https://sputnikportal.rs/20231018/u-ep-pakuju-sankcije-srbiji---ali-uzalud-sta-pise-u-predlogu-rezolucije-evroparlamentaraca-1162576638.html
У ЕП пакују санкције Србији - али узалуд: Шта пише у предлогу резолуције европарламентараца
У ЕП пакују санкције Србији - али узалуд: Шта пише у предлогу резолуције европарламентараца
Sputnik Србија
Посланици Европског парламента требало би да се у четвртак изјасне о нацрту предлога „Резолуције Европског парламента о недавним дешавањима у дијалогу... 18.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-18T17:51+0200
2023-10-18T17:51+0200
2023-10-18T17:51+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/18/1143276798_0:120:3215:1928_1920x0_80_0_0_36ff288f18f0ba4b92c9d5a6286ea140.jpg
Чланица Делегације Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе Елвира Ковач изјавила је данас за Танјуг, поводом тог документа у коме се, између осталог, ЕУ позива да уведе мере против Србије, попут оних уведених против тзв. Косова, да би требало схватити да та резолуција није обавезујућа и да је за увођење санкција потребан консензус који тренутно не постоји међу земљама чланицама у вези са Србијом.У документу ЕП, у прилично оштром тону поводом напада на тзв. косовску полицију 24. септембра, Београд и Приштина се позивају на деескалацију, а од Европске комисије и Европског савета се тражи да предузму мере против Србије уколико се утврди да је била директно умешана у та дешавања и да власти у Београду нису спремне на сарадњу.Од Европске комисије, у том контексту, тражи се да замрзне средства која су Србији обезбеђена у оквиру Инструмента за претприступну помоћ III, али само уколико резултати истраге покажу да је Србија била директно укључена у те нападе.Савет позива на увођење санкција Милану РадоичићуУ овом необавезујућем документу позива се Европски савет да усвоји циљане рестриктивне мере, које укључују, али се не ограничавају, на замрзавање имовине и забране путовања, а усмерене су против, како се тврди, „дестабилизирајућих актера“ на северу Косова и Метохије и наводних вођа великих мрежа организованог криминала.„У том контексту Савет се позива да следи пример Сједињених Америчких Држава и уведе циљане мере против Милана Радоичића“, наводи се у документу.У документу, који је саставило пет парламентатних група обе стране се позивају да раде на деескалацији ситуације на северу покрајине и избегавају било какву реторику или акцију која би довела до даљег повећања тензија.Европарламентарци позивају ЕУ да подржи истрагу приштинских власти, укључујући подршку Еулексуи траже да се починиоци приведу правди без одлагања.Власти у Приштини се, с друге стране, позивају да објаве све доказе у вези са инцидентом, а међународне институције на КиМ, укључујући Еулекс, да процене доказе.Србија се позива да спречи, како наводе у документу, „сваки шверц оружја“ преко административног прелаза, а Приштина да ради на отвореној трговини за сву цивилну робу и услуге.У документу се осуђује и, како тврде, распоређивање српске војске у близини прелаза и тражи од Београда да, како даље наводе, „повуче опрему, укључујући противваздушне системе и јединице тешке артиљерије“.Кфор да успостави план обуздавања на северу покрајинеУз осуду дешавања из маја ове године када је нападнут Кфор, та мисија се позива да успостави план обуздавања на северу Косова и Метохије са, како се наводи, чврстим елементима који могу деловати као одвраћање у случају даље ескалације.Истовремено се поздравља одлука НАТО-а да опреми Кфор тежим наоружањем како би имао већу борбену моћ.Београд и Приштина се позивају на повећање сарадње у борби против организованог криминала, а Кфор и Еулекс да спроводе редовне заједничке безбедносне процене на северу КиМ како би проценили безбедносну ситуацију.Изражава се жаљење јер је београдски суд одбио позив Главног јавног тужилаштва у Београду за одређивање притвора Милану Радоичићу, с обзиром да, тврде европарламентарци, постоји опасност од његовог бекства, и с обзиром да је Радоичић преузео одговорност за организовање напада 24. септембра.Изражава се и забринутост због, сматрају европарламентарци, могућности да сви актери одговорни за напад у Бањској неће бити изведени пред лице правде.Београд и Приштина се позивају да осуде све облике насиља и провокације, и уздрже се од свих акција које могу додатно да ескалирају тензије, поткопају мир и стабилност у региону.Од две стране се тражи да активно раде на мирном решавању спорова кроз дијалог који олакшава ЕУ.