https://sputnikportal.rs/20231007/kako-je-votka-postala-jedan-od-simbola-rusije-foto-1161863405.html

Како је вотка постала један од симбола Русије /фото/

Како је вотка постала један од симбола Русије /фото/

Sputnik Србија

Руска вотка је неизоставни део руске културе и традиције, али је кроз векове претрпела бројне промене, почев од боје - у почетку је била мутно жута да би... 07.10.2023, Sputnik Србија

2023-10-07T12:35+0200

2023-10-07T12:35+0200

2023-10-07T12:35+0200

русија

русија

русија – друштво

друштво

магазин

вотка

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1d/1161855779_0:700:1152:1348_1920x0_80_0_0_98c8963ddb2f3905263f7d05ff5ad46e.jpg

Новинарка Спутњика посетила је Музеј историје вотке у Москви и открила како је и зашто ово пиће постало једно од симбола Русије и Руса.Претеча савремене воткеНије случајно што се Музеј историје руске вотке налази у московском рејону Измајлово, јер је управо Москва место где се у 15. веку појавила вотка, а на измајловским земљама некада се налазила узорна царска фарма са богатим њивама и производњом.У центру музеја приказан је модел првог дестилационог апарата. Према легенди, европски монаси су открили процес дестилације, а италијански трговци су први допремали „аквавит“ (воду живота) у Русију. Међутим, овај производ био је веома јак, са 70 одсто алкохола. Тек 100 година касније Руси су схватили да „аквавит“ могу разблажити обичном водом.У време Ивана Грозног јачина вотке није прелазила 25 процената и имала је мутну жућкасту боју и мирис. Људи су морали да затварају нос и да је пију у једном гутљају, при чему се напитак служио у мери од 143,5 грама.„Медаља за пијанство“Омиљено имање Алексеја Михајловича Романова, оца Петра Првог, налазило се баш у Измајлову. По његовом налогу, на овој територији су изграђене велике дестилерије.Петар Велики је први дозволио женама да пију заједно са мушкарцима и увео је казну за прекомерно конзумирање алкохола - "медаљу за пијанство", која је била израђена од ливеног гвожђа, тежила је седам килограма и кривац ју је носио око врата недељу дана.Термин "вотка" се први пут законски успоставља у време владавине Јелисавете Петровне, а под владавином Катарине Велике почиње златно доба руске вотке. Мутна жута боја постаје кристално чиста, а непријатан мирис се маскира ароматичним екстрактима биља, воћа и поврћа.Зашто Руси куцкају прстима по грлуЈедна од специфичности руског начина конзумирања вотке је и гест којим Руси показују да је неко мало попио или позивају да се попије куцкајући прстима по грлу. Порекло овог геста везано је за легенду из Санкт Петербурга из 19. века.Прича каже да се након снажне олује 1830.године сломило крило анђела на врху Петропавловске саборне цркве, једног од заштитних знакова Санкт Петербурга. Како у трезору није било довољно новца за изградњу скела, пронађен је храбар човек по имену Петар, који се попео на врх саборне цркве само уз помоћ ужета и поправио крило. Као награду за тај подвиг, затражио је право да бесплатно пије у свим пивницама града. Цар му је издао посебан декрет са царским печатом, али га је Петар изгубио за недељу дана. После чега, цар Николај Први је наредио да Петру буде утиснута ознака на врату испод десне јагодичне кости. Када је Петар долазио у пивницу куцнуо би прстима по грлу, што се касније одомаћило широм Русије.Сто грама за комесареПочетком 20. века, постепено је дошло до забране продаје и конзумирања вотке. Године 1914. започела је антиалкохолна пропаганда. Алкохолизам као друштвени феномен је изједначен са туберкулозом и полним болестима, а почела је и илегална производња ракије.Међутим, године 1924. Стаљин је обновио статус вотке као главног националног добра и вратио производњу вотке. Квалитет вотке је достигао висок ниво.Године 1941. Стаљин је потписао наредбу под називом "О сто грама за комесаре". Ради одржавања морала војника давала се 100 грама вотке дневно по особи. Вотком су се оплакивали погинули другови. Појавила се традиција "прања медаље". Ако је војник добио награду (медаљу, чин), пре него што је закачи, спуштао би је у чашу, наливао вотком, пио и тек онда је стављао на униформу. Данас је уобичајено "залити вотком" нови стан, аутомобил и друга важна животна искуства.Флаше у облику медведаМузеј историје вотке, осим занимљивих легенди и великог парираног медведа, има и „собу за трежњење“ у совјетском стилу, као и дегустациону „столовку“, где смо у 11 ујутру затекли две гошће које су дегустирале вотку из различитих делова Русије. Овај музеј има једну од највећих колекција вотки из целе Русије, преко 800 различитих врста, сложених по областима где се праве. Светлана и Ирина кажу да им се највише допала дегустација, али и да су одушевљене флашама у облику медведа.Слично мишљење дели и Константин, ратни ветеран у пензији.„Одушевљен сам. Одлично су приказали различите периоде у историји. Овај музеј је прави скривени драгуљ.“Студенти из Кине, Чиће и Ванг Ингјуи, које смо затекли у музеју кажу да је Музеј историје вотке одличан начин да разумете руски менталитет.

https://sputnikportal.rs/20230409/objavljeno-koja-je-zemlja-u-2022-godini-najvise-uvozila-rusku-votku-1153871146.html

2023

Вести

sr_RS

русија, русија – друштво, друштво, магазин, вотка