Сад је тренутак: ЕУ капитулирала на Косову – време је да се цео просес врати у УН /видео/
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Након догађаја у Бањској прави је тренутак да се косовско питање врати у Уједињене нације, али и да се постави питање неуспешног посредовања Европске Уније, оцена је саговорника Спутњика, који сматрају да би се тиме осујетили и опасни планови колективног Запада да прогура идеју о сазивању међународне конференције о КиМ.
Србија, поручује бивши вицепремијер Небојша Човић, мора у новонасталој ситуацији да пређе у проактивну позицију с циљем да у свим српским срединама на КиМ безбедносне стркуктуре морају бити везане за Кфор и Еулекс. Притом, како истиче, „команда снага Кфора не може да буде у Бриселу него у Савету безбедности УН који га је и формирао“.
Узети мандат ЕУ
Истовремено, Савет безбедности, по његовом мишљењу, требало би да у донесе одлуку да узима мандат ЕУ за посредовање у дијалогу Београда и Приштине под једним условом – „ако Унија није способна да у релативно кратком времену, за недељу-две формира Заједницу српских општина“ договорену Bриселским споразумом пре десет година.
„ЕУ је показала потпуну незрелост и некомпетентност да може да води дијалог. Она од СБ није добила мандат да прича о статусу КиМ, нису ни Немачка ни Британија добиле мандат да причају о две суверене државе, па причају“, примећује Човић.
Повратак у СБ УН, по оцени дипломате Зорана Миливојевића, важан је управо зато што се Запад понаша као да су власници Косова и да је то завршена прича, да је то држава.
„Због тога је јако важно да се то врати тамо, али и да сталне чланице СБ буду одлучне кад је принцип у питању. Ми само тражимо да се поштује оно што је обавезујуће, а то је Резолуција 1244“, каже Миливојевић који се слаже и да треба преиспитати посредничку улогу ЕУ јер, како констатује, ово је друга екипа из Уније која у последњих 10 година завршава мандат неуспешно.
„Зато треба да се вратимо на УН, не само на Савет безбедности. Такође, потпуно је нормално да СБ сам сазове седницу, јер се ради о угроженој безбедности на КиМ, а у првој тачки Резолуције 1244 говори се о осигурању безбедности. Друго, и питање посредовања је уз сагласност Генералне скупштине УН“, сугерише дипломата.
Колективни Запад у слободном паду
Миливојевић указује и да глобални контекст сведочи да је колективни Запад у дефанзиви и у „слободном паду“, па се управо због тога одлучује на друге методе.
„Мислим да је пројекат Курти, начин како спроводи политику, нарочито ове године, део тог сценарија – кад не може милом, онда силом. Није то ништа ни ново ни случајно - колективни запад и Курти имају исти циљ: да потврде косовску државност. Курти спроводи мере и акције које би требало да промене фактичко стање и новим притиском и на Србију и српски народ промене њихов став, да је суоче с новом реалношћу и наметну решење које не може да се наметне на други начин. Ово што се десило у Бањској је само резултат претходног стања и сад идемо у фазу даље ескалације. И сад се помиње рат, где Србији не пада на памет никакав рат, ни у политичком смислу не постоји потврда тако нечег а ни у мерама ни у акцијама српске стране. Али квалификација је квалификација – од тога да је то тероризам до тога да је могућ рат и онда се ствара амбијент за тако нешто. А Кфор не врши своју мисију него немо посматра све акције. А последица Бањске су дуге цеви на северу и репресија“, описује драматичну ситуацију наш саговорник.
Човић упозорава да не само да у ситуацији насталој у Бањској Кфор није радио свој посао него ни Еулекс: није тачно да он нема надлежност јер је он формиран кроз два стуба, а главна координација безбедности у четири општине на северу је посао Еулекса.
Ко протура причу о међународној конференцији о КиМ
Као још један важан разлог за враћање решавања косовског питања у УН Миливојевић види покушај да се прогура идеја о организовању међународне конференције на тему КиМ, о чему је ових дана говорио и албански премијер Еди Рама. Како напомиње, не говори Рама то напамет.
„А видите како он то предлаже: да трансатлантска заједница узме то у своје руке и да организују конференцију САД и ЕУ. Зато је важно да ми идемо у СБ, нема никакве међународне конференције, Резолуција 1244 је потпуно јасна: треба тражити политичко решење уз јасан став да се гарантује територијални интегритет Србије и, друго, да се тражи политичко решење које ће омогућити самоуправу за Албанце на простору КиМ. То пише у Резолуцији. Каква међународна конференција колективног Запада о решењу косовског питања!? Ако не може милом са Србијом, онда ћемо да организујемо међународну конференцију и да је квалификујемо као светски конгрес на ком се успостављају нове границе. Е, то не може!“, поручује Миливојевић.
Саговорници Спутњика имају и предлог за даље кораке Србије у новонасталој напетој ситуацији на КиМ.
Човић је изричит да Србија мора да инсистира на глобалном нивоу на поштовању међународног права, Повеље УН, Резолуције 1244, а на локалном плану на безбедности српске заједнице, не само на северу него и у енклавама и да мора да се инсистира на спровођењу спорazума који су потписани:
„Пустите ме Охридског споразума, хајде да прво спроведемо Бриселски!“
Миливојевић упозорава и да постоји један важан моменат који се мора узети у обзир - ништа више није исто после Бањске зато што су пале главе.
„Нема ни поверења, нема ничега. Ни позиција Србије више није иста али ни позиција српског народа. Србија је ближа томе да штити српски народ и другим средствима ако није могуће дипломатским и политичким. Али постоји још један елемент: народ тамо је још одлучнији да себе штити. Ситуација је радикализована, опасност од ескалације која се не може контролисати је 10 пута већа него пре недеље. Из онога што се може чути на терену, расположење је такво да српски народ да одустане од самог себе. Да не буде забуне – не може се поновити Олуја. Они су сад спремнији да бране своје него пре недеље“, верује дипломата.
Он истиче да је само питање колико у оваквој ситуацији на КиМ има рационалног приступа у групи земаља колективног Запада које косовско питање покушавају да третирају као своју ствар.
„То чак и није цео колективни Запад. Не само ових пет чланица ЕУ које не признају Косово, ниједна ствар у ЕУ не може да прође по питању санкција према Србији, јер ни Мађари не мисле тако, закључује Миливојевић.
