https://sputnikportal.rs/20230926/da-li-je-za-ucenje-potreban-mozak-sta-je-otkrila-nova-naucna-studija-1161701316.html
Да ли је за учење потребан мозак: Шта је открила нова научна студија?
Да ли је за учење потребан мозак: Шта је открила нова научна студија?
Sputnik Србија
Према новом истраживању, изгледа да нам за памет није потребан мозак, односно да је еволуција неким створењима омогућила да се успешно сналазе и уче без „сиве... 26.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-26T10:31+0200
2023-09-26T10:31+0200
2023-09-26T10:31+0200
наука и технологија
наука и технологија
медузе
учење
мозак
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1a/1161701134_0:110:640:470_1920x0_80_0_0_8d6368e4cdccc0594ddff0be329eef59.jpg
Научници су успели да издресирају посебну врсту мале медузе (Tripedalia cystophora) да уочава и избегава препреке, што је бацило "ново светло" на еволуцијске корене учења и памћења и довело у питање досадашњу претпоставку да је за напредно учење потребан мозак.Мада ова медуза није већа од нашег нокта, она има сложен визуелни систем који ју је обдарио с чак 24 ока. С обзиром на то да живи у мочварама, користи свој вид како би се мигољила кроз мутну воду, заобишла подводно корење мангрова и хватала плен.Стручњаци су током експеримента показали да она може да научи да избегава препреке кроз асоцијативно учење, односно кроз процес стварања менталних веза између сензорна стимулација и понашања.Асоцијативно учење и Павловљев рефлексНаучници категоризују учење у две класе. Под неасоцијативним учењем, на пример, спада навика. Дакле, ако неку животињу нежно додирнете неколико пута, она ће на крају престати да се измиче. Асоцијативно учење је сложенији процес јер захтева од животиње да повеже разне факторе у својој околини.Класичан пример је, пише Сајентифик Американ, експеримент Ивана Павлова, познат као Павловљев рефлекс. Наиме, ако псе више пута се хранимо након звука звона, они ће на крају балавити само кад чују звоно. Међутим, научници до сада нису пуно пута забележили асоцијативно учење код једноставних животиња као што су медузе.Какав то нервни систем имају ова водена бића ако немају мозак? Медузе имају такозвани "ретикуларни нервни систем", састављен од нервних ћелија које су међусобно повезане у мрежу. Када се медузи додирне један пипак, цело тело јој се скупља јер се стимуланс преко мреже преноси на цело тело, преноси хрватски портал Индекс.Занимљив експериментНаучници су током експеримента ставили медузе у акваријуме обојене с три различита нивоа контраста: црно-белим вертикалним пругама високог контраста које имитирају корење дрвећа, са сиво-белим вертикалним пругама средњег контраста које су представљале оптичку илузију удаљених корена и сиве контејнере без контраста.Медузе су без проблема пронашле пут у акваријуму са црно-белим пругама, контраст је био довољно јак да никада нису удариле у зидове.Медузе у обичним сивим акваријумима нису ништа научиле - стално су ударале о зидове. Али медузе у акваријумима на сиво-беле пруге су научиле да повезују декор са ризиком од судара.На почетку су пливале близу сивих пруга и често се с њима сударале. Међутим, након неких седам минута су повећале своју просечну удаљеност од зидова акваријума за неких 50%. Импресивно, медузе су након свега три до пет судара успешно повезале пруге с препреком. Овај експеримент је показао да ове животињице могу да уче из искуства путем визуелних и механичких подстицаја.Научници су затим, како би схватили процес асоцијативног учења медуза, изоловали њихове визуелне сензорне центре – ропалије (сензорне структуре за опажање светлости и гравитације).Свака ропалија садржи по шест очију и ствара сигнале који управљају пулсирајућим покретима медузе."Изненађујуће је колико брзо ове животиње уче"Научници су ропалијама приказивали покретне сиве траке како би опонашали сусрет животиње с објектима. На светло сиве траке није било реакције, јер су ропалије тумачиле да се ради о удаљеним објектима. Међутим, након што су научници ропалијама давали слабе електричне симулације када су се почели да приближавају траке, ропалије су почеле да генеришу сигнале за избегавање препрека.Научници су коначно установили да је за асоцијативно учење код медуза потребна комбинација визуелних и механичких подстицаја, а да ропалије служе као центри за учење.Истраживање под називом “Асоцијативно учење код медуза Tripedalia cystophora“, објављено је у часопису Карент Бајолоџи.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, медузе, учење, мозак
наука и технологија, медузе, учење, мозак
Да ли је за учење потребан мозак: Шта је открила нова научна студија?
