Геополитичка мера по вашингтонском моделу – да ли ће Србија платити бугарски порез на руски гас
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Порез на транзит руског гаса је геополитичка мера Владе Бугарске на трагу сличних које се доносе у Вашингтону и Бриселу. Да ли ће Србија и Мађарска плаћати скупљи гас зависи од политичких преговора са бугарским званичницима и од одлуке Гаспрома, сматра Јелица Путниковић.
Бугарска је увела порез на руски гас који се испоручује преко њене територије у EУ, што би могло да угрози снабдевање, између осталих и Мађарске и Србије. Нова уредба је ступила на снагу одмах, а уведена такса износи 20 бугарских лева (10,23 евра) по мегават-сату, или отприлике 100 кубних метара руског природног гаса који пролази кроз земљу.
Геополитичка мера необавештеног премијера Бугарске
Реч је о геополитичкој мери јер је Скупштина Бугарске изгласала порез на транзитну таксу на руски гас који пролази гасоводом Балкански ток, каже за Спутњик главни уредник „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић.
Транспорт гаса тим гасоводом организован је по правилима ЕУ и Бугари су испоштовали све што је Брисел тражио по другом и трећем енергетском пакету. Била је јавна лицитација за закуп слободних капацитета, кога су узели између осталих и Гаспром, Мађарска и Србија и ништа није рађено по договорима у четири ока или у политичким договорима, објашњава Путниковићева.
Међутим, Бугарска је својевремено, почетком специјалне војне операције у Украјини, прва објавила да неће плаћати руски гас у рубљама и одустала од његове куповине. Очигледно је да је бугарски премијер необавештен о томе да ЕУ, чија је Бугарска чланица, никад није увела забрану куповине руског гаса. Иако су чланице ЕУ тврдиле да ће одустати од куповине руског гаса зато што се тако финансира рат у Украјини, на крају су само смањиле његову куповину, а пристале су и да га плаћају у рубљама.
Одлука по вашингтонском моделу – против Русије
„То је једна геполитичка одлука која ми много личи на ону коју је Вашингтон донео минулих дана кад је казнио неке превознике, углавном из Турске или азијских земаља, који су возили нафту за коју се сумња да је руског порекла а која је била продавана скупље од 60 долара по барелу. То је заправо усмерено против Русије, није ни против Србије, ни Мађарске, ни Северне Македоније, ни Босне које ће бити погођене. Али требало би сачекати реакцију Гаспрома да видимо хоће ли уопште наставити транзит гаса преко Бугарске, сад кад је Бугарска за толико повећала транзитну таксу.“
Да је реч о геополитичкој одлуци Бугарске говори и најава мађарских и српских званичника да ће разговарати са бугарским колегама, на политичком нивоу. А очигледно је реч о политичкој мери, јер зашто би се у трговинске ствари мешали чланови владе или председници држава, додаје Путниковићева.
Да ли ће Србија и Мађарска платити бугарски порез на руски гас
Такође, чудно је да бугарска Скупштина изгласа закон који се у принципу тиче само једне робе која се транспортује кроз земљу, а у њему се не спомиње гас који би могао да иде из Турске или Азербејџана. Очигледно је да закон усмерен против руског гаса и Бугари то не крију, а да ли ћемо Мађари и ми то платити, видећемо после наставка преговора.
„Бугарски политичари имају обичај да доносе такве одлуке, као што је била она кад су својевремено одустали од градње гасовода Јужни ток, исто под диктатом САД и брислеских политичара. Тадашњи премијер Бојко Борисов имао је и политичке последице, пала је његова влада, грађани су демонстрирали, Бугари су се тад смрзавали јер нису имали довољно гаса. Имамо ситуацију да опозиција Бојкса Борисова сада њега окривљује да је руски човек јер је градио Балкански ток а нико не помиње колико би имали користи са нормалном наплатом транзитне таксе. Иначе, ту постоје нека правила колико се на 100 километара наплаћује транзит одређене количине гаса и то су неке цене дефинисане у међународним трговинским односима.“
Тако да је ово екстра подизање цена, односно бугарски екстра порез на руски гас како га зову, нешто што је неуобичајено.
Иако Бугари причају да ће зарадити можда и до три милијарде евра на годишњем нивоу од тог додатног прихода, питање је колико они нарушавају добре билатералне односе са Србијом и Мађарском. Мораће да се види како ће се то даље наставити јер се поставља питање хоће ли нам сутра, ако одлучимо да купимо гас из Азербејџана и тада наплатити већу таксу. А то није нормално трговинско и пословно понашање Бугара, сматра уредница и ауторка „Енергије Спутњика“.
Гаспром на потезу
На питање каква би могла бити реакција Гаспрома, Путниковићева подсећа да је и прошле године Гаспром унапред платио транспорт гаса Бугарима. На време им плаћа као што плаћа и Украјини кроз коју такође тече руски гас за европске потрошаче. Тако да ако је Гаспром главни закупац транзита кроз Бугарску, онда мора одлучи ти да ли ће додатну таксу за гас ког даље продаје Србији и Мађарској наплатити крајњим купцима, или ће одлучити да претрпи ту финансијску штету.
Без обзира на приче колико би гас у Србији могао поскупети, а помиње се десет одсто, то су још увек само претпоставке, јер немамо тачну информацију шта ће се дешавати.
„Русији неће одговарати и то што је Бугарска недавно отказала Лукоилу управљање великом и једином рафинерији у Бугарској, у Бургасу, коју је држава Бугарска преузела. Следећи корак је њихов садашњи атак на руски гас, а поставља се и питање шта ће бити са великим потрошачима гаса. Пошто је Бугарска чланица ЕУ претпостављам да су неке фирме могле да купе руски гас, да га увезу у Бугарску и продају крајњим купцима. Питање је шта ће бити са њима. Има пуно непознаница али мислим да ћемо врло брзо добити разрешење те ситуације“, закључила је Путниковићева.
