Платиће Бугарска! Експерт о гасној мери која погађа Србију и Мађарску
© Sputnik / Виталий Тимкив
/ Пратите нас
Одлука Бугарске да повећа накнаду за транзит руског гаса донета је ради постизања краткорочног циља – није циљ да се „казне“ Србија или Мађарска, него је резултат погрешних процена и неспособности власти, сматра Станислав Бачев, бугарски политиколог, стручњак за међународне односе и геоенергетику.
Одлука о увођењу пореза на транзит руског гаса, захваљујући којој ће се у бугарску касу годишње слити додатних 2,5 милијарде лева, има неколико аспеката и наводи на неколико закључака, каже стручњак.
„Прво, из перспективе бугарске Владе, то је питање финансијске и дипломатске, односно геополитичке природе. С једне стране, то је невешт покушај да се остваре приходи помоћу којих би се реализовао краткорочни геополитички циљ смањења буџетског дефицита. Важно је напоменути да је буџет за 2023. годину, која се већ завршава, усвојен тек летос када је прошло већ пола године. То показује ниво политичког слоја који није способан да прогнозира, планира и води финансијску политику државе“, рекао је експерт.
Стога одлука о увођењу пореза на транзит гаса не само да је невешта, него и опасна, пошто не узима у обзир друге последице на дипломатском нивоу и у односима са земљама на које та одлука директно има утицаја, оцењује Бачев.
„У овом случају циљ не оправдава средства. Сада ћемо бити још дубље увучени у финансијске проблеме. У геополитици и дипломатији овакве одлуке се доносе само као форма меке моћи које имају за циљ да задају ударац некој земљи. То је форма санкција, а како се стално потврђује, санкције против других земаља не функционишу као механизам, оне чине производ или робу скупљим. Дакле, имате један хитац: ако испалите и не погодите циљ, то смањује поверење између земаља. У овом случају не ради се о жељи да се 'казне' земље попут Србије или Мађарске – ово је резултат неспособности, а ударац тим земљама је последица која очигледно није предвиђена“, сматра стручњак.
Међутим, додаје, постоји и други аспект који поново показује зависност Бугарске.
„Влада има споразум са турском компанијом 'Боташ'. Гас који се испоручује из 'Турског тока' преко територије Бугарске ускоро ће се испоручивати транзитом не као руски, него као турски гас. Дакле, производ ће остати исти, мења се само име. И ту се завршава 'генијални' потез Владе. Гаса ће бити, али ће Турска добијати више прихода, док ће Бугарска платити изгубљено поверење у билатералним односима са земљама попут Србије и Мађарске. Још једном показујемо да не знамо шта су наши национални интереси. А када то не знаш испостави се да штитиш туђе националне интересе – због незнања које је решење одговарајуће, због неспособности и националне издаје“, констатује Бачев.
Коментаришући ограничавајуће мере које Бугарска уводи против руских енергената, због чега опозиција оптужује Владу да доноси неповољне одлуке из жеље да се покаже пред ЕУ, стручњак оцењује да тренутно не постоји сфера у којој Бугарска препознаје и штити своје националне интересе.
„Бугарска тренутно нема национални суверенитет. То је држава без државе. Одлуке у сфери енергетике су само један аспект. Ту се ради и о једностраном погледу на предмет страног утицаја у земљи. Сада се прогони све што је руско, али нико не поставља питање да ли у Бугарској постоји страни утицај пријатељских и савезничких држава? То је реторичко питање. Бугарска губи сваку предност у стварању утицаја ван земље. Бугарска није субјекат свог постојања, а цена коју ће морати да плати је дугорочна. У основи тог проблема је политички слој који је у потпуности завистан од страног утицаја у читавом политичком спектру“, закључује Бачев.
