https://sputnikportal.rs/20231022/kako-je-propao-pokusaj-zapada-da-ospori-kljucni-projekat-lidera-globalnog-juga-1162730089.html
Како је пропао покушај Запада да оспори кључни пројекат лидера глобалног Југа
Како је пропао покушај Запада да оспори кључни пројекат лидера глобалног Југа
Sputnik Србија
Дошло је време да Кина покаже да је велики глобални економски, политички и безбедносни играч и предводник глобалног Југа који је дуго био експлоатисан. Само... 22.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-22T22:30+0200
2023-10-22T22:30+0200
2023-10-22T22:30+0200
свет
свет
свет – политика
политика
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/16/1162730302_0:137:3071:1864_1920x0_80_0_0_8eb2289fa280b83b557d765e4d9f4235.jpg
Иницијатива „Појас и пут“ је према најавама његовог оснивача 2013. године, кинеског председника Си Ђинпинга, требало да буде највећи инфраструктурни пројекат у 21. веку. Десет година касније, видимо да су се та предвиђања обистинила иако су многи на Западу били скептични. Кина је најављивала да ће пројекат у целини бити вредан око 3.000 милијарди долара, а до сада је уложено већ хиљаду милијарди што је, према мишљењу нашег саговорника, заиста импресивно.Пекинг је, додаје он, радио на развоју инфраструктурних коридора који повезују не само Кину разним путевима већ и земље у Африци и у Азији. Стварана је могућност да се роба брже и безбедније транспортује, а да се избегну одређене геополитичке клопке. Пре свега, својим транспортним коридором кроз Пакистан до луке Гвадар у Арапском мору, Кина је тежила да избегне америчку замку у Јужном кинеском мору која увек прети као велико страшило.„То је неман за кинеску економију с обзиром на то да увек постоји могућност да због уског грла у Јужном кинеском мору, кинеска роба буде стопирана. Управо због тога, Кина је желела да између осталог и овим путем покуша директно да уплови у Арапско море, да смањи ту зависност и да се приближи Суецком каналу, а касније Европи и Африци“, нагласио је он.Пропао западни покушај оспоравања кинеског пројектаС друге стране, Запад је након првог потцењивања ове иницијативе, негде од 2015. почео озбиљније да оспорава „Појас и пут“ - да га критикује кроз извештаје разних института, тинк тенкова, кроз разне резолуције Европског парламента и подстиче акције које би биле усмерене ка оспоравању његових резултата.Запад, додаје он, покушава на све могуће начине да се супротстави „Појасу и путу“. На иницијативу америчког председника прошле године су земље Г7 усвојиле предлог за стварање партнерства за глобалну инфраструктуру и инвестиције што ни требало да буде ривал „Појасу и путу“ али су они ипак у огромном заостатку.„За сада сад још увек нисмо видели никакве конкретне бенефите, наводно су предвидели неки неких 600 милијарди од којих би ЕУ требало да издвоји пола што не верујем да ће се догодити.“Африка уз помоћ Кине излази из инфраструктурне бедеАфрика је, према Митићевим речима, живела у инфраструктурној беди због које је и економија целог континента била у изузетно лошем стању. Захваљујући Кини, данас полако стаје на своје ноге, јер се практично тек недавно ослободила од европских колонизатора. Африци не недостају ресурси, већ новац али пре свега инфраструктура, односно путеви.Према његовом мишљењу, Пекинг се овако понаша, јер има жељу да покаже да је Кина велики глобални, економски и политички играч и предводник глобалног Југа који је толико дуго био експлоатисан. Кина се представља као земља у развоју без обзира што је у односу на афричке земље и те како напреднија.„Колонизаторима је било само јако важно да поморским путевима дођу до својих колонија и да им исцрпе њихове ресурсе. Кина, с друге стране, повезује, прави коридоре унутар Африке. Коридор између Џибутија где Кина има своју једину војну базу и Адис Абебе, главног града Етиопије, изграђен је у оквиру иницијативе „Појас и пут“ у последњих пет година. Захваљујући томе, Етиопија, која је једна од водећих афричких економија изашла је на море и између осталог добила позив да се придружи БРИКС-у“, рекао је Митић.