https://sputnikportal.rs/20231011/slano-slatko-kiselo-gorko-sta-je-sledece-naucnici-tvrde-da-su-otkrili-potpuno-novi-ukus-1162286223.html
Слано, слатко, кисело, горко… Шта је следеће: Научници тврде да су открили потпуно нови укус
Слано, слатко, кисело, горко… Шта је следеће: Научници тврде да су открили потпуно нови укус
Sputnik Србија
У свету постоји пет различитих укуса, али тим научника сматра да на ту листу треба додати нови, шести укус. 11.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-11T22:43+0200
2023-10-11T22:43+0200
2023-10-11T22:43+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0b/1162286572_57:0:3445:1906_1920x0_80_0_0_d7169eab5c5b9afc085fc0480bdbf963.jpg
Наука препознаје постојање пет основних људских укуса: слатко, кисело, слано, горко и умами (укусно). Недавна истраживања сугеришу да би на ту листу требало додати нови укус везан за амонијум-хлорид, који је открио тим научника са Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ) и Универзитета Колорадо у САД.Амонијум-хлорид када дође у додир са људским чулом укуса изазива јединствен осећај описан као мешавина горчине, сланости и наговештаја киселости. Док су реакције животиња на ово једињење опширно проучаване, тачан одговор такозваних људских пупољака укуса остао је предмет ограничене научне анализе.Шта је амонијум-хлоридАмонијум-хлорид се користи у лековима, ђубривима, а такође се користи за побољшање хрскавости грицкалица у неким азијским регионима. У Европи се користи као со за ароматизовање тамних слаткиша.Ако живите у скандинавској земљи, биће вам познат укус, а можда ће вам се чак и допасти, напомиње неуронаучник УСЦ Емили Лиман.Нова студија, која је објављена у часопису „Nature Communications“, проширује резултате претходних истраживања о протеину отоптерин1 (ОТОП1), које је разјаснило његову улогу у откривању киселог укуса и утицај на нивое ћелијске киселине. Нова студија је открила како ОТОП1 реагује на амонијум-хлорид.Када су култивисане људске ћелије биле одвојено изложене киселом укусу и амонијум-хлориду, ОТОП1 рецептор је показао сличне одговоре на оба стимулуса. У студијама на животињама, мишеви без гена ОТОП1 показали су равнодушност према храни која садржи амонијум-хлорид, док су они са геном то активно избегавали.Улога еволуцијеОвај раније неоткривени пут активације наговештава потенцијално укључивање шестог укуса на листу, иако су даља истраживања неопходна за коначну потврду и званично признање.У будућим истраживањима, научници желе да дубље проуче одговор ОТОП1 рецептора на амонијум-хлорид и процене потенцијалне варијације у овом одговору међу различитим врстама. Важно је напоменути да различите животиње различито реагују на амонијум-хлорид.Чак и обични црв, Caenorhabditis elegans, може да препозна овај укус и због њега избегава одређену потенцијалну храну. Вероватно је да нас је природна еволуција условила да се клонимо супстанци које стимулишу овај укус због њихове потенцијалне токсичности, иако су се људи прилагодили да их конзумирају у ограниченим количинама, пренео је „Сајенс алерт“.Амонијум је донекле токсичан, тако да има смисла да смо развили механизме укуса да га откријемо, објашњава Лиман.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Слано, слатко, кисело, горко… Шта је следеће: Научници тврде да су открили потпуно нови укус
У свету постоји пет различитих укуса, али тим научника сматра да на ту листу треба додати нови, шести укус.
Наука препознаје постојање пет основних људских укуса: слатко, кисело, слано, горко и
умами (укусно). Недавна истраживања сугеришу да би на ту листу требало додати нови укус везан за амонијум-хлорид, који је открио тим научника са Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ) и Универзитета Колорадо у САД.
Амонијум-хлорид када дође у додир са
људским чулом укуса изазива јединствен осећај описан као мешавина горчине, сланости и наговештаја киселости. Док су реакције животиња на ово једињење опширно проучаване, тачан одговор такозваних
људских пупољака укуса остао је предмет ограничене научне анализе.
Амонијум-хлорид се користи у лековима, ђубривима, а такође се користи за побољшање хрскавости грицкалица у неким азијским регионима. У Европи се користи као со за ароматизовање тамних слаткиша.
Ако живите у скандинавској земљи, биће вам познат укус, а можда ће вам се чак и допасти, напомиње неуронаучник УСЦ Емили Лиман.
Нова студија, која је
објављена у часопису „Nature Communications“, проширује резултате претходних истраживања о протеину отоптерин1 (ОТОП1), које је разјаснило његову улогу у откривању киселог укуса и утицај на нивое ћелијске киселине. Нова студија је открила како
ОТОП1 реагује на амонијум-хлорид.
Када су култивисане људске ћелије биле одвојено изложене киселом укусу и амонијум-хлориду, ОТОП1 рецептор је показао сличне одговоре на оба стимулуса. У студијама на животињама, мишеви без гена ОТОП1 показали су равнодушност према храни која садржи амонијум-хлорид, док су они са геном то активно избегавали.
Овај раније неоткривени пут активације наговештава потенцијално укључивање шестог укуса на листу, иако су даља истраживања неопходна за коначну потврду и званично признање.
У будућим истраживањима, научници желе да дубље проуче одговор ОТОП1 рецептора на амонијум-хлорид и процене потенцијалне варијације у овом одговору међу различитим врстама. Важно је напоменути да различите животиње различито реагују на амонијум-хлорид.
Чак и обични црв, Caenorhabditis elegans, може да препозна овај укус и због њега избегава одређену потенцијалну храну. Вероватно је да нас је природна еволуција условила да се клонимо супстанци које стимулишу овај укус због њихове потенцијалне токсичности, иако су се људи прилагодили да их конзумирају у ограниченим количинама,
пренео је „Сајенс алерт“.
Амонијум је донекле токсичан, тако да има смисла да смо развили механизме укуса да га откријемо, објашњава Лиман.