Истражити све етничке нападе широм покрајинеЕвропосланици су позвали и на одговарајућу истрагу о свим етничким нападима широм КиМ, укључујући нападе на мост у Бистрици и у Штрпцу на православно Бадње вече.Они су позвали ЕУ да ојача своју улогу посредника у дијалогу Београда и Приштине и на Западном Балкану и да предложи нов, иновативан и уравнотежен приступ посредовању између страна како би се превазишао тренутни застој.Апеловали су на високог комесара за безбедност и спољну политику Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака да унапреде дијалог на проактиван начин и поднесу извештај Европском парламенту најкасније до краја 2023. године.Власти у Београду и Приштини позивају се да у потпуности спроведу Бриселски споразум од 27. фебруара, његов Анекс за имплементацију (Охридски споразум) од 18. марта као и све претходне споразуме, а Приштина да без даљег одлагања успостави Асоцијацију/Заједницу општина са српском већином (ЗСО), у складу са Бриселским споразумима из 2013. и 2015. године, Уставом земље и пресудом Уставног суда из 2015. године.Истиче се да је и даље од кључног значаја одржавање превремених локалних избора у четири општине на северу КиМ како би се ублажиле тензије и подстакле власти да обезбеде пуно учешће свих политичких партија на слободним, поштеним, демократским и мирним изборима, а да се Срби на КиМ врате у тзв. косовске институције.Европска комисија да избегава било какву политику помирења према СрбијиС тим у вези, Приштина се позива да појача напоре за њихову реинтеграцију, као иницијативе за укључивање српске заједнице у политику Приштине.Европски савет се позива да укине мере уведене против Приштине, а Европска комисија се позива да буде поштен посредник у процесу нормализације и да избегава било какву политику помирења према Србији.Београд и медији у Србији позивају се да се уздрже од говора мржње против грађана КиМ и, како тврде европарламентарци, „ширења лажи о етничком чишћењу и погромима“ на КиМ, за шта, сматрају они, не постоје докази.О предлогу нацрта Резолуције европосланици ће се изјаснити на седници заказаној за четвртак, а овај документ као и све друге Резолуције није правно обавезујући.
https://sputnikportal.rs/20231009/pretnja-sankcijama-samo-prvi-korak-zapad-za-srbiju-sprema-ultimatum-kao-onaj-iz-1914---1162192406.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
У ЕП пакују санкције Србији - али узалуд: Шта пише у предлогу резолуције европарламентараца
Посланици Европског парламента требало би да се у четвртак изјасне о нацрту предлога „Резолуције Европског парламента о недавним дешавањима у дијалогу Србија-Косово“, документу који није правно обавезујући, а у који је Танјуг имао увид.
Чланица Делегације Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе Елвира Ковач изјавила је данас за Танјуг, поводом тог документа у коме се, између осталог, ЕУ позива да уведе мере против Србије, попут оних уведених против тзв. Косова, да би требало схватити да та резолуција није обавезујућа и да је за увођење санкција потребан консензус који тренутно не постоји међу земљама чланицама у вези са Србијом.
„Требало би схватити да ова резолуција није обавезујућа и да шта год рекао ЕП који је у последње време најкритичнији од свих европских институција, ако упоредимо Комисију, Савет и ЕП, њихове резолуције нису обавезујуће и за конкретно увођење санкција је потребан консензус који тренутно не постоји међу земљама чланицама везано за Србију“, истакла је Ковачева.
У документу ЕП, у прилично оштром тону поводом напада на тзв. косовску полицију 24. септембра, Београд и Приштина се позивају на деескалацију, а од Европске комисије и Европског савета се тражи да предузму мере против Србије уколико се утврди да је била директно умешана у та дешавања и да власти у Београду нису спремне на сарадњу.
Од Европске комисије, у том контексту, тражи се да замрзне средства која су Србији обезбеђена у оквиру Инструмента за претприступну помоћ III, али само уколико резултати истраге покажу да је Србија била директно укључена у те нападе.
Савет позива на увођење санкција Милану Радоичићу
У овом необавезујућем документу позива се Европски савет да усвоји циљане рестриктивне мере, које укључују, али се не ограничавају, на замрзавање имовине и забране путовања, а усмерене су против, како се тврди, „дестабилизирајућих актера“ на северу Косова и Метохије и наводних вођа великих мрежа организованог криминала.
„У том контексту Савет се позива да следи пример Сједињених Америчких Држава и уведе циљане мере против Милана Радоичића“, наводи се у документу.
