Русија се бори за свет и за Србију: Јасан одговор на неподношљиву западну хистерију
19:31 20.10.2023 (Освежено: 16:03 29.04.2024)
© Фото : Снимак екрана/Јутјуб
Пратите нас
Књига „Путин и Русија у рату за мир“, говори о рату за мир док тај рат још траје, а истовремено, и доноси на увид историјске изворе, који снагом аргумената аутентично сведоче о историји, развоју и ескалацији украјинске кризе.
Изрека каже да је од сто идеја једна добра, а да је од сто добрих једна остварива – ту добру идеју издавача Предрага Јеремића, остварио је публициста Владимир Кршљанин, приређивач књиге „Путин и Русија у рату за мир“, у издању фонда „Александар Невски и ИП „Принцип“ каже историчар, академик Љубодраг Димић.
„Читаоци имају у рукама књигу, која о актерима светских процеса дугог трајања и сложеног карактера говори на основу мноштва појединачних догађаја којима ти процеси дају смисао. Најзад, у нашим рукама је књига која је одговор на једну ирационалну и неподношљиву русофобију и антируску хистерију која се у последње време појавила, пре свега, на Западу“, наглашава Димић.
Вредно сведочанство и исправности руске политике
Према његовим речима, књига нуди мноштво поузданих одговора на постојећу егзистенцијалну запитаност о будућности света на једној страни, а у оквиру тога и о будућности српског народа и државе у времену које долази. Тиме се, према Димићевом мишљењу, читаоцима пружа могућност да сами формирају мишљење о актуелним историјским процесима мимо пропагандних тумачења западних центара моћи.
Књига се састоји од три целине – прва од њих доноси деветнаест докумената Кремља који су објављивани од 11. децембра 2001. до 17. Октобра 2022. У питању су најважнија иступања руског председника Владимира Путина у времену уочи и почетком руске специјалне операције у Украјини, као и ставови кључних политичких и војних личности Русије о приликама у Украјини. Такође, у овој целини објављена су упозорења из Кремља упућена руској и светској јавности.
„Документи који су објављени сведоче о напорима Русије да насупрот жељама, плановима и акцијама Запада остане једна целина, а у том смислу је учињено, о чему ова књига сведочи, да се спречи Запад у намерама да преформатира руску цивилизацију, да промени руски ум, да укине и ограничи православну веру, да распарча Русију, да избрише њене границе и уцрта неке нове, које би Западу више одговарале“, истиче Димић.
Из Путинових говора види се његово чврсто уверење да су Руси и Украјинци један народ и једна целина, вештачки подељена, да је у питању заједничка несрећа и грешка, али предан рад непријатеља једног и другог народа, додаје Димић.
„Друго уверење које ми се наметнуло читајући ова документа је да савремена Украјина, по мишљењу Владимира Путина, у целини представља „дете совјетске ере“ и последицу друштвеног експеримента који је започео 1917, а имао свој епилог у распаду СССР, претварању републичких у државне границе, успостављању нове и вештачке геополитичке реалности, а Украјина је по плановима Запада требало да буде баријера између Европе и Русије, упориште против Русије и, на крају тог процеса она је требало да постане антирусија“, каже Димић.
Русија бије битку и за Србију и за свет
Друга целина садржи деветнаест текстова еминентних српских аутора, а један од њих, социолог Слободан Антонић наглашава да текстови српских аутора, према Антонићевим речима, приказују рефлексије украјинског сукоба на српске прилике.
„Други део не представља један прости пресек различитих мишљења када је у питању овај рат. Уредник Владимир Кршљанин изабрао је пре свега она мишљења које је проценио као релевантне и као објективна. Дакле, ту нису унета многа мишљења која изражавају одређен дух борбе или пропаганде против „малигног руског утицаја“. Овај део је врло садржајан и омогућава да се врло лако и прегледно разуме оно што се у Србији мисли о овоме рату“, истиче он.
Трећи део зборника садржи кратке биографије 28 најзначајнијих личности савремене Русије.
Историчар Александар Раковић уручио је књигу Владимиру Путину када је недавно био учесник панела Валдај клуба. Он наглашава да се Русија окренула стварању сопствене цивилизације.
Приређивач зборника, др Владимир Кршљанин каже да се, без обзира што први део чине руски документи, ради о српској књизи.
„Вероватно ни у једној другој земљи на свету нема толико озбиљних интелектуалаца који, не само да сагледавају различите аспекте онога што се дешава у украјинском сукобу, него истовремено имају генерално позитиван однос. И сви аутори, или велики број њих, указује на историјску паралелу између нашег искуства и садашњег руског искуства. Ту је, мислим, особито важна и правна анализа која говори о томе да је све то што Русија чини апсолутно у сагласности са међународним правом“, каже он.
Према Кршљаниновим речима, веома је важно то што Русија у рату за мир бије битку која је и српска и светска – у том смислу, Србија је постала њен учесник још пре него што је сама битка почела – Србија је водила њену прву фазу.