Према новом истраживању, изгледа да нам за памет није потребан мозак, односно да је еволуција неким створењима омогућила да се успешно сналазе и уче без „сиве масе”. Наиме, научници су установили да су медузе, упркос томе што немају централни нервни систем, способне да уче из претходних искустава слично као људи, мишеви и друге животиње.
Научници су успели да издресирају посебну врсту мале медузе (Tripedalia cystophora) да уочава и избегава препреке, што је бацило "ново светло" на еволуцијске корене учења и памћења и довело у питање досадашњу претпоставку да је за напредно учење потребан мозак.
Мада ова медуза није већа од нашег нокта, она има сложен визуелни систем који ју је обдарио с чак 24 ока. С обзиром на то да живи у мочварама, користи свој вид како би се мигољила кроз мутну воду, заобишла подводно корење мангрова и хватала плен.
Стручњаци су током експеримента показали да она може да научи да избегава препреке кроз асоцијативно учење, односно кроз процес стварања менталних веза између сензорна стимулација и понашања.
Асоцијативно учење и Павловљев рефлекс
Научници категоризују учење у две класе. Под неасоцијативним учењем, на пример, спада навика. Дакле, ако неку животињу нежно додирнете неколико пута, она ће на крају престати да се измиче. Асоцијативно учење је сложенији процес јер захтева од животиње да повеже разне факторе у својој околини.
Класичан пример је,
пише Сајентифик Американ, експеримент Ивана Павлова, познат као Павловљев рефлекс. Наиме, ако псе више пута се хранимо након звука звона, они ће на крају балавити само кад чују звоно. Међутим, научници до сада нису пуно пута забележили асоцијативно учење код једноставних животиња као што су медузе.
Какав то нервни систем имају ова водена бића ако немају мозак? Медузе имају такозвани "ретикуларни нервни систем", састављен од нервних ћелија које су међусобно повезане у мрежу. Када се медузи додирне један пипак, цело тело јој се скупља јер се стимуланс преко мреже преноси на цело тело,
преноси хрватски портал Индекс.
Научници су током експеримента ставили медузе у акваријуме обојене с три различита нивоа контраста: црно-белим вертикалним пругама високог контраста које имитирају корење дрвећа, са сиво-белим вертикалним пругама средњег контраста које су представљале оптичку илузију удаљених корена и сиве контејнере без контраста.
Медузе су без проблема пронашле пут у акваријуму са црно-белим пругама, контраст је био довољно јак да никада нису удариле у зидове.
Медузе у обичним сивим акваријумима нису ништа научиле - стално су ударале о зидове. Али медузе у акваријумима на сиво-беле пруге су научиле да повезују декор са ризиком од судара.
На почетку су пливале близу сивих пруга и често се с њима сударале. Међутим, након неких седам минута су повећале своју просечну удаљеност од зидова акваријума за неких 50%. Импресивно, медузе су након свега три до пет судара успешно повезале пруге с препреком. Овај експеримент је показао да ове животињице могу да уче из искуства путем визуелних и механичких подстицаја.
Научници су затим, како би схватили процес асоцијативног учења медуза, изоловали њихове визуелне сензорне центре – ропалије (сензорне структуре за опажање светлости и гравитације).
Свака ропалија садржи по шест очију и ствара сигнале који управљају пулсирајућим покретима медузе.
"Изненађујуће је колико брзо ове животиње уче"
Научници су ропалијама приказивали покретне сиве траке како би опонашали сусрет животиње с објектима. На светло сиве траке није било реакције, јер су ропалије тумачиле да се ради о удаљеним објектима. Међутим, након што су научници ропалијама давали слабе електричне симулације када су се почели да приближавају траке, ропалије су почеле да генеришу сигнале за избегавање препрека.
Научници су коначно установили да је за асоцијативно учење код медуза потребна комбинација визуелних и механичких подстицаја, а да ропалије служе као центри за учење.
"Изненађујуће је колико брзо ове животиње уче, ради се о приближно истом темпу као и код развијенијих животиња. Изгледа да је и најједноставнији нервни систем способан за напредно учење", рекао је морски биолог Андерс Гарм са Универзитета Копенхаген у Данској, преноси Сајенс Дејли.
Истраживање под називом “Асоцијативно учење код медуза
Tripedalia cystophora“,
објављено је у часопису Карент Бајолоџи.