У документу, који је саставило пет парламентатних група обе стране се позивају да раде на деескалацији ситуације на северу покрајине и избегавају било какву реторику или акцију која би довела до даљег повећања тензија.
Европарламентарци позивају ЕУ да подржи истрагу приштинских власти, укључујући подршку Еулексуи траже да се починиоци приведу правди без одлагања.
Власти у Приштини се, с друге стране, позивају да објаве све доказе у вези са инцидентом, а међународне институције на КиМ, укључујући Еулекс, да процене доказе.
Србија се позива да спречи, како наводе у документу, „сваки шверц оружја“ преко административног прелаза, а Приштина да ради на отвореној трговини за сву цивилну робу и услуге.
У документу се осуђује и, како тврде, распоређивање српске војске у близини прелаза и тражи од Београда да, како даље наводе, „повуче опрему, укључујући противваздушне системе и јединице тешке артиљерије“.
Кфор да успостави план обуздавања на северу покрајине
Уз осуду дешавања из маја ове године када је нападнут Кфор, та мисија се позива да успостави план обуздавања на северу Косова и Метохије са, како се наводи, чврстим елементима који могу деловати као одвраћање у случају даље ескалације.
Истовремено се поздравља одлука НАТО-а да опреми Кфор тежим наоружањем како би имао већу борбену моћ.
Београд и Приштина се позивају на повећање сарадње у борби против организованог криминала, а Кфор и Еулекс да спроводе редовне заједничке безбедносне процене на северу КиМ како би проценили безбедносну ситуацију.
Изражава се жаљење јер је београдски суд одбио позив Главног јавног тужилаштва у Београду за одређивање притвора Милану Радоичићу, с обзиром да, тврде европарламентарци, постоји опасност од његовог бекства, и с обзиром да је Радоичић преузео одговорност за организовање напада 24. септембра.
Изражава се и забринутост због, сматрају европарламентарци, могућности да сви актери одговорни за напад у Бањској неће бити изведени пред лице правде.
Београд и Приштина се позивају да осуде све облике насиља и провокације, и уздрже се од свих акција које могу додатно да ескалирају тензије, поткопају мир и стабилност у региону.
Од две стране се тражи да активно раде на мирном решавању спорова кроз дијалог који олакшава ЕУ.
Истражити све етничке нападе широм покрајине
Европосланици су позвали и на одговарајућу истрагу о свим етничким нападима широм КиМ, укључујући нападе на мост у Бистрици и у Штрпцу на православно Бадње вече.
Они су позвали ЕУ да ојача своју улогу посредника у дијалогу Београда и Приштине и на Западном Балкану и да предложи нов, иновативан и уравнотежен приступ посредовању између страна како би се превазишао тренутни застој.
Апеловали су на високог комесара за безбедност и спољну политику Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака да унапреде дијалог на проактиван начин и поднесу извештај Европском парламенту најкасније до краја 2023. године.
Власти у Београду и Приштини позивају се да у потпуности спроведу Бриселски споразум од 27. фебруара, његов Анекс за имплементацију (Охридски споразум) од 18. марта као и све претходне споразуме, а Приштина да без даљег одлагања успостави Асоцијацију/Заједницу општина са српском већином (ЗСО), у складу са Бриселским споразумима из 2013. и 2015. године, Уставом земље и пресудом Уставног суда из 2015. године.
Истиче се да је и даље од кључног значаја одржавање превремених локалних избора у четири општине на северу КиМ како би се ублажиле тензије и подстакле власти да обезбеде пуно учешће свих политичких партија на слободним, поштеним, демократским и мирним изборима, а да се Срби на КиМ врате у тзв. косовске институције.
Европска комисија да избегава било какву политику помирења према Србији
С тим у вези, Приштина се позива да појача напоре за њихову реинтеграцију, као иницијативе за укључивање српске заједнице у политику Приштине.
Европски савет се позива да укине мере уведене против Приштине, а Европска комисија се позива да буде поштен посредник у процесу нормализације и да избегава било какву политику помирења према Србији.
Београд и медији у Србији позивају се да се уздрже од говора мржње против грађана КиМ и, како тврде европарламентарци, „ширења лажи о етничком чишћењу и погромима“ на КиМ, за шта, сматрају они, не постоје докази.
О предлогу нацрта Резолуције европосланици ће се изјаснити на седници заказаној за четвртак, а овај документ као и све друге Резолуције није правно обавезујући.
