Претња санкцијама само први корак: Запад за Србију спрема ултиматум као онај из 1914.
© Sputnik / Алексеј Витвицки
/ Пратите нас
ЕУ одустаје од француско-немачког плана, а претње санкцијама које у име Европског парламента изговара Виола фон Крамон показују да Србију пре промоције новог плана треба дисциплиновати. Ултиматум Виоле Фон Крамон јако подсећа на ултиматум из 1914.
Овако научни саветник Института за европске студије, др Александар Гајић коментарише најаву Виоле фон Крамон, известиоца Европског парламента за Косово и Метохију, која је изјавила да је за Србију припремљен пакет мера као, како је рекла, „одговор на терористички напад 24. септембра у Бањској“.
„Не бих их назвала санкцијама, јер их мора одобрити Савет, али говоримо о политичким и финансијским мерама, које ће наравно нанети штету Влади Србије“, рекла је Фон Крамонова.
Она је поручила да председник Србије Александар Вучић треба да сарађује и обезбеди одговарајућу истрагу о догађају 24. септембра, али је навела и да се за нерешена питања у дијалогу Приштине и Београда разговара о новом предлогу, али није навела детаље.
„Оно што сам разумела је да многе дипломате састављају још један предлог о томе како ћемо даље. Не могу да дам више детаља у овом тренутку“, рекла је она.
Дисциплиновање Србије
Према Гајићевим речима, оно што је Фон Крамонова изјавила знак је да Брисел одустаје од плана који су осмислили немачки канцелар Олаф Шолц и француски председник Емануел Макрон.
Претња санкцијама, односно мерама, како то Фон Крамонова каже, служе као претходна мера којом Србију треба „увести у ред“ тако да јој не падне на памет да нови план не прихвати или га прихвати начелно.
„Они хоће све и одмах – да Србију ставе пред свршен чин и да свако њено противљење буде кажњено на најгори могући начин и да јој се не дозволи маневарски простор у преговорима да би друга преговарачка страна била потпуно опуштена шта год да ради и како год се буде постављала. Да на њу не буде стављена никаква одговорност и да се не проблематизују њени потези“, објашњава Гајић.
Све подсећа на ултиматум из 1914.
Говорећи о типу санкција које би Европски парламент могао да уведе Србији, Гајић напомиње да се највероватније ради о препорукама да се Србији ускрате средства из претприступних фондова, као и да се Србија декларативно прогласи одговорном за догађаје у Бањској. Такође, вероватно ће се тражити „транспарентнија“ истрага у складу са жељама Брисела.
„Ради се о софт верзији ултиматума који се не зове тако и санкција које се не зову тако, али које неодољиво подсећају на оно што је Србији испоручила Аустроугарска. Дакле, ради се о претњи, само што се овде не ради о претњи ратом, већ о директним или индиректним санкцијама, за које Европски парламент нема надлежност, али може да даје препоруке“, објашњава он.
Да ли ће против Србије бити уведене мере или санкције, зависи од тога како ће се поставити Европски савет. Али, без обзира на то, ради се о јасном виду притиска и претњи једне од најважнијих институција ЕУ, која је заузела крајње непријатељски став према Србији, њеним правосудним и политичким институцијама, додаје наш саговорник.
Овом претњом, Европски парламент негира спремност Србије да води судске поступке, заузима се јасна политичка позиција у преговорима између Београда и Приштине и врши се притисак на Србију да, без обзира шта се са Србима догађа на КиМ, треба да остане по страни и да ради у корист своје штете, наводи Гајић.
ЕУ жели да Србија третира Косово као независно
Заправо, ЕУ жели да Србија, без отвореног признања косовске независности, третира Косово и Метохију као независну државу да не прави проблеме приликом учлањења Приштине у међународне институције. Са друге стране, од режима Аљбина Куртија не тражи ни да испуни обавезе које је Приштина раније преузела.
То што је мере најавила управо Виола фон Крамон говори да је она протпарол тврдолинијаша у Европском парламенту, али и нешто више, сматра Гајић.
„То је та веза између Немачке и Куртијеве владе као његовог покровитеља, где Немачка заузима тврду позицију свршеног чина у којој се Србији не даје никакав преговарачки простор, већ сви преговори треба да буду усмерени ка једној јединој ствари – да Србија, формално или неформално призна независност своје јужне покрајине. Немачка тако жели да изврши пацификацију балканског простора, на српску штету, а не компромисом“, закључује он.
