https://sputnikportal.rs/20231024/tajanstvena-djavolja-kometa-priblizava-se-zemlji-posle-70-godina-1162823872.html
Тајанствена „Ђавоља комета“ приближава се Земљи после 70 година
Тајанствена „Ђавоља комета“ приближава се Земљи после 70 година
Sputnik Србија
Ђавоља комета излази из 70-годишњег сна и задивљује научнике својом колосалном величином, мистериозним експлозијама и далеким плесом са Сунцем... 24.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-24T23:11+0200
2023-10-24T23:11+0200
2023-10-24T23:11+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/18/1162824153_0:0:3094:1740_1920x0_80_0_0_027d5ba3b4106b1b67447bac470cc75b.jpg
После више од седам деценија, такозвана Ђавоља комета, небеска луталица позната научницима као 12P/Pons-Brooks, појавила се у близини Земље. Њено језгро, процењено на скоро 25 километара у пречнику, премашује чак и величину Монт Евереста, а названа је Ђавољом јер својим изгледом подсећа на рог, пише „Бизнис инсајдер“.Има ли разлога за узбуну?Теди Карета, постдокторанд који ради у Ловел опсерваторији у америчкој држави Аризона, истакао је јединственост овог космичког посетиоца.Али упркос њеној величини и интригантним карактеристикама, нема разлога за узбуну на Земљи.Супротно свом злослутном надимку, ова комета не представља претњу. