Како ће се Срби грејати ове зиме – што северније то папреније
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Пратите нас
Огревно дрво је ове године мање-више задржало прошлогодишњу цену, али је зато пелет у односу на лањски приступачнији и зато се све већи број потрошача одлучује на куповину пелета, каже за Спутњик професор Шумарског факултета др Бранко Главоњић.
Огрев ће задржати тренутне цене и по његовој оцени, евентуално појефтињење не би требало очекивати пре децембра.
Дрво за огрев држи цену
Према Спутњиковој мини-анкети која је обухватила више стоваришта на Смедеревском и Зрењанинском путу, Београђани, као и житељи околних места, за кубик исцепаног огревног дрвета мораће да плате око 10.000 динара. У ту цену је урачунат и превоз, уз услов да се наручи минимум два и по кубика. Дрва су стандардно – букова, храстова, церова и требало би их, како кажу на стовариштима, поручити дан, два пре испоруке.
„Цене огревног дрвета у великој мери зависе од количине која се купује. У Београду и Војводину су значајно више у односу на унутрашњост Србије, односно друге регионе. Цене у Београду за метарско дрво се крећу од девет до десет хиљада динара, зависно од стоваришта и количине која се купује. Ако се купује већа количина 4-5 метара и више онда се може добити по 9.000 динара“, прецизира Главоњић.
Уколико потрошач жели да дрво буде скраћено и исцепано онда ће додатно платити ту услугу од 500 до 800 динара по метру, додаје он. Цене у унутрашњости су, како каже, значајно ниже. На југу и истоку Србије се крећу око 7.000 до 7.500 динара за просторни метар, а у централним деловима Србије од 8.000 до 8.500 динара. И ту зависи која се количина купује.
Огревно дрво није појефтинило и кошта као и лане када му је цена порасла између 30 и 50 одсто
© Sputnik / Александар Милачић
Цене огревног дрвета су остале на нивоу прошлогодишњих када су их сви сматрали папреним. Због глобалне енергетске кризе пред прошлу зиму код нас су отишле између 30 и 50 одсто навише, додатно подстакнуте домаћим проблемима са обезбеђивањем угља.
Дрво није само за грејање
Тада је Влада Србије уредбом чак забранила извоз пелета и ограничила његову цену на 38.000 динара по тони.
Цене огревног дрвета су, додуше, крајем октобра прошле године унеколико биле мање, али су се пред ову сезону вратиле на ниво од пре годину дана и Главоњић их сада сматра реалним и објашњава зашто.
„Када је у питању огревно дрво потражња за њим је у Србији значајно велика зато што се оно не користи само за грејање домаћинства, већ и у друге сврхе, пре свега у индустрији. Чим је велика потражња и цене су, самим тим, на неком вишем нивоу у односу на дрвни пелет за којим се потражња интензивира како се приближава грејна сезона.“
Пелет јефтинији
Наш саговорник, међутим, указује да је ситуација са пелетом сасвим другачија пошто је његова цена значајно нижа у односу на прошлу годину и креће се од 30.000 до 36.000 динара за једну тону.
За разлику од огревног дрвета, пелет је јефтинији него пред прошлу зиму па се све већи број потрошача одлучује за његову куповину
„Пелет је постао поново атрактиван и све већи број потрошача ове године одлучује се да купује пелет јер су цене приступачне. Овогодишње цене пелета су у поређењу са ценом огревног дрвета значајно више пале у процентуалном смислу тако да је сада пелет постао и ценовно конкурентан у односу на огревно дрво“, наводи професор Шумарског факултета.
Он сматра да ће се, с обзиром на понуду и потражњу, на увоз и извоз, ове цене задржати и током октобра и новембра и да би нека појефтињења евентуално могла да се десе тек у децембру.
Угаљ ове године стабилан
Када је у питању угаљ, Спутњику је на стовариштима речено да га, за разлику од прошле године када је било и проблема са колубарским копом, има довољно и да су цене различите зависно од тога која је врста у питању. Најјефтинији је пљеваљски који кошта нешто мање од 19.000 динара по тони, са превозом, док је ресавски најскупљи – скоро 29.000 динара.
„Понуда угља је стабилизована у односу на прошлу годину. Углавном је то увозни угаљ и његова цена је или нешто мало испод цена прошле године, а на неким стовариштима су неки сортименти и са вишим ценама у поређењу са прошлом годином“, каже Главоњић.
Он, ипак истиче да потражња за њим слаби из године у годину, имајући у виду све напоре који се улажу у то да се пређе на коришћење нефосилних горива.
