Не идемо у корак са српском децом: Како то да се промени?
17:11 22.10.2023 (Освежено: 20:42 22.10.2023)
© Фото : Спутњику уступила Наташа Николић
Пратите нас
У нашем ''тараба систему'' који изједначава све у процесу образовања, где се примењују исте методе за све, не идемо у корак са нашом децом. Тај систем и „незрело родитељство“ су већи проблем образовања него концентрација и заинтересованост деце. Темељ успешног образовања је проналажење изузетног својства сваког детета и његове мотивационе тачке.
Ово за Спутњик каже педагог мр Наташа Николић, креатор посебне педагошке методе НАНИ и додаје;
„Школа је једна од неприродних цивилизацијских тековина, зато школски амбијент треба да приближимо кућном, то је једнако важно“.
Њена НАНИ метода је настала научно истраживачким радом између 1996. и 2006. године у оквиру пројекта ''Праћење и вредновање менталног здравља ученика, родитеља и наставника“ у школама широм Србије.
На основу искустава и резултата развијен је метод проналажења мотивационе тачке изузетног својства у сваком детету. Он је, према речима наше саговорнице, од круцијалне важности, посебно што родитељи често нису стручни, а због недостатка времена не могу код деце да препознају шта је то у њима изузетно.
„Важно је направити разлику између изузетности и талента. Резултати истраживања кажу да око четвртина деце има неки проблем, са тенденцијом пораста. Наставници ликовне и музичке културе лако препознају таленат и систем може даље да погура такву децу, којих је око 5 одсто, али већина, од око 70 процената у овом '"тараба систему'" остане са неоткривеним или неосвеженим НАНИ карикама и способностима које их красе“, каже Николићева.
Кроз НАНИ метод проналажења мотивационе тачке и изузетног својства у детету прошле су хиљаде едукатора
© Фото : Спутњику уступила Наташа Николић
Заблуда да је важан квантитет
Иако више не ради у школи, наша саговорница истиче да проживљава све изазове образовног система, а највећи је засигурно трагедија у ОШ ''Владислав Рибникар''. Она сматра да непрепознавање и не стимулисање добрих особености, као и реакција ученика на постојећи систем ствара проблеме који могу ескалирати и у трагедију какву смо доживели.
Деца осећају оног родитеља и наставника кога осете да је ту за њих целим бићем. Заблуда је, каже, да је квантитет важан. Довољно је и 20 минута или пола сата дневно да се родитељ апсолутно посвети детету, да га гледа у очи, слуша и чује. Деца ће знати то да цене и неће изостати мотивација за нова суочавања са изазовима.
„Наставнички кадар има и задатак да их пажљивије ослушкује и спозна њихове потребе за време које долази. Ако наставник не схвата да систем образовања треба да припрема ученика за тренутак који је далек 25 до 30 година, треба да преиспита своје место у тој области“, наглашава Николићева.
Дужа концентрација тек после 16. године.
Она додаје да не постоји унисоно понашање васпитача и наставника, јер свака фаза развоја изискује специфичне методе, између 4. и 6 године, код малих бића долази до експлозије емоција, после тога, у нижим разредима школе, бујања радозналост. Ако се у тим периодима те потребе не испрате на прави начин, у каснијим годинама је то јако тешко, а често и немогуће надокнадити.
У 16. години се, по питању концентрације дешава известан прекид, када деца почињу да усвајају нове везе у можданим ћелијама и тај период је критичан за искуства са опијатима или сектама.
„Такође, родитељи греше, мисле да пре тог периода деца могу да уче у континуитету сат или два, пре 16. године. То је физиолошки немогуће, истина је да концентрација пуна највише 20 минута. Пустите га да игра фудбал, ако инсистирамо да ради оно што не може, можете му нанети више штете. Зато се НАНИ метода бави подстицањем онога што дете интересује, а да се у краћим интервалима бави школским садржајима“.
Резултат НАНИ методе у потрази за креативношћу
© Фото : Спутњику уступила Наташа Николић
Против природне детета се не може
Говорећи о индивидуалном карактеру или природном својству детета, Николићева наглашава честу грешку родитеља који желе да мењају ''лоше'' особине својих малишана.
„Ако је дете ћутљиво, то само значи да је другачије у начину преношења мисли и емоција. Не треба им то спутавати, јер је то додатно мучење и понижавање младог бића, већ то представити као мудровање и обазривост. Не можете ићи против природне особености“, категорична је педагог.
Пут до успеха у два корака
Упитана шта конкретно ради и на који начин мотивишете ученике да постану свесни себе и својих могућности каже;
„Највише сам пажње поклонила унутрашњој мотивацији, где се налази биће, а то су емоције, одлучност, жеља, воља. Ако их подстакнемо да буду природни и искажу индивидуално емотивност и машту, можемо доћи до унутрашње мотивације која је најјача и најтрајнија“.
Педагог Наташа Николић, њена метода је јединствена у свету и прилагођена нашим подручјима, нашој традицији, нашој деци
© Фото : Спутњику уступила Наташа Николић
Николићева наглашава да је у том процесу најважније развијање способности код деце да препознају ''црне'' и ''беле'' бисере записане у генима или стечене васпитавањем, јер како каже, самоуочавање, а затим и ослобађање негативности је пола пута до успеха.
„Други део пута до успеха је учење деце да управљају особеностима и навикама и не тумаче их као негативне особине, да их без устручавања ослободе, да се не би, у одређеном тренутку, испољиле на лош начин или на трагичан, попут оног из маја“.
НАНИ метода је обухватила више од 10 хиљада учесника, школараца и наставника, и даље је присутна у нашим школама. Зашто није ушла у школски систем, јасно је каже, свима коју су пратили куда и за чиме мора да иде наше образовање.
Наша саговорница сада је ангажована у саветовалишту центра ''Мотив плус'' за јачање концентрације и подстицање мотивације где и даље ради на усавршавању јединственог метода.
Наглашава да се успех темељи на тимском раду. Сарадња са психологом, академиком Павлом Ковачевићем, коаутором НАНИ методе, и мултидисциплинарни приступ били су, каже, непогрешива формула за успех.
Програм је акредитован у Заводу за унапређивање васпитања и образовања.
