https://sputnikportal.rs/20231013/emotivni-crvi-otkriveno-je-da-osecaju-strah-a-nije-iskljuceno-da-mogu-i-da-se-vesele-1162383932.html
„Емотивни црви“: Откривено је да осећају страх, а није искључено да могу и да се веселе
„Емотивни црви“: Откривено је да осећају страх, а није искључено да могу и да се веселе
Sputnik Србија
Колико год то изгледало невероватно, чини се да црви без очију, кичме и мозга осећају основне емоције. Недавна истраживања су показала да нематода... 13.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-13T22:13+0200
2023-10-13T22:13+0200
2023-10-13T22:13+0200
живи свет и генетика
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110476/41/1104764129_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_c4ea131037a4498a3d454ab4f5a6c19c.jpg
Научници са универзитета Нагоја Сити у Јапану и Североисточног универзитета у САД кажу да таква дуготрајна реакција указује на доживљавање стања налик страху. Чини се да је трајање и озбиљност негативне реакције црва регулисано специфичним неуронским кругом у његовом једноставном нервном систему, а не директном стимулацијом моторног система.Инсекти могу бити бесни, љубоморни и заљубљениНедавни експерименти на раковима, бумбарима и воћним мушицама показали су да бескичмењаци могу да доживе упорна позитивна и негативна когнитивна стања након специфичних стимуланса.Чарлс Дарвин је пре више од једног века писао да „чак и инсекти изражавају бес, страх, љубомору и љубав“, иако се то углавном заснивало на људској склоности ка антропоморфизацији (приписивању људских карактеристика стварима, појавама, биљкама и животињама), а не на објективним експериментима, пише „Сајенс Алерт“.У научној заједници постоји део стручњака који верују да се емоције не могу објективно мерити и да би требало потпуно избацити тај термин. Други сматрају да ипак треба да покушамо да се приближимо емоцијама на научни начин.Биолози Дејвид Андерсон и Ралф Адолфс су 2014. представили оквир за мерење животињских емоција што је објективније могуће. Они верују да су емоције унутрашња стања којих животиња може, али не мора бити свесна, а која су подстакнута одређеним стимулусима.Према Андерсону и Адолфсу, одговор животиње на стимулус (било физиолошки, когнитивни или бихејвиорални) мора испунити четири главна критеријума да би се сматрао емоционалним: мора постојати након што стимулус нестане, мора се повећавати или смањивати са величином стимулуса, стимулус мора доминирати другим реакцијама понашања и мора бити конзистентан у зависности од врсте стимулуса.И црви могу дефинитивно да се - плашеЧини се да реакција црва с почетка приче испуњава најмање три од четири критеријума, што сугерише да чак и црви могу да доживе основне емоције -попут страха. Наиме, након што су црви осетили електричну наизменичну струју 45 секунди, наставили су да беже са тог места великом брзином више од два минута.Чак и када су научници ставили храну поред њих, црви су наставили да беже и игноришу оброк током овог стања, што указује да је њихово негативно стање надјачало позитивне стимулусе. Када је шок трајао само пет секунди, црви су трчали 1,5 минута пре него што су се коначно смирили.Сада су потребна даља истраживања како би се утврдило да ли облици попут поменутих црва такође показују позитивна емоционална стања која се заснивају на наградама попут хране.Студија „Електрични шок изазива упорни бихејвиорални одговор налик бежању код нематоде Caenorhabditis elegans“ objavljena је у часопису „Џенетикс“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
живи свет и генетика, наука и технологија, друштво
живи свет и генетика, наука и технологија, друштво
„Емотивни црви“: Откривено је да осећају страх, а није искључено да могу и да се веселе
Колико год то изгледало невероватно, чини се да црви без очију, кичме и мозга осећају основне емоције. Недавна истраживања су показала да нематода Caenorhabditis elegans има упорну негативну реакцију на струјни удар. Наиме, овај облић је после кратког струјног удара наставио да „бежи“ великим брзинама у лабораторији још дуго.
Научници са универзитета Нагоја Сити у Јапану и Североисточног универзитета у САД кажу да таква дуготрајна реакција указује на доживљавање стања налик страху. Чини се да је трајање и озбиљност негативне реакције црва регулисано специфичним неуронским кругом у његовом једноставном нервном систему, а не директном стимулацијом моторног система.
Инсекти могу бити бесни, љубоморни и заљубљени
„Ова својства се сматрају суштинским карактеристикама емоција, што указује на то да одговор Caenorhabditis elegans на електрични удар заправо одражава облик емоција сличан страху“, рекли су стручњаци у студији.
Недавни експерименти на раковима, бумбарима и воћним мушицама показали су да бескичмењаци могу да доживе упорна позитивна и негативна когнитивна стања након специфичних стимуланса.
Чарлс Дарвин је пре више од једног века писао да „чак и инсекти изражавају бес, страх, љубомору и љубав“, иако се то углавном заснивало на људској склоности ка антропоморфизацији (приписивању људских карактеристика стварима, појавама, биљкама и животињама), а не на објективним експериментима,
пише „Сајенс Алерт“.
У научној заједници постоји део стручњака који верују да се емоције не могу објективно мерити и да би требало потпуно избацити тај термин. Други сматрају да ипак треба да покушамо да се приближимо емоцијама на научни начин.
Биолози Дејвид Андерсон и Ралф Адолфс су 2014. представили оквир за мерење животињских емоција што је објективније могуће. Они верују да су емоције унутрашња стања којих животиња може, али не мора бити свесна, а која су подстакнута одређеним стимулусима.
Према Андерсону и Адолфсу, одговор животиње на стимулус (било физиолошки, когнитивни или бихејвиорални) мора испунити четири главна критеријума да би се сматрао емоционалним: мора постојати након што стимулус нестане, мора се повећавати или смањивати са величином стимулуса, стимулус мора доминирати другим реакцијама понашања и мора бити конзистентан у зависности од врсте стимулуса.
И црви могу дефинитивно да се - плаше
Чини се да реакција црва с почетка приче испуњава најмање три од четири критеријума, што сугерише да чак и црви могу да доживе основне емоције -попут страха. Наиме, након што су црви осетили електричну наизменичну струју 45 секунди, наставили су да беже са тог места великом брзином више од два минута.
Чак и када су научници ставили храну поред њих, црви су наставили да беже и игноришу оброк током овог стања, што указује да је њихово негативно стање надјачало позитивне стимулусе. Када је шок трајао само пет секунди, црви су трчали 1,5 минута пре него што су се коначно смирили.
Сада су потребна даља истраживања како би се утврдило да ли облици попут поменутих црва такође показују позитивна емоционална стања која се заснивају на наградама попут хране.
Студија „Електрични шок изазива упорни бихејвиорални одговор налик бежању код нематоде Caenorhabditis elegans“
objavljena је у часопису „Џенетикс“.
