https://sputnikportal.rs/20231003/senzacionalno-otkrice-na-glinenoj-ploci-zapisan-obred-na-nepoznatom-jeziku-starom-3000-godina-1161968555.html
Сензационално откриће: На глиненој плочи записан обред на непознатом језику старом 3.000 година
Сензационално откриће: На глиненој плочи записан обред на непознатом језику старом 3.000 година
Sputnik Србија
Археолози су открили речи из „изгубљеног“ језика који се говорио пре више од 3.000 година на глиненој плочи пронађеној на археолошком налазишту Богазкале... 03.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-03T10:05+0200
2023-10-03T10:05+0200
2023-10-03T10:05+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
турска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/17/1161619082_0:171:3035:1878_1920x0_80_0_0_d500dcb301a587843b1697e2cd967f6c.jpg
Дугогодишња истраживања на том локалитету, која је водио археолог Андреас Шахнер са Немачког археолошког института, открила су хиљаде глинених плоча исписаних клинастим писмом, вероватно најстаријим познатим писмом које су створили Сумери у Месопотамији пре више од 5.000 година.Већина плоча пронађених у Богазкале Хатуши написано је на хетитском језику, али неколико укључује речи из других језика, што показује да су Хетити били заинтересовани за туђе верске обреде.Језик је био индоевропскиЧини се да речи у досад непознатом језику потичу из таквог обреда, који је забележен на једној глиненој плочи уз увод на хетитском који га објашњава.Иако још не знају што тачно пише на плочи и нису објавили фотографије док се потпуно не проучи, идентификовали су да припада анатолској скупини индоевропске језичке породице, којој је припадао и хетитски језик.Већина других древних језика на том подручју, попут акадског, хебрејског и арамејског, припадају семитској скупини афроазијске језичке породице.Глинена плочица била је једна од неколико послатих у Немачку на анализу, где их проучава Даниел Швемер, вођа Одсека за древне блискоисточне студије на Универзитету у Вирзбургу.Из хетитског увода идентификовао га је као језик Калашме, подручја на северозападном рубу хетитског средишта у близини модерног турског града Болуа.Он тврди да су Хетити били веома заинтересовани за записивање обреда на страним језицима. Одломци ритуала на другим страним језицима такође су пронађени на плочама из Богазкале Хатуше, укључујући индоевропске језике лувијски и палајски те неиндоевропски хатски језик.Некадашње моћно царствоХетити су вековима били међу најмоћнијим царствима у древном свету. Са Египћанима су се сукобили 1274. пре нове ере у Бици код Кадеша за контролу Канана, подручја које данас обухвата јужну Сирију, Либан и Израел.Битка се сматра најстаријим забележеним војним сукобом. Чини се да су Хетити били поражени иако су задржали контролу над градом Кадешом, а Египћани над Кананом.Хатуша је постала хетитска престоница око 1600. године пре нове ере. Више од века археолошких ископавања на том месту открило је огроман древни град.Међутим, напуштена је око 1200. године пре нове ере током катаклизмичког „краха касног бронзаног доба“ који је нагло угрозио многе древне државе на источном Средоземљу. Разлози тог колапса траже се у инвазијама миграната званих „морски народи“, наглим климатским променама и новим технологијама попут гвожђа.
https://sputnikportal.rs/20231002/arheolozi-u-egiptu-pronasli-vino-staro-5000-godina-1161955733.html
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, турска
наука и технологија, археологија, турска
Сензационално откриће: На глиненој плочи записан обред на непознатом језику старом 3.000 година
Археолози су открили речи из „изгубљеног“ језика који се говорио пре више од 3.000 година на глиненој плочи пронађеној на археолошком налазишту Богазкале Хатуша у северном делу Турске, где се некада налазила Хатуша, престоница Хетита од отприлике 1600. до 1200. године пре нове ере, а данас се налази на Унесковом попису Светске баштине.
Дугогодишња истраживања на том локалитету, која је водио археолог Андреас Шахнер са Немачког археолошког института, открила су хиљаде глинених плоча исписаних клинастим писмом, вероватно најстаријим познатим писмом које су створили Сумери у Месопотамији пре више од 5.000 година.
Већина плоча пронађених у Богазкале Хатуши написано је на хетитском језику, али неколико укључује речи из других језика, што показује да су Хетити били
заинтересовани за туђе верске обреде.
Језик је био индоевропски
Чини се да речи у досад непознатом језику потичу из таквог обреда, који је забележен на једној глиненој плочи уз увод на хетитском који га објашњава.
Иако још не знају што тачно пише на плочи и нису објавили фотографије док се потпуно не проучи, идентификовали су да припада анатолској скупини индоевропске језичке породице, којој је припадао и хетитски језик.
Већина других древних језика на том подручју, попут акадског, хебрејског и арамејског, припадају семитској скупини афроазијске језичке породице.
Глинена плочица била је једна од неколико послатих у Немачку на анализу, где их проучава Даниел Швемер, вођа Одсека за древне блискоисточне студије на Универзитету у Вирзбургу.
Из хетитског увода идентификовао га је као језик Калашме, подручја на северозападном рубу хетитског средишта у близини модерног турског града Болуа.
Он тврди да су Хетити били веома заинтересовани за записивање обреда на страним језицима. Одломци ритуала на другим страним језицима такође су пронађени на плочама из Богазкале Хатуше, укључујући индоевропске језике лувијски и палајски те неиндоевропски хатски језик.
Хетити су вековима били међу најмоћнијим царствима у древном свету. Са Египћанима су се сукобили 1274. пре нове ере у Бици код Кадеша за контролу Канана, подручја које данас обухвата јужну Сирију, Либан и Израел.
Битка се сматра најстаријим забележеним војним сукобом. Чини се да су Хетити били поражени иако су задржали контролу над градом Кадешом, а Египћани над Кананом.
Хатуша је постала хетитска престоница око 1600. године пре нове ере. Више од века археолошких ископавања на том месту открило је огроман древни град.
Међутим, напуштена је око 1200. године пре нове ере током катаклизмичког „краха касног бронзаног доба“ који је нагло угрозио многе древне државе на источном Средоземљу. Разлози тог колапса траже се у инвазијама миграната званих „морски народи“, наглим климатским променама и новим технологијама попут гвожђа.
.jpg){kind=link}