https://sputnikportal.rs/20231005/ljudozderi-su-ziveli-u-evropi-na-severu-i-zapadu-jeli-svoje-mrtve-a-na-jugu-i-istoku-ih-sahranjivali-1162074533.html
Људождери су живели у Европи: На северу и западу јели своје мртве, а на југу и истоку их сахрањивали
Људождери су живели у Европи: На северу и западу јели своје мртве, а на југу и истоку их сахрањивали
Sputnik Србија
Остаци људских костију са резовима, ломовима и траговима људских зуба пронађени широм северне Европе показују да су неке групе људи које су живеле пре око... 05.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-05T23:00+0200
2023-10-05T23:00+0200
2023-10-05T23:00+0200
наука и технологија
археологија
наука и технологија
канибализам
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/05/1162074023_0:154:3093:1893_1920x0_80_0_0_3131acb62a07bbdae6905bb899f3e343.jpg
Док већина модерних људи сахрањује или кремира своје преминуле, неки од људских предака у Европи то су чинили другачије и канибализам им није био стран.Гофова пећина је познато палеолитско налазиште и туристичка атракција у југоисточној Енглеској. Најпознатија је по открићу људских лобања старих 15.000 година обликованих у оно што се верује да су биле чаше, као и костију на којима постоје трагови угриза других људи.Канибализам на северу и западу ЕвропеАли да ли су људи који живе у Гофовој пећини били језиви изузетак или су они заправо део шире канибалистичке културе северне Европе? Нови научни рад сада сугерише да нису били једини. Људски остаци који датирају из истог временског периода из целе северне и западне Европе и који се приписују истој култури, познатој као Магдаленијан, такође показују доказе канибализма. То сугерише да је једење остатака преминулих било заједничко понашање током касног горњег палеолита.Др Силвија Бело, стручњак Националног историјског музеја Велике Британије, која је учествовала у новој студији објављеној у часопису „Кватернари сајен ривју“, каже да су „ови људи јели уместо да сахрањују своје мртве“.Канибалистичко понашање било је вероватно уобичајено међу Магдаленијенима у северозападној Европи, али није потрајало дуго. Убрзо се променило у сахрањивање преминулих, обичај који је био широко распрострањен у јужној и централној Европи и приписивао се другој култури, Епигравећанима. То отвара и питање да ли су припадници Магдаленијен културе замењени неким другим становништвом.Током касног горњег палеолита, у периоду између пре 23.000 и 14.000 година, постојале су две доминантне културе у Европи.Сахране на југу и истоку ЕвропеЕпиграветска култура највише се налазила у источној и јужној Европи и они су сахрањивали своје мртве, заједно са драгоценостима, на начин сличан модерним људима. Међутим, култура Магдаленијена, која се простирала од севера до запада Европе, понашала се другачије. Они су обрађивали тела покојника, уклањали месо са костију, јели га и у неким случајевима од костију стварали алате и друге објекте, пише Национални историјски музеј Велике Британије.Једно од главних питања било је да ли је канибализам био узрокован потребама, јер би и људско месо било драгоцено у дугим зимама, па су захваљујући њему преживљавали, или је у питању било културолошко понашање.Докази из Гофове пећине сугеришу да је канибализам био ритуална форма. Остаци нађени на овом налазишту показују да су људи ловили бројне животиње, као што су јелени или коњи, док су у исто време припремали и људске остатке.Вилијам Марш из Националног историјског музеја, који је проучавао људске остатке из Гофове пећине, каже да је налазе из ње контекстуализовао поређењем са 59 налазишта Магдаленијена и Епиграветске културе из горњег палеолита.Марш наводи да је, на основу тих доказа, могуће закључити да је канибализам био својствен само Магдаленијенима.Генетске разликеБритански научници урадили су и генетску анализу ове две групе људских предака, како би утврдили имају ли гени везе са погребним обичајима.Генетски докази сугеришу да су две групе биле и генетски различите. На свим налазиштима где је присутан канибализам утврђено је да су људи припадали генетској групи познатој као „гојет кју 2“, док су они који су спроводили сахране слично данашњим припадали генетској групи „вилабруна“.Обе групе живеле су у Европи у исто време, а појединци из генетске групе „гојет кју 2“ повезују се са регионом између данашње шпанско-француске границе, док су појединци који припадају „вилабруна“ наслеђу насељавали италијанско-балкански регион. Научници зато верују да су Епигравећани мигрирали у друге делове Европе и потиснули Магдаленијане.
https://sputnikportal.rs/20231001/projekat-tajne-leda-pronadjeno-retko-oruzje-staro-3000-godina-1161908307.html
https://sputnikportal.rs/20230923/pronadjen-novi-indoevropski-jezik-neverovatno-otkrice-u-prestonici-nekadasnje-azijske-velike-sile-1161619935.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
археологија, наука и технологија, канибализам
археологија, наука и технологија, канибализам
Људождери су живели у Европи: На северу и западу јели своје мртве, а на југу и истоку их сахрањивали
Остаци људских костију са резовима, ломовима и траговима људских зуба пронађени широм северне Европе показују да су неке групе људи које су живеле пре око 15.000 година биле људождери и јеле своје мртве не због глади, већ је то био део њихове културе.
Док већина модерних људи сахрањује или кремира своје преминуле, неки од људских предака у Европи то су чинили другачије и канибализам им није био стран.
Гофова пећина је познато палеолитско налазиште и туристичка атракција у југоисточној Енглеској. Најпознатија је по открићу људских лобања старих 15.000 година обликованих у оно што се верује да су биле чаше, као и костију на којима постоје трагови угриза других људи.
Канибализам на северу и западу Европе
Али да ли су људи који живе у Гофовој пећини били језиви изузетак или су они заправо део шире канибалистичке културе северне Европе? Нови научни рад сада сугерише да нису били једини. Људски остаци који датирају из истог временског периода из целе северне и западне Европе и који се приписују истој култури, познатој као Магдаленијан, такође показују доказе канибализма. То сугерише да је једење остатака преминулих било заједничко понашање током касног горњег палеолита.
Др Силвија Бело, стручњак Националног историјског музеја Велике Британије, која је учествовала у новој студији
објављеној у часопису „Кватернари сајен ривју“, каже да су „ови људи
јели уместо да сахрањују своје мртве“.
„Ми смо интерпретирали доказе да је канибализам био вишеструко практикован широм северозападне Европе током краћег периода времена, пошто је ова пракса била део различитих погребних обичаја међу групама Магдаленијена“, каже она.
Канибалистичко понашање било је вероватно уобичајено међу Магдаленијенима у северозападној Европи, али није потрајало дуго. Убрзо се променило у сахрањивање преминулих, обичај који је био широко распрострањен у јужној и централној Европи и приписивао се другој култури, Епигравећанима. То отвара и питање да ли су припадници Магдаленијен културе замењени неким другим становништвом.
Током касног горњег палеолита, у периоду између пре 23.000 и 14.000 година, постојале су две доминантне културе у Европи.
Сахране на југу и истоку Европе
Епиграветска култура највише се налазила у источној и јужној Европи и они су
сахрањивали своје мртве, заједно са драгоценостима, на начин сличан модерним људима. Међутим, култура Магдаленијена, која се простирала од
севера до запада Европе, понашала се другачије. Они су обрађивали тела покојника, уклањали месо са костију, јели га и у неким случајевима од костију стварали алате и друге објекте,
пише Национални историјски музеј Велике Британије.
Једно од главних питања било је да ли је канибализам био узрокован потребама, јер би и људско месо било драгоцено у дугим зимама, па су захваљујући њему преживљавали, или је у питању било културолошко понашање.
Докази из Гофове пећине сугеришу да је канибализам био ритуална форма. Остаци нађени на овом налазишту показују да су људи ловили бројне животиње, као што су јелени или коњи, док су у исто време припремали и људске остатке.
Вилијам Марш из Националног историјског музеја, који је проучавао људске остатке из Гофове пећине, каже да је налазе из ње контекстуализовао поређењем са 59 налазишта Магдаленијена и Епиграветске културе из горњег палеолита.
„На 13 налазишта постоје докази канибализма, на 10 сахрањивања, док је код осталих у питању комбинација једног и другог. Пракса људождерства била је прилично локализована на простору западне и централне Европе и у данашњој Великој Британији“, каже он.
Марш наводи да је, на основу тих доказа, могуће закључити да је канибализам био својствен само Магдаленијенима.
Британски научници урадили су и генетску анализу ове две групе људских предака, како би утврдили имају ли гени везе са погребним обичајима.
Генетски докази сугеришу да су две групе биле и генетски различите. На свим налазиштима где је присутан канибализам утврђено је да су људи припадали генетској групи познатој као „гојет кју 2“, док су они који су спроводили сахране слично данашњим припадали генетској групи „вилабруна“.
Обе групе живеле су у Европи у исто време, а појединци из генетске групе „гојет кју 2“ повезују се са регионом између данашње шпанско-француске границе, док су појединци који припадају „вилабруна“ наслеђу насељавали италијанско-балкански регион. Научници зато верују да су Епигравећани мигрирали у друге делове Европе и потиснули Магдаленијане.
