200.000 евра, иако је тржишна цена у том моменту износила 700.000, Станић је напустио Звезду која је на његово место довела милионска појачања и тиме га практично отписала из својих планова.Да можда није морало тако Станић је доказао на великој сцени, без страха је нападао скупоцене и реномиране ривале, а некадашњег репрезентативца Италије и капитена Вест Хема Анђела Огбону натерао да се запита да ли са ставом пензионера може више да се бави професионалним фудбалом.Још један некадашњи Звездаш је заблистао у Лондону, Милош Цветковић, сада већ преискусни десни бек, добио је нову шансу за доказивање на великој сцени и није разочарао – борио се са реномиранима Ароном Кресвелом и Саидом Бенрахмом, јесте каскао за њима, али ни у једном моменту није одустао и може да буде поносан на своју партију, као већ ветеран од 33 године.Понос је реч који треба да осећа и Немања Петровић, Цветковићев колега са левог бока и некадашњи део црно-белог краја Топчидерског брда коме сигурно ни на крај памети није било да ће заиграти на лондонској трави када је 2016. године отишао из Партизана.А није да није имао шансе за доказивање, провео је у црно-белом дресу три сезоне, одиграо је и пет утакмица у Лиги Европе, али је у дуелу са Тотенхемом у Лондону остао на клупи – временом је његова улога бивала све мања и на крају је после две позајмице отишао из Партизана и 2019. се вратио у српски фудбал.Преко Напретка и Рада Петровић је дошао у ТСЦ пре више од три године и кључно је утицао на раст клуба и успехе који су као резултат донели учешће у Лиги Европе и прилику за самог играча да се покаже на великој сцени.Јесте постигао аутогол којим је Вест Хем изједначио, кривица не иде на његову душу јер лопта не би ни стигла у казнени простор да се његов саиграч није оклизнуо и насео на „лажњак“, али нико Петровићу не сме ништа да замери јер је пре тога „ставио у џеп“ играче попут Тила Керера и Мухамеда Кудуса, истовремено имајући енергије за нападачке авантуре које су биле више него занимљиве.Ако се већ истичу играчи који су умели и по двојицу противника да „спакују“, шта онда рећи за партију једног Милана Радина, некадашњег дефанзивног везисте Партизана који је у Лондону показао зашто је достојан надимка Ракелеле, по чувеном колеги Клоду Макелелеу.Гледајући како „оре“ терен, како напада свако додавање противника, одузима лопте и готово не греши у додавањима, сигурно је да су навијачи Партизана пожелили бар још једном да виде великог фудбалског борца у црно-белом дресу, поготово у тандему са још једним таквим, бившим учеником управо Вест Хема, Кристијаном Белићем.Много посла је имао Радин, пред собом је имао великане попут Џејмса Ворд-Прауса, Лукаса Пакету, али није устукнуо пред именима, одиграо је на свом препознатљивом енергетском нивоу и доказао колико је за екипу важно да има играча његових карактеристика.Још један од „отписаних“ који је у четвртак поставио своје име на мапу европског фудбала је Ђорђе Ивановић, у шали називан Руни, према славном Вејну Рунију, један од лидера Чукаричког и стрелац гола у Лиги конференција против Ференцвароша.Ивановић, момак рођен 1995. године у Вуковару, доживео је блистави моменат у Мађарској јер је постигао погодак за бело-црне, што му није пошло за ногом на три утакмице које је за Партизан одиграо у Лиги Европе, чиме је сасвим сигурно остварио један од својих фудбалских снова.Примери ове петорице момака доказују да не треба одустајати, када се са велике позорнице изађе на мала врата, могу се отворити нова која могу донети и блиставије тренутке – само треба веровати у то и никада не одустајати од себе и својих циљева и дечачких жеља који су их на крају довели до историјских књига својих (не)суђених клубова.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
петар станић, милан радин, тсц, чукарички, petar stanic, milan radin, tsc, cukaricki, stanic tsc, radin tsc, ivanovic cukaricki
петар станић, милан радин, тсц, чукарички, petar stanic, milan radin, tsc, cukaricki, stanic tsc, radin tsc, ivanovic cukaricki
Историја ће памтити отписане вечите
Кажу да није најтеже дођи до статуса првотимца вечитих фудбалских ривала у Србији, кажу да је најтеже то остати и направити каријеру. Теже и од тога је после одласка, углавном на мала врата, доказати себи и свима на ком нивоу се може одиграти. Неки момци су то у четвртак успели да докажу.
Излазак ТСЦ и Чукаричког у европска такмичења донео је прилику многим фудбалерима да остваре своје снове, заиграју на великој сцени, на великим стадионима, против великих противника.
