Историјски дан: Русија обележава Дан уједињења са ДНР, ЛНР, Херсонском и Запорошком облашћу
12:40 28.09.2023 (Освежено: 15:48 28.09.2023)
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Пратите нас
Тридесетог септембра 2022. године у састав Русије вратила су се четири јужна региона: Доњецка и Луганска Народна Република, као и Херсонска и Запорошка област. Споразуми о присаједињењу потписани су након референдума, после чега је одлучено да се 30. септембар сваке године слави као Дан уједињења: ове године он ће бити обележен први пут.
Председник Русије Владимир Путин данас се састаје са изабраним лидерима региона.
Улазак нових територија у састав Русије догодио се на јесен 2022. године.
Референдуми у четири региона одржани су од 23-27. септембра. Међународни споразуми о придружењу ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области Русији потписани су 30. септембра 2022. године.
У складу са документима, региони се сматрају делом Руске Федерације од датума потписивања. ДНР и ЛНР задржавају статус република, у којима је руски језик државни, што је потврђено и републичким уставом.
На првој пленарној седници 19. септембра 2023. године, Државна Дума усвојила је у првом читању предлог закона о успостављању 30. септембра као дана сећања — Дана уједињења ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области са Русијом.
Документ бр. 439382-8 је на разматрање посланицима доставио руски председник Владимир Путин. Након усаглашавања у Думи и Савету Федерације, измене су евидентиране у закону: „О данима војне славе и датумима сећања у Русији“.
Историјат
Пре тога, становници региона су током осам година бранили право да говоре руским језиком, проучавају руску књижевност и културу.
Након државног преврата у Украјини 2014. године, становништво које је говорило руским језиком одбило је да се повинује новој влади. Почели су масовни протести, формирана је народна милиција. Сукоби су прерасли у борбена дејства великих размера уз коришћење војне технике и авијације.
Народни савет ДНР прогласио је суверенитет 7. априла 2014. године. ЛНР је прогласила суверенитет на митингу 27. априла.
Сукоб је трајао осам година и за то време страдало је око 14 хиљада цивила, укључујући и децу. Уз посреднништво ОЕБС и Русије договорен је план прекида ватре. Најзначајнија тачка у споразуму била је усвајање закона о статусу Донбаса. Ипак, због одбијања Кијева да испуни политички део, до потписивања мировног споразума није дошло.
Русија је редовно достављала хуманитарну помоћ становницима ДНР и ЛНР, а од јесени 2019. године поједностављено је добијање руског држављанства. На јесен 2021. године, ситуација у Донбасу се закомпликовала, а контакт-линија је стално гранатирана.
Услед тога, Русија је 21. фебруара признала независност ДНР и ЛНР и потписала са њима Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи. Након три дана на територијама ДНР и ЛНР почела је специјална војна операција за заштиту Донбаса.
Опширније о референдумима
Јавне коморе ДНР и ЛНР су се 19. септембра обратиле лидерима република Денису Пушилину и Леониду Пасечнику са иницијативом да се без одлагања одрже референдуми о уласку у састав Русије. Следећег дана, власти ДНР и ЛНР саопштиле су да ће се референдум одржати од 23-27. септембра.
Такође, 20. септембра су и администрације Херсонске и Запорошке области објавиле да ће у истом периоду одржати референдуме. Представници региона су истицали да ће улазак у састав Русије донети безбедност њиховој територији и обновити историјску правду.
Председник Русије Владимир Путин објавио је 21. септембра да ће Русија подржати одлуку о својој будућности, коју ће донети већина становника ДНР и ЛНР, Запорошке и Херсонске области.
Резултати референдума
У ЛНР је за улазак у састав Русије гласало 98,42 одсто бирача (обрађено 100 одсто гласачких листића);
У Херсонској области за је гласало 87,05 одсто гласача (обрађено 100 одсто гласачких листића);
У Херсонској области за је гласало 87,05 одсто гласача (обрађено 100 одсто гласачких листића);
У Запорошкој области потврдно се изјаснило 93,1 одсто грађана (обрађено 100 одсто гласачких листића),
У ДНР је за уједињење са Русијом гласало 99,23 одсто бирача (обрађено 100 одсто гласачких листића).
