https://sputnikportal.rs/20231012/sta-pise-u-izvestaju-guteresa-o-kosovu-i-metohiji-1162303674.html
Шта пише у извештају Гутереша о Косову и Метохији
Шта пише у извештају Гутереша о Косову и Метохији
Sputnik Србија
Генерални секретар УН Антонио Гутереш објавио је извештај о ситуацији на Косову и Метохији, у ком се наводи да је главни приоритет Савета безбедности УН... 12.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-12T08:59+0200
2023-10-12T08:59+0200
2023-10-12T08:59+0200
србија
србија – политика
србија
косово и метохија (ким)
криза на северу ким
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/18/1161642182_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_b1b453797520e2303321ae6e1dc01ca3.jpg
Гутереш је наговестио да би формат седнице СБ УН о КиМ у октобру, када Саветом председава Бразил, могао да буде промењен, односно да седница буде затворена за јавност, поготово након тензија које су обележиле седницу одржану 27. априла.Како се наводи, промена формата би омогућила "искренију дискусију о изазовима имплементације споразума из фебруара".Поред тога, наводи се да су чланови Савета безбедности јединствени у подршци дијалогу којим посредује Европска унија, али да постоје дубоке поделе између пет сталних чланица - оних које признају тзв. Косово (САД, Велика Британија и Француска) и подржавају његову владу, и оних које не признају независност тзв. Косова (Русија и Кина) и снажно подржавају позицију Србије.Међу осталим чланицама које ће присуствовати седници, седам признаје тзв. Косово (Албанија, Габон, Гана, Јапан, Малта, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати), а три не признају (Бразил, Еквадор и Мозамбик).Још једно питање око ког нису сагласне сталне чланице СБ УН је питање измене УНМИК-овог мандата, навео је Гутереш.САД су тражиле окончање мандата УНМИК-а и смањење учесталости седница о ситуацији на КиМ, слично као и Велика Британија, док се Русија противи тој идеји и залаже се за отворене и редовне седнице СБ УН о КиМ.У извештају су описана дешавања на Косову и Метохији од фебруара ове године када су, како се наводи, председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти прихватили предлог Европске уније за нормализацију односа, па све до септембра ове године када је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ застој у преговорима приписао Куртијевом инсистирању да Србија формално призна тзв. Косово, пре имплементације фебруарског споразума."Курти није био спреман да крене напред и започне кредибилан процес ка формирању Заједнице српских општина. Курти је инсистирао на томе да формализовање де факто признања буде први корак", рекао је тада Борељ, додавши да је Вучић прихватио предлог ЕУ о истовременом спровођењу тачака из договора.Гутереш истиче се да ће СБ УН наставити да прати дипломатске напоре за унапређење дијалога између Београда и Приштине и све напоре као постизању коначног, правно обавезујућег споразума.Шта се крије иза дима крвавих сукоба у Бањској погледајте у видеу:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – политика, србија, косово и метохија (ким), криза на северу ким
србија – политика, србија, косово и метохија (ким), криза на северу ким
Шта пише у извештају Гутереша о Косову и Метохији
Генерални секретар УН Антонио Гутереш објавио је извештај о ситуацији на Косову и Метохији, у ком се наводи да је главни приоритет Савета безбедности УН одржавање стабилности на КиМ и деескалација тензија на северу.
Гутереш је наговестио да би формат седнице СБ УН о КиМ у октобру, када Саветом председава Бразил, могао да буде промењен, односно да седница буде затворена за јавност, поготово након тензија које су обележиле седницу одржану 27. априла.
Како се наводи, промена формата би омогућила "искренију дискусију о изазовима имплементације споразума из фебруара".
Поред тога, наводи се да су чланови Савета безбедности јединствени у подршци дијалогу којим посредује Европска унија, али да постоје дубоке поделе између пет сталних чланица - оних које признају тзв. Косово (САД, Велика Британија и Француска) и подржавају његову владу, и оних које не признају независност тзв. Косова (Русија и Кина) и снажно подржавају позицију Србије.
Међу осталим чланицама које ће присуствовати седници, седам признаје тзв. Косово (Албанија, Габон, Гана, Јапан, Малта, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати), а три не признају (Бразил, Еквадор и Мозамбик).
Још једно питање око ког нису сагласне сталне чланице СБ УН је питање измене УНМИК-овог мандата, навео је Гутереш.
САД су тражиле окончање мандата УНМИК-а и смањење учесталости седница о ситуацији на КиМ, слично као и Велика Британија, док се Русија противи тој идеји и залаже се за отворене и редовне седнице СБ УН о КиМ.
У извештају су описана дешавања на Косову и Метохији од фебруара ове године када су, како се наводи, председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти прихватили предлог Европске уније за нормализацију односа, па све до септембра ове године када је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ застој у преговорима приписао Куртијевом инсистирању да Србија формално призна тзв. Косово, пре имплементације фебруарског споразума.
"Курти није био спреман да крене напред и започне кредибилан процес ка формирању Заједнице српских општина. Курти је инсистирао на томе да формализовање де факто признања буде први корак", рекао је тада Борељ, додавши да је Вучић прихватио предлог ЕУ о истовременом спровођењу тачака из договора.
Гутереш истиче се да ће СБ УН наставити да прати дипломатске напоре за унапређење дијалога између Београда и Приштине и све напоре као постизању коначног, правно обавезујућег споразума.
Шта се крије иза дима крвавих сукоба у Бањској погледајте у видеу:
