https://sputnikportal.rs/20231009/vise-od-4000-dece-u-hrvatskoj-nije-upisano-u-prvi-razred-osnovne-skole-razlozi---porazni-1162193409.html
Више од 4.000 деце у Хрватској није уписано у први разред основне школе: Разлози - поразни
Више од 4.000 деце у Хрватској није уписано у први разред основне школе: Разлози - поразни
Sputnik Србија
Више од четири хиљаде деце није ове године уписано у први разред основне школе у Хрватској. Ова година у неким жупанијама била је рекордна, пишу хрватски... 09.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-09T20:28+0200
2023-10-09T20:28+0200
2023-10-09T20:28+0200
друштво
друштво
регион – друштво
регион
хрватска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112207/31/1122073118_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_163281c9d1b6a57d8bbe94a3f4460c98.jpg
Чак 4.042 малишана није уписало први разред ове године.„У последњих неколико година број одлагања уписа расте у великом делу жупанија. У Сплитско-далматинској жупанији пре две године било је 289 одлагања, прошле 466, а ове године рекордних 514!“, рекла је репортерка Дневника Нове ТВ Сања Виштица, преноси „Пословни дневник“.Драстично повећање одлагања уписаУ једној загребачкој основној школи кажу и да тенденција раста постоји још од пандемије.„Оно што видимо када испитујемо децу јесте да недостају језичке предвештине, то су вештине које су детету потребне за несметан развој читања и писања. Недостаје им емоционална и социјална зрелост“, истакла је Ива Линић Козина, едукативни рехабилитатор из ОШ „Иван Цанкар“.У Загребу је број неуписаних последњих година око 900. Има деце са тешкоћама у развоју, али и оне са недостатком очекиваног физиолошког развоја.„Имају неразвијену графомоторику, имају одређене емоционалне показатеље да не могу да се одвоје од родитеља, што је видљиво већ на тестирању које се спроводи у школи и школској амбуланти“, рекла је др Вера Мусил, специјалиста школске медицине.Треба узети у обзир да је дијагностика данас много боља него што је била. Када се донесе одлука о одлагању уписа, родитељима се увек препоручује третман који би требало да помогне детету да се припреми за школу, пише Дневник.хр.„Ова друштвена и емоционална незрелост, овај раст и развој је чудо у том узрасту. Прође јако брзо, мислим годину дана, када се одложи школа, за годину дана добијеш сасвим друго дете, када дођу на преглед“, истакала је Вера Мусил.Родитељи понекад траже одлагањеТу је и чињеница да родитељи траже одлагање и да родитељи не препознају проблем на време. Проблем је и превелики притисак на логопеде, којих има мањак. У поликлиници „Суваг“ чекају на преглед.„Зависи о каквом је поремећају реч. Немају сви поремећаји исту листу за укључивање у терапије. За неке је дуже, за некога краће. Некакав просек је шест до осам месеци за укључивање у терапије“, рекла је Катарина Павичић Докоза.У струци се надају да ће и закон о логопедији, који би Хрватска ускоро требало да добије, решити нека питања.
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, регион – друштво, регион, хрватска
друштво, регион – друштво, регион, хрватска
Више од 4.000 деце у Хрватској није уписано у први разред основне школе: Разлози - поразни
Више од четири хиљаде деце није ове године уписано у први разред основне школе у Хрватској. Ова година у неким жупанијама била је рекордна, пишу хрватски медији.
Чак 4.042 малишана није уписало први разред ове године.
„У последњих неколико година број одлагања уписа расте у великом делу жупанија. У Сплитско-далматинској жупанији пре две године било је 289 одлагања, прошле 466, а ове године рекордних 514!“, рекла је репортерка Дневника Нове ТВ Сања Виштица,
преноси „Пословни дневник“.
Драстично повећање одлагања уписа
„Дакле, то је драстично повећање одлагања. Што све укупно упућује на то да имамо један феномен којим сви заједно треба да се позабавимо. Тешко је говорити о разлозима зашто је то тако. Међутим, најчешћи разлози који се наводе у налазима стручних служби су психофизичка незрелост ученика“, рекао је руководећи у управном одељењу за образовање Сплитско-далматинске жупаније Томислав Ђонлић.
У једној загребачкој основној школи кажу и да тенденција раста постоји још од пандемије.
„Оно што видимо када испитујемо децу јесте да недостају језичке предвештине, то су вештине које су детету потребне за несметан развој читања и писања. Недостаје им емоционална и социјална зрелост“, истакла је Ива Линић Козина, едукативни рехабилитатор из ОШ „Иван Цанкар“.
У Загребу је број неуписаних последњих година око 900. Има деце са тешкоћама у развоју, али и оне са недостатком очекиваног физиолошког развоја.
„Имају неразвијену графомоторику, имају одређене емоционалне показатеље да не могу да се одвоје од родитеља, што је видљиво већ на тестирању које се спроводи у школи и школској амбуланти“, рекла је др Вера Мусил, специјалиста школске медицине.
„Све чешће примећујемо да деца имају потешкоћа у изражавању својих мисли. Смањен фондречи. Једноставно, деца више немају капацитет да се језички изражавају као некада и мислим да је то озбиљан проблем са којим ћемо морати да се бавимо“, рекла је Катарина Павичић Докоза, директор поликлинике „Суваг“.
Треба узети у обзир да је дијагностика данас много боља него што је била. Када се донесе одлука о одлагању уписа, родитељима се увек препоручује третман који би требало да помогне детету да се припреми за школу, пише Дневник.хр.
„Ова друштвена и емоционална незрелост, овај раст и развој је чудо у том узрасту. Прође јако брзо, мислим годину дана, када се одложи школа, за годину дана добијеш сасвим друго дете, када дођу на преглед“, истакала је Вера Мусил.
Родитељи понекад траже одлагање
Ту је и чињеница да родитељи траже одлагање и да родитељи не препознају проблем на време. Проблем је и превелики притисак на логопеде, којих има мањак. У поликлиници „Суваг“ чекају на преглед.
„Зависи о каквом је поремећају реч. Немају сви поремећаји исту листу за укључивање у терапије. За неке је дуже, за некога краће. Некакав просек је шест до осам месеци за укључивање у терапије“, рекла је Катарина Павичић Докоза.
У струци се надају да ће и закон о логопедији, који би Хрватска ускоро требало да добије, решити нека питања.