„Појас и пут“ избавио из сиромаштва 40 милиона људиСве ово је, уверен је наш саговорник, јако важно и за Европу, јер ће 2030. године око 40 одсто младих у свету бити из Африке, тим људима ће бити потребан посао, јер ако га немају доћи ће у Европу, а то значи даље миграторне притиске и тензију. Митић тврди да ако неко жели да заустави илегалне миграције треба да реши проблем у корену и Кина управо то и ради.„ЕУ се бави последицама, прави неке ободе и диже зидове али се Пекинг бави суштином решавања сиромаштва у свету. Кина је у последњих 10 година избавила из сиромаштва 40 милиона људи. Сваке године обим размене између Кине и земаља у оквиру „Појаса и пута“ расте запањујућом прогресијом“, подсетио је он.После Блиског истока репутација земаља Г7 још гораИстовремено, проблем је, истиче наш саговорник, што је репутација земаља Г7 у глобалном Југу изузетно лоша, а после дешавања на Блиском истоку биће још гора, тако да је тешко очекивати да ће ти западни пројекти заживети. „Ипак, земље Запада су још увек моћне због количине новца који поседују, имају савезнике и у неким земљама глобалног Југа али многе од тих земаља више не желе да се сврставају само уз Запад. Налазе неку врсту балансирања односно позицију којом стављају до знања САД да неће пратити њихове политичке и безбедносне али и идеолошке ставове, већ да ће покушати да узимају у обзир чињеницу да је ту сада Кина као актер који више није само као што је био до 2012. пре Си Ђинпинга економска суперсила, већ постаје политичка и глобална безбедносна велесила“, закључио је Александар Митић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
свет, свет – политика, политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
Како је пропао покушај Запада да оспори кључни пројекат лидера глобалног Југа
Дошло је време да Кина покаже да је велики глобални економски, политички и безбедносни играч и предводник глобалног Југа који је дуго био експлоатисан. Само захваљујући иницијативи „Појас и пут“ Кина је у последњих 10 година избавила из сиромаштва 40 милиона људи, нагласио је Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
Иницијатива „Појас и пут“ је према најавама његовог оснивача 2013. године, кинеског председника Си Ђинпинга, требало да буде највећи инфраструктурни пројекат у 21. веку. Десет година касније, видимо да су се та предвиђања обистинила иако су многи на Западу били скептични. Кина је најављивала да ће пројекат у целини бити вредан око 3.000 милијарди долара, а до сада је уложено већ хиљаду милијарди што је, према мишљењу нашег саговорника, заиста импресивно.
Пекинг је, додаје он, радио на развоју инфраструктурних коридора који повезују не само Кину разним путевима већ и земље у Африци и у Азији. Стварана је могућност да се роба брже и безбедније транспортује, а да се избегну одређене геополитичке клопке. Пре свега, својим транспортним коридором кроз Пакистан до луке Гвадар у Арапском мору, Кина је тежила да избегне америчку замку у Јужном кинеском мору која увек прети као велико страшило.
„То је неман за кинеску економију с обзиром на то да увек постоји могућност да због уског грла у Јужном кинеском мору, кинеска роба буде стопирана. Управо због тога, Кина је желела да између осталог и овим путем покуша директно да уплови у Арапско море, да смањи ту зависност и да се приближи Суецком каналу, а касније Европи и Африци“, нагласио је он.
Пропао западни покушај оспоравања кинеског пројекта
С друге стране, Запад је након првог потцењивања ове иницијативе, негде од 2015. почео озбиљније да оспорава „Појас и пут“ - да га критикује кроз извештаје разних института, тинк тенкова, кроз разне резолуције Европског парламента и подстиче акције које би биле усмерене ка оспоравању његових резултата.
„Главни случај који су користили био је случај луке „Хамбантота“ на Шри Ланци која је иначе веома важна стратешка лука у Индијском океану, а коју је Запад сматрао да је еклатантни пример начина и модалитета којим Кина доводи земље у дужничко ропство. Наводили су да је њена изградња била огроман трошак због које је Шри Ланка упала у дужничко ропство. Међутим, накнадне западне анализе показале су да то нема везе са реалношћу – Шири Ланка има мање од 10 одсто дуга према Кини, а упала је у дужничку кризу не због луке „Хамбантота“ већ због тога што није могла да узима кредит од других западни кредитора, пре свега ММФ-а“, објаснио је Митић.
