Агонија српских ходочасника у Израелу: Страшно! Лежимо и гледамо рат изнад нас – горе него 1999.
20:01 09.10.2023 (Освежено: 21:29 09.10.2023)
© AFP 2023 / MAHMUD HAMS
Пратите нас
Плашили смо се, али то је нормално. Било је ужасно, хаотично. НАТО бомбардовање је било делимично циљано, овде се не зна ко на кога пуца и ко где бије. Највише смо бринули о деци, матурантима Нишке богословије, али они су показали невероватну зрелост, то ми је најјачи утисак. Као и реакција државе Србије, која нас је извукла.
Ово за Спутњик, после дводневне агоније у Палестини и Израелу каже др Томислав Костић, директор Клинике за кардиологију у Нишу који се са групом ходочасника из Србије током ратних дејстава затекао у Светој земљи.
Он је јутрос стигао у Београд посебним летом „Ер Србије“ који је влада организовала како би наше држављане евакуисала из Израела.
И Палестици бежали у Израел
Група ходочасника, које су предводили владика Нишки Арсеније и тимочки Иларион, кад су сукоби почели налазила на палестинској страни, у Витлејему, у хотелу једног православног Палестинца. У почетку је, каже, све изгледало безазлено, посебно домаћинима, који су навикли на овакве догађаје, међутим, убрзо су сви схватили да је озбиљно, прво су морали да се евакуишу из палестинског дела.
„Сам излазак из Палестине је трајао неколико сати, сви пунктови за излазак су били затворени. Успели смо, један је ипак био отворен. Али након тога требало је проћи и контролу израелске војске и ући у ту земљу, у том тренутку већ су се јако чула дејства. Цео дан су се чули авиони у региону око нас. А када смо видели да и сами Палестинци улазе на територију Израела, кренули смо директно на аеродром, уз препоруку нашег конзулата и владике“.
"Морали смо да легнемо на земљу и чекамо да прође то изнад нас. Било је хаотично. Не зна се ко на кога пуца и ко где бије"
© Фото : Спутњику уступио Томислав Костић
Хаос испод гвоздене куполе
Доктор Костић додаје да је најдраматичнији део заправо био одлазак на сам аеродром „Бен Гурин“ у Тел Авиву. Тада су први пут осетили да су им животи угрожени. Сви су се, наравно, сетили НАТО бомбардовања, али ово је било другачије.
„Тај систем „гвоздене куполе“ који они имају тако функционише, да смо практично видели та борбена дејства на небу изнад нас. У самом доласку на аеродром чуле су се и сирене. У једном тренутку саобраћај је био заустављен. Морали смо да изађемо из аутобуса. Морали смо да легнемо на земљу и чекамо да прође то изнад нас. Било је хаотично. Не зна се ко на кога пуца и ко где бије“.
Овај професор Медицинског факултета у Нишу додаје да су се, када су дејства била блажа, појавиле особе са аеродрома задужене за безбедност;
„Они су нас одвели у склониште у приземљу зграде, провели смо наредних 36 сати затворени на аеродрому. Повремено нам је било дозвољено да се крећемо, али само да одемо до терминала“.
Срби на аеродрому у Тел Авиву
© Фото : Уступљено Спутњику/Томислав Костић
Позив Србији за помоћ
У том тренутку већ су сви летови били отказани. Доктор Костић каже да су тада схватили да морају да се обрате нашој држави за помоћ. Да је последњи тренутак да изађу из Израела. Кренула је акција комуникације са нашим званичницима.
„Заиста морам да се завалим републици, председнику, свима који су учествовали. И министру Селаковићу, они су били обавештени и организовали су евакуциони лет. Медији су пренели нетачну информацију да је ујутру био један лет, који је одвео наше људе. То је била редовна линија из Тел Авива. Кад се појавио тај авион, људи су били разочарани, јер су новинари објавили да је почела евакуација. Није било тако, нас је било 55, а поред нас укупно 250 Срба који нису могли на редовну линију, јер су њихови летови били отказани. Зато је држава Србија организовала ванредни евакуациони лет у недељу у 23 сата“, објашњава наш саговорник.
Др Томислав Костић, директор клинике за кардиологију у Нишу на аеродрому „Бен Гурион“
© Фото : Спутњику уступио Томислав Костић
Светла тачка - матуранти Нишке богословије
Др Костић додаје да су се, наравно, сви плашили, али он као лекар није имао времена за страх, бринуо је о другима, а посебно о деци. То су, каже радили и други, успели су да остану присебни, иако су се детонације чуле готово све време, страх је, каже, био природна реакција.
„Поред нас у групи ходочасника је било и 13 матураната Нишке богословије. Они су били најмлађи, углавном смо се трудили да бринемо о њима. Поред ових званичних структура, похвалио бих и њих, за њихову прибраност и реакције које су изненадиле све нас. Они су стварно момци потпуно били свесни ситуације, понашали су се као одрасли и зрели људи. Ово је било ходочасничко путовање, ту су била и свештена лица и добри људи, људи који помажу нашу цркву. Бринули су једни о другима. А мени је најдраже да су нам матуранти живи и здрави и да су показали такав степен зрелости. Они су права светла тачка свега овога“, закључује др Томислав Костић.
