https://sputnikportal.rs/20231012/zapad-bi-potpuno-da-stavi-sapu-na-srpske-medije--jak-pritisak-na-beograd-1162334798.html

Запад би потпуно да „стави шапу“ на српске медије – јак притисак на Београд

Запад би потпуно да „стави шапу“ на српске медије – јак притисак на Београд

Sputnik Србија

Запад би потпуно да „стави шапу“ на српске медије – јак притисак на Београд

2023-10-12T19:48+0200

2023-10-12T19:48+0200

2023-10-12T19:48+0200

србија

србија

србија – политика

медији

запад

притисци

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/252/81/2528157_0:0:3264:1836_1920x0_80_0_0_35c780d307c190c93b3918316d6a55a1.jpg

Два важна медијска закона – Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима по хитном поступку биће на столу Владе Србије како би потом у Скупштини Србије били усвојени што пре, односно, већ до краја октобра, најавила је председница Владе Србије Ана Брнабић.Како је навела, постигнут је „компромис“ око најважнијих питања у вези са применом закона, иако нико не зна шта је тачно на крају договорено. То не знају чак ни чланови радних група које су учествовале у прављењу нацрта.Српски медији „под шапом“ ЗападаИзјава Брнабићеве уследила је после састанка са представницима Министарства информисања и телекомуникација, медијских и новинарских удружења и међународним партнерима, наводи се у саопштењу Владе Србије. А „међународни партнери“ су Делегација Европске уније у Србији, Мисија ОЕБС-а, амбасада Краљевине Норвешке и немачка Фондација Конрад Аденауер.Савет за штампу утицао би на то ко има право да добије новац из буџета за финансирање пројеката, иако је саморегулаторно тело, законски гледано „приватно удружење које је себи дало ексклузивно право да тумачи Кодекс новинара и изриче опомене онима који га, према њиховој процени, крше“.У управи овог савета углавном налазе медијски радници који су мање или више јасно прозападно оријентисани, а спонзори медија и удружења у којима раде неки од чланова су Фонд браће Рокфелер, Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), амбасаде Немачке и Холандије и амерички НЕД.Наводно, чак ни део запослених у Министарству информисања није знао шта се дешава, ни зашто је процес расправе о изменама закона нагло променио ток, али се тај прекид поклапа са 24. септембром када је дошло до трагичног инцидента код села Бањска на северу Косова и Метохије.Измена медијских закона под притисцимаСа стране посматрајући оно што се дешава са дугим радом на Закону о јавном информисању и медијима а затим на збрзавању у последњих пар недеља, на то бих гледао и кроз призму дешавања у Бањској, каже за Спутњик бивши председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић.Међутим, с друге стране пошто је док је био председник УНС-а тражио да се закон измени, било би сада лицемерно да каже да то није до краја добро. Добро је да се сваки закон поправља, али ако се то ради под неким притиском, мање или више отвореним, то не мора бити добро за друштво, додаје Радомировић.Савет за штампу – политичка комисијаРадомировић подсећа да су и за време његовог мандата као председника УНС-а од 2017. до 2021. године трајале расправе у вези са изменама Закона о јавном информисању и медијима. Залагао се за што већу улогу Савета за штампу који је и по важећем закону, односно по подзаконском акту, препознат као тело задужено за етику чије би одлуке у некој мери требало да признају државни органи који дају новац на конкурсима за медије.Међутим, Савет за штампу би, у случају да прође ово законско решење, морао много другачије да изгледа него што изгледа данас, у смислу да не би требало да се одлуке Комисије за жалбу доносе по предлогу и жалбама самих чланова комисије као што се сада дешава.Радна права новинара битнија од етикеДруга битна ствар за коју се Радомировић залагао и док је био председник УНС-а јесте да не може једини критеријум за доделу новца на конкурсима бити придржавање етичких стандарда, већ и радна права запослених у медијима.А то значи да медији који су регистровани и раде у Србији морају да поштују права новинара и свих других запослених, да се не би догађало да новинари не могу да имају синдикате. Односно, да власници приватних медија и то обично великих западних кућа не дозвољавају синдикално организовање у медијима у Србији.Данас је, међутим, ОЕБС затражио додатне консултације о нацртима закону о информисању и електронским медијима.

https://sputnikportal.rs/20230803/skandalozna-sustina-poruke-iz-brisela-kada-bi-srbija-zabranjivala-medije-bila-bi--nagradjena--1159463267.html

србија

2023

Вести

sr_RS

запад, контрола, србија, медији, притисак, београд, zapad, kontrola, srbija, mediji, pritisak, beograd