Запад, додаје он, покушава на све могуће начине да се супротстави „Појасу и путу“. На иницијативу америчког председника прошле године су земље Г7 усвојиле предлог за стварање партнерства за глобалну инфраструктуру и инвестиције што ни требало да буде ривал „Појасу и путу“ али су они ипак у огромном заостатку.
„За сада сад још увек нисмо видели никакве конкретне бенефите, наводно су предвидели неки неких 600 милијарди од којих би ЕУ требало да издвоји пола што не верујем да ће се догодити.“
Африка уз помоћ Кине излази из инфраструктурне беде
Африка је, према Митићевим речима, живела у инфраструктурној беди због које је и економија целог континента била у изузетно лошем стању. Захваљујући Кини, данас полако стаје на своје ноге, јер се практично тек недавно ослободила од европских колонизатора. Африци не недостају ресурси, већ новац али пре свега инфраструктура, односно путеви.
„Фрапантно је када чујете за пример да када Кенија хоће да извезе чај у Сенегал, са источне на западни део Африке, он мора да се шаље прво у Сингапур и да онда иде око целог континента само због недостатка путева. Кинези су до сада изградили 100.000 километара путева и 10.000 километара железнице, а обновила је преко стотину лука у Африци. То све раде кроз донације и кредите“, рекао је Митић.
Према његовом мишљењу, Пекинг се овако понаша, јер има жељу да покаже да је Кина велики глобални, економски и политички играч и предводник глобалног Југа који је толико дуго био експлоатисан. Кина се представља као земља у развоју без обзира што је у односу на афричке земље и те како напреднија.
„Колонизаторима је било само јако важно да поморским путевима дођу до својих колонија и да им исцрпе њихове ресурсе. Кина, с друге стране, повезује, прави коридоре унутар Африке. Коридор између Џибутија где Кина има своју једину војну базу и Адис Абебе, главног града Етиопије, изграђен је у оквиру иницијативе „Појас и пут“ у последњих пет година. Захваљујући томе, Етиопија, која је једна од водећих афричких економија изашла је на море и између осталог добила позив да се придружи БРИКС-у“, рекао је Митић.
„Појас и пут“ избавио из сиромаштва 40 милиона људи
Све ово је, уверен је наш саговорник, јако важно и за Европу, јер ће 2030. године око 40 одсто младих у свету бити из Африке, тим људима ће бити потребан посао, јер ако га немају доћи ће у Европу, а то значи даље миграторне притиске и тензију. Митић тврди да ако неко жели да заустави илегалне миграције треба да реши проблем у корену и Кина управо то и ради.
„ЕУ се бави последицама, прави неке ободе и диже зидове али се Пекинг бави суштином решавања сиромаштва у свету. Кина је у последњих 10 година избавила из сиромаштва 40 милиона људи. Сваке године обим размене између Кине и земаља у оквиру „Појаса и пута“ расте запањујућом прогресијом“, подсетио је он.
После Блиског истока репутација земаља Г7 још гора
Истовремено, проблем је, истиче наш саговорник, што је репутација земаља Г7 у глобалном Југу изузетно лоша, а после дешавања на Блиском истоку биће још гора, тако да је тешко очекивати да ће ти западни пројекти заживети. „Ипак, земље Запада су још увек моћне због количине новца који поседују, имају савезнике и у неким земљама глобалног Југа али многе од тих земаља више не желе да се сврставају само уз Запад. Налазе неку врсту балансирања односно позицију којом стављају до знања САД да неће пратити њихове политичке и безбедносне али и идеолошке ставове, већ да ће покушати да узимају у обзир чињеницу да је ту сада Кина као актер који више није само као што је био до 2012. пре Си Ђинпинга економска суперсила, већ постаје политичка и глобална безбедносна велесила“, закључио је Александар Митић.
