Поново потпаљено старо жариште — зашто су Американци похрлили у Јереван
© AP Photo / Tigran Mehrabyan
Пратите нас
Истиснути Русе са простора Нагорно-Карабаха је једина улога Американаца у актуелној ситуацији. Не треба бити посебан експерт за такав закључак, каже за Спутњик новинар, извештач са врућих ратних терена, Аљоша Миленковић поводом посете америчких званичника Јерменији.
Шефице Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Саманта Пауер и вршилац дужности помоћника секретара америчког Стејт департмента за Европу и евроазијска питања Јуриј Ким стигли су у Јереван само неколико дана пошто су Јермени из Нагорно-Карабаха били приморани на прекид ватре прошле недеље.
Долазе, како су објаснили, да потврде америчко партнерство са земљом у Закавказју и да изразе дубоку забринутост за етничко јерменско становништво у Нагорно-Карабаху. Разговараће о мерама за решавање тамошње хуманитарне кризе.
Циљ - истерати Русе
Миленковић, међутим, указује шта је главни разлог доласка Американаца.
„Циљ је истерати Русе одатле на овај, или онај начин“, каже он, подсећајући да се руски војници налазе у мировној мисији у Нагорно-Карабаху, али и да Русија има две базе према Турској које не планирају да померају или повуку без обзира на добре односе са Турском.
Руска војна база на територији Јерменије је ту стационирана са циљем да штити безбедност те земље, али и интересе Русије и Миленковић каже да је ту у питању велика игранка између Запада и Истока.
До посете америчких званичника је дошло након прекида ватрених дејстава на Нагорно-Карабаху, али и након протеста Јермена у Јеревану против јерменског премијера Николе Пашињана који су тражили његову оставку оптуживши га за издају јер није помогао сународницима у Нагорно-Карабаху.
Бране Пашињана
По оцени нашег саговорника, Американцима је у интересу да Пашињан остане на власти. Објашањава и зашто.
На протестима у Јеревану због ситуације у Нагорно Карабаху тражена је оставка Пашињана
© Sputnik / Асатур Есаянц
/ „Зато што је он човек који својим иницијативама очигледно хоће да потисне Русију из тог краја и он то отворено и говори. Свака од тих страна има свој интерес и покушава да пронађе своје место у тој причи. Американци имају свој интерес да Русима поремете рачуне што више могу, а Русима је интерес да тај свој меки трбух који води ка Кавказу пробају да заштите колико год могу“, истиче добар познавалац тог региона.
Уз подсећање на речи Пашињана да неће поднети оставку ни по коју цену, наш саговорник је уверења да ће се власт у Јерменији одржати.
Интереси више играча
Миленковић напомиње да не треба сметнути са ума ни то да ту и Иран има велике и битне интересе и да не чуди што је већ упутио оштре изјаве на адресу и Азербејџана и Јерменије. Тај регион је, како каже, врло компликована прича попут Балкана и ако неко хоће да направи гужву и немире то је идеално место да се створи жариште.
Више је ту играча укључено, не само Американци и Руси. Ту су поред Азербејџана и Јерменије и Турци и Иранци и по његовој оцени та прича се не завршава са Нагорно-Карабахом. Он подсећа да је на територији Јерменије велика енклава на граници са Ираном у којој живе Азербејџанци.
Миленковић не очекује разрешење ситуације, већ напротив. Могла би се очекивати само даља ескалација, каже саговорник Спутњика, према коме су највећи губитници Јермени са Нагорно-Карабаха који су кренули са исељавањем само дан пошто је Азербејџан иницирао нови сукоб назвавши то антитерористичким мерама.
Прошле године Ненси Пелоси, сада амерички званичници Пауер и Ким у Јеревану са једним циљем - истиснути Русе из Јерменије и Нагорно-Карабаха и сачувати фотељу Пашињана
© AP Photo / Tigran Mehrabyan /Armenian Prime Minister Press Office
Дуга историја спора
Регион Нагорно-Карабаха у оквиру Азербејџана предмет је териотријалног спора између те земље и Јерменије. Већину становништва чине Јермени, а регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Покрет за уједињење с Јерменијом појавио се 1988. године, да би 1991. године била проглашена независност од Азербејџана који је потом до 1994. године војним акцијама покушао да самопроглашену републику стави под своју контролу.
Две стране су тада постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен. Крајем септембра 2020. године у Нагорно-Карабаху су обновљене борбе, да би после више од месец дана Азербејџан и Јерменија уз подршку Москве постигле договор да се у потпуности обустави ватра, а у региону су распоређени руски мировњаци.
Пре неколико дана Азербејџан је иницирао нови сукоб и за мање од 24 сата, јерменски војници су се предали, а власт је прихватила све услове, што је довело до протеста у Јеревану и захтева за оставком Пашињана.
