https://sputnikportal.rs/20231004/misterija-bronzanog-doba-u-stepi-kazahstana-otkrivena-piramida-ni-nalik-icemu-vidjenom-dosad-foto-1162027553.html
Мистерија бронзаног доба: У степи Казахстана откривена пирамида ни налик ичему виђеном досад /фото/
Мистерија бронзаног доба: У степи Казахстана откривена пирамида ни налик ичему виђеном досад /фото/
Sputnik Србија
Археолози у Казахстану открили су шестоугаону структуру стару 3.800 година коју описују као пирамиду. Структура налик лавиринту није висока као чувени... 04.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-04T23:00+0200
2023-10-04T23:00+0200
2023-10-04T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111763/14/1117631485_0:0:3068:1727_1920x0_80_0_0_fc0d6f9d7986931697b172b2a971b4eb.jpg
Ово откриће разликује се од било чега што је раније пронађено у евроазијским степама, наводи се у саопштењу Евроазијског националног универзитета у Казахстану.Споменик из бронзаног доба„Ова пирамида на територији источног Казахстана пронађена је ове године. Хексагоналног је облика, са мегалитима тежине до једне тоне смештеним у сваком углу“, саопштио је Улан Умиткалијев, шеф Катедре за археологију и етнологију на Евроазијском националном универзитету, која води ископавања, пренео је „Лајв сајенс“.Док археолози користе израз „пирамида“ или „степенаста пирамида“ да би га описали, споменик из бронзаног доба нема ништа сличног по изгледу са пирамидама пронађеним у Египту.Његови спољашњи камени зидови формирају шестоугао, а унутрашњи зидови изгледају као лавиринт који води до гробнице која се налази у срцу грађевине.Делови су некада били прекривени земљаном хумком, додао је Умиткалијев. Није, међутим, јасно да ли је икада постојао кров над делом објекта или је био потпуно отворен.Цртежи откривају култ коњаЉуди који су тада живели на тим просторима градили су бројне гробове и камене споменике и бавили су се обрадом метала и израдом накита. Њихова економија је можда била делимично пастирска, јер су држали велики број животиња широм евроазијске степе.Спољни зидови пирамиде украшени су петроглифима или цртежима на стенама различитих животиња, укључујући камиле и бројне коње, наводи се у саопштењу.Кости коња откривене су непосредно испред пирамиде и претпоставља се да је култ коња вероватно цветао у том подручју у то време.Радио-карбонско датирање органских остатака пирамиде показује да је структура изграђена током 19. века пре нове ере, рекао је Умиткалијев.Ископавање на локалитету и анализа његових остатака су у току, али су археолози до сада пронашли грнчарију, женске златне минђуше и друге комаде накита, наводи се у саопштењу.Није јасно да ли има људских остатака.Потребно још података за научну проценуАрхеолози су жељни да сазнају више о открићу, али је потребно више информација пре него што се може научно проценити, рекла је Карен Рубинсон, истраживач сарадник на Институту за проучавање древног света Универзитета Њујорк.Она није учествовала у проналаску, али је стручњак за археологију региона.На пример, научни записи и фотографије артефаката и петроглифа морају бити објављени како би научници који нису укључени у ископавање могли правилно да анализирају споменик, напоменула је Рубинсонова.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, друштво
наука и технологија, археологија, друштво
Мистерија бронзаног доба: У степи Казахстана откривена пирамида ни налик ичему виђеном досад /фото/
Археолози у Казахстану открили су шестоугаону структуру стару 3.800 година коју описују као пирамиду. Структура налик лавиринту није висока као чувени египатски споменици у Гизи, али је тренутно висока око три метра и вероватно је служила као гробље за елиту.
Ово откриће разликује се од било чега што је раније пронађено у евроазијским степама, наводи се у саопштењу Евроазијског националног универзитета у Казахстану.
Споменик из бронзаног доба
„Ова пирамида на територији источног Казахстана пронађена је ове године. Хексагоналног је облика, са мегалитима тежине до једне тоне смештеним у сваком углу“, саопштио је Улан Умиткалијев, шеф Катедре за археологију и етнологију на Евроазијском националном универзитету, која води ископавања,
пренео је „Лајв сајенс“.
Док археолози користе израз „пирамида“ или „степенаста пирамида“ да би га описали, споменик из бронзаног доба нема ништа сличног по изгледу са пирамидама пронађеним у Египту.
Његови спољашњи камени зидови формирају шестоугао, а унутрашњи зидови изгледају као лавиринт који води до гробнице која се налази у срцу грађевине.
Делови су некада били прекривени земљаном хумком, додао је Умиткалијев. Није, међутим, јасно да ли је икада постојао кров над делом објекта или је био потпуно отворен.
Цртежи откривају култ коња
Људи који су тада живели на тим просторима градили су бројне гробове и камене споменике и бавили су се обрадом метала и израдом накита. Њихова економија је можда била делимично пастирска, јер су држали велики број животиња широм евроазијске степе.
Спољни зидови пирамиде украшени су петроглифима или цртежима на стенама различитих животиња, укључујући камиле и бројне коње, наводи се у саопштењу.
Кости коња откривене су непосредно испред пирамиде и претпоставља се да је култ коња вероватно цветао у том подручју у то време.
Радио-карбонско датирање органских остатака пирамиде показује да је структура изграђена током 19. века пре нове ере, рекао је Умиткалијев.
„Слични споменици се налазе на територији Казахстана, посебно у централном Казахстану“, додао је он.
Ископавање на локалитету и анализа његових остатака су у току, али су археолози до сада пронашли грнчарију, женске златне минђуше и друге комаде накита, наводи се у саопштењу.
Није јасно да ли има људских остатака.
Потребно још података за научну процену
Археолози су жељни да сазнају више о открићу, али је потребно више информација пре него што се може научно проценити, рекла је Карен Рубинсон, истраживач сарадник на Институту за проучавање древног света Универзитета Њујорк.
Она није учествовала у проналаску, али је стручњак за археологију региона.
На пример, научни записи и фотографије артефаката и петроглифа морају бити објављени како би научници који нису укључени у ископавање могли правилно да анализирају споменик, напоменула је Рубинсонова.