Невероватно је деловао поглед на семафор велелепног Олимпијског стадиона у Лондону где је освајач прошлогодишње Лиге конференција Вест Хем до 69. минута губио од екипе ТСЦ из Бачке Тополе.
Директан кривац за то био је Петар Станић, 22-годишњи Панчевац који је не тако давно деловао као нова нада Црвене звезде, играч модерног профила који може да покрије неколико позиција на средини терена.
Одиграо је Станић укупно 16 утакмица за Звезду, провео је и 15 минута у Лиги Европе против Лудогореца и тиме је само начео европско искуство које ће, чини се, надоградити на озбиљан ниво у истом такмичењу, али у дресу ТСЦ.
За свега 200.000 евра, иако је тржишна цена у том моменту износила 700.000, Станић је напустио Звезду која је на његово место довела милионска појачања и тиме га практично отписала из својих планова.
Да можда није морало тако Станић је доказао на великој сцени, без страха је нападао скупоцене и реномиране ривале, а некадашњег репрезентативца Италије и капитена Вест Хема Анђела Огбону натерао да се запита да ли са ставом пензионера може више да се бави професионалним фудбалом.
Још један некадашњи Звездаш је заблистао у Лондону, Милош Цветковић, сада већ преискусни десни бек, добио је нову шансу за доказивање на великој сцени и није разочарао – борио се са реномиранима Ароном Кресвелом и Саидом Бенрахмом, јесте каскао за њима, али ни у једном моменту није одустао и може да буде поносан на своју партију, као већ ветеран од 33 године.
Понос је реч који треба да осећа и Немања Петровић, Цветковићев колега са левог бока и некадашњи део црно-белог краја Топчидерског брда коме сигурно ни на крај памети није било да ће заиграти на лондонској трави када је 2016. године отишао из Партизана.
А није да није имао шансе за доказивање, провео је у црно-белом дресу три сезоне, одиграо је и пет утакмица у Лиги Европе, али је у дуелу са Тотенхемом у Лондону остао на клупи – временом је његова улога бивала све мања и на крају је после две позајмице отишао из Партизана и 2019. се вратио у српски фудбал.
Преко Напретка и Рада Петровић је дошао у ТСЦ пре више од три године и кључно је утицао на раст клуба и успехе који су као резултат донели учешће у Лиги Европе и прилику за самог играча да се покаже на великој сцени.
Јесте постигао аутогол којим је Вест Хем изједначио, кривица не иде на његову душу јер лопта не би ни стигла у казнени простор да се његов саиграч није оклизнуо и насео на „лажњак“, али нико Петровићу не сме ништа да замери јер је пре тога „ставио у џеп“ играче попут Тила Керера и Мухамеда Кудуса, истовремено имајући енергије за нападачке авантуре које су биле више него занимљиве.
Ако се већ истичу играчи који су умели и по двојицу противника да „спакују“, шта онда рећи за партију једног Милана Радина, некадашњег дефанзивног везисте Партизана који је у Лондону показао зашто је достојан надимка Ракелеле, по чувеном колеги Клоду Макелелеу.
Гледајући како „оре“ терен, како напада свако додавање противника, одузима лопте и готово не греши у додавањима, сигурно је да су навијачи Партизана пожелили бар још једном да виде великог фудбалског борца у црно-белом дресу, поготово у тандему са још једним таквим, бившим учеником управо Вест Хема, Кристијаном Белићем.
Много посла је имао Радин, пред собом је имао великане попут Џејмса Ворд-Прауса, Лукаса Пакету, али није устукнуо пред именима, одиграо је на свом препознатљивом енергетском нивоу и доказао колико је за екипу важно да има играча његових карактеристика.
Још један од „отписаних“ који је у четвртак поставио своје име на мапу европског фудбала је Ђорђе Ивановић, у шали називан Руни, према славном Вејну Рунију, један од лидера Чукаричког и стрелац гола у Лиги конференција против Ференцвароша.
Ивановић, момак рођен 1995. године у Вуковару, доживео је блистави моменат у Мађарској јер је постигао погодак за бело-црне, што му није пошло за ногом на три утакмице које је за Партизан одиграо у Лиги Европе, чиме је сасвим сигурно остварио један од својих фудбалских снова.
Примери ове петорице момака доказују да не треба одустајати, када се са велике позорнице изађе на мала врата, могу се отворити нова која могу донети и блиставије тренутке – само треба веровати у то и никада не одустајати од себе и својих циљева и дечачких жеља који су их на крају довели до историјских књига својих (не)суђених клубова.
