https://sputnikportal.rs/20231009/misterija-na-rubu-suncevog-sistema-sta-se-to-neverovatno-skriva-iza-cuvenog-kojperovog-pojasa-1162189539.html
Мистерија на рубу Сунчевог система: Шта се то „невероватно“ скрива иза чувеног Којперовог појаса
Мистерија на рубу Сунчевог система: Шта се то „невероватно“ скрива иза чувеног Којперовог појаса
Sputnik Србија
Нова револуционарна метода за анализу слика телескопа пружила је нове увиде у величину Сунчевог система који се протеже дубоко у међузвездани простор, што... 09.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-09T23:00+0200
2023-10-09T23:00+0200
2023-10-09T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/09/1162190159_0:62:1200:737_1920x0_80_0_0_ac2e6352a9e186a3fef65a8c0b12158c.jpg
Годинама су астрономи сматрали да се Којперов (или Кајперов, према енглеском изговору) појас, подручје ледених објеката, налази на удаљености од Сунца, отприлике 48 пута већој од удаљености између Земље и Сунца (48 астрономских јединица или АЈ). Међутим, опажени су појасови ледених крхотина који се протежу много даље око других звезда, што сугерише да Сунчев систем можда није тако јединствен као што се досад мислило.Улога машинског учењаТим астронома, предвођен канадским Херзберговим истраживачким центром за астрономију и астрофизику, намеравао је да открије нове мете за сонду Њу Хорајзонс током њеног путовања кроз спољне делове Сунчевог система. Ова сонда, позната по својим снимцима Плутона изблиза, снимила је стену у облику снежног човека на око 40 АЈ од Сунца пре него што је наставила своје путовање брзином од скоро 60.000 километара на час ка ивици Сунчевог система.Посматрање објеката на тој екстремној удаљености је изазов због ограничене светлости у том делу свемира. Једна уобичајена техника је слагање смена, где се комбинује више слика снимљених у различито време како би се побољшала видљивост затамњених објеката. Међутим, овај метод захтева познавање путање објеката и знатан људски напор.Како би убрзао процес и смањио ручни рад, научни тим је користио тзв. машинско учење. Они су обучили неуронску мрежу на синтетичким објектима уметнутим у слике телескопа, а затим је применили на податке које је прикупио телескоп Субару на Хавајима 2020. и 2021. године. Приступ машинског учења идентификовао је двоструко више објеката Којперовог појаса него људска претрага података из 2020. године, што указује на већу густину материјала на удаљености од приближно 60 до 80 АЈ и дуж путање сонде Њу Хорајзонс.Могућност постојања два различита „прстена“ леденог материјалаОва открића би потенцијално могла да објасне неочекиван сјај који су приметиле и сонда Њу Хорајзонс и свемирски телескоп Хабл. Поред тога, откривени ледени остаци могу да допринесурефлектујућој прашини у спољашњем соларном систему. Међутим, остаје нејасно да ли је налаз јединствен за путању Њу Хорајзонса или су слична запажања на другим деловима ноћног неба једноставно била несрећна.Док резултати студије чекају преглед и потврду будућих земаљских и свемирских истраживања, они сугеришу да Сунчев систем може да имати два различита „прстена“ леденог материјала, одвојена размаком од око 50 АЈ.Један прстен одговара чувеном Којперовом појасу, док се други састоји од широког пространства ледених громада које се простиру ван од Плутона, што је удаљеност Плутона од Земље. Постојање поменутог јаза између два појаса је интригантна мистерија, пренео је „Сајенс алерт“.Резултати истраживања су прелиминарно представљени на 54. конференцији о лунарној и планетарној науци 2023. године у САД.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир
наука и технологија, друштво, свемир
Мистерија на рубу Сунчевог система: Шта се то „невероватно“ скрива иза чувеног Којперовог појаса
Нова револуционарна метода за анализу слика телескопа пружила је нове увиде у величину Сунчевог система који се протеже дубоко у међузвездани простор, што доводи у питање претходне научне претпоставке.
Годинама су астрономи сматрали да се
Којперов (или Кајперов, према енглеском изговору) појас, подручје ледених објеката, налази на удаљености од Сунца, отприлике 48 пута већој од удаљености између Земље и Сунца (48 астрономских јединица или АЈ). Међутим, опажени су појасови ледених крхотина који се протежу много даље око других звезда, што сугерише да Сунчев систем можда није тако јединствен као што се досад мислило.
Тим астронома, предвођен канадским Херзберговим истраживачким центром за астрономију и астрофизику, намеравао је да открије нове мете за сонду Њу Хорајзонс током њеног путовања кроз спољне делове Сунчевог система. Ова сонда, позната по својим снимцима Плутона изблиза, снимила је стену у облику снежног човека на око 40 АЈ од Сунца пре него што је наставила своје путовање брзином од скоро 60.000 километара на час ка ивици Сунчевог система.
Посматрање објеката на тој екстремној удаљености је изазов због ограничене светлости у том делу свемира. Једна уобичајена техника је слагање смена, где се комбинује више слика снимљених у различито време како би се побољшала видљивост затамњених објеката. Међутим, овај метод захтева познавање путање објеката и знатан људски напор.
Како би убрзао процес и смањио ручни рад, научни тим је користио тзв.
машинско учење. Они су обучили неуронску мрежу на синтетичким објектима уметнутим у слике телескопа, а затим је применили на податке које је прикупио телескоп Субару на Хавајима 2020. и 2021. године. Приступ машинског учења идентификовао је двоструко више објеката Којперовог појаса него људска претрага података из 2020. године, што указује на већу густину материјала на удаљености од приближно 60 до 80 АЈ и дуж путање сонде Њу Хорајзонс.
Могућност постојања два различита „прстена“ леденог материјала
Ова открића би потенцијално могла да објасне неочекиван сјај који су приметиле и сонда Њу Хорајзонс и свемирски телескоп Хабл. Поред тога, откривени ледени остаци могу да допринесурефлектујућој прашини у спољашњем соларном систему. Међутим, остаје нејасно да ли је налаз јединствен за путању Њу Хорајзонса или су слична запажања на другим деловима ноћног неба једноставно била несрећна.
Док резултати студије чекају преглед и потврду будућих земаљских и свемирских истраживања, они сугеришу да Сунчев систем може да имати два различита „прстена“ леденог материјала, одвојена размаком од око 50 АЈ.
Један прстен одговара чувеном Којперовом појасу, док се други састоји од широког пространства ледених громада које се простиру ван од Плутона, што је удаљеност Плутона од Земље. Постојање поменутог јаза између два појаса је интригантна мистерија,
пренео је „Сајенс алерт“.
Резултати истраживања су прелиминарно представљени на 54. конференцији о лунарној и планетарној науци 2023. године у САД.
