Русија и ове године широм отвара врата српским студентима
CC0 / Unsplash /
Пратите нас
Руска Федерација сваке године пружа могућност бесплатног студирања за 300.000 странаца. Број српских студената из године у годину расте, а познавање руског није потребно да бисте похађали један од 500 престижних руских државних универзитета на потезу од Калињинграда до Владивостока. Конкурс Руског дома за добијање бесплатних стипендија је у току.
Руски дом у Београду отворио је конкурс за давање стипендија за бесплатно образовање на универзитетима широм Русије, а квоте за држављане Србије непрестано расту. Од 2016. када је било свега 85 квота, дошло се до броја од чак 140 квота, односно резервисаних места за наше ђаке и студенте који желе да своју академску каријеру отпочну или надограде на једном од руских универзитета.
Шефица одељења Руског дома за образовање, Олесја Бабенко, објашњава за Спутњик да се учесницима конкурса нуди обука по програмима основних, мастер и докторских студија, односно студирања у Русији на две, четири и пет година. Постоји и могућност стицања додатног професионалног образовања које подразумева студирање у кратком року, од три до шест месеци. Сам језик не представља препреку, будући да постоји програм и за то.
Врло је важно истаћи да знање руског језика није услов за добијање стипендије. Свима који не владају руским нуди се студирање на припремном факултету, где им се пружа могућност потпуног удубљивања у учење језика током читаве године, говори Бабенко.
Када је реч о Југоисточној Европи, позив за студирање на више од пет стотина државних универзитета са различитим факултетима и специјализацијама од Калињинграда до Владивостока упућен је држављанима Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Словеније и Хрватске.
Приче из Русије
Један од српских студената који је имао прилику да искуси живот и студирање у Русији је и Сергеј Комазец, географ са завршеном магистратуром на руском Институту наука о земљи.
Он је 2021. године отпутовао у Русију, у за њега већ познати Санкт Петербург. Чекали су га пријатељи које је упознао пре тога на летњем кампу, те је привикавање на нову околину и слабо познат језик ишло без већих препрека.
Сергеј Комазец и Сергеј Артјомов
© Sputnik / Сенка Милош
Саме студије су, како каже за Спутњик, биле изузетно значајне за њега, пошто програм који је тамо завршио у Србији не постоји, а самим тим ни тамо стечена знања овде не би могао да добије.
Руси доста полажу на теренску наставу и на практичне ствари, а поред теренских смо имали и педагошке праксе уз, како они кажу „произодствене“, односно праксе у фирмама, говори Комазец.
Једино што му је засметало била је мешовита настава, будући да је он студирао у време пандемије корона вируса. „Нисам ишао толико далеко да бих седећи за екраном слушао предавања“, прича нам Сергеј, али додаје да је и тај проблем решен релативно брзо, јер су и професори инсистирали на студирању уживо.
Посебно ми се допало то што је њима јако важно да географи, нарочито физички географи којима је основа теренски рад, сва теоретска знања прикупе у току годину дана и примене их на самом терену. Та теренска пракса ми је била најнапорнија, најмање сам је и прижељкивао, а ето оставила је најјачи утисак на мене. Тада смо проводили по десет сати у шуми скоро читавих месец дана, радећи на својим задацима у природи, 300 километара северно од Санкт Петербурга, присећа се Спутњиков млади саговорник.
Српска слава у руском дому
Петербург је, као и Русија, пун странаца са свих меридијана, што се осликава и у студентској сфери, а гледајући имена са списка у студентском дому, Сергеј је приметио доминантно велики број кинеских студената. Његове колегинице са студијске групе за географију биле су Рускиње, али је зато изучавање међународних односа и политике на руском универзитету изузетно популарно међу иностраним студентима.
Када је реч о добијању права на боравак у студентском дому, ту нема препрека. Сергеј нам објашњава да је принцип доста другачији од нашег, где је просек пресудан у остваривању права на дом, док је у Русији дом загарантован сваком иностраном студенту, као и Русу који живи у другом граду или другом крају Руске Федерације.
Он је у свом студентском дому чак и крсну славу прослављао. Русима је, како сам каже, тај обичај био изузетно занимљив, па су следећих година његовог боравка у дому и сами узели учешћа у припремама.
Моји су из Далмације тако да сам за Русију носио пршут, сланину... наравно, некад је било теже пренети наше производе преко границе, рецимо ракију. За славу сам правио жито, набавио сам свећу, позвао сам своје пријатеље, али су прве године долазили и људи које нити сам звао, нити сам их познавао. Они су само чули да се нешто дешава у дому па су навратили, чиме је испоштована и та врло битна ставка, да се на славу не зове, већ да су врата свима отворена, говори Комазец и додаје да му је већ наредне године за славу, Лазареву суботу дошло близу четрдесет људи.
Ко све може да се пријави
За студирање у Русији и стицање академских, али и животних искустава, попут Сергејевог, могу да се пријаве сви ученици који завршавају четврту годину средње школе, студенти на последњој години студирања, као и сви који имају документ о стеченом образовању у школи или на универзитету. Пребацивање са српског универзитета на руски није могуће и конкурс је отворен искључиво за студенте последње године студирања, или оне са завршеним факултетом. Студирање о терету руског буџета подразумева пун циклус студија од прве године основних, мастер или докторских студија.
Сви заинтересовани за конкурс могу се о њему додатно информисати на сајту Руског дома у Београду.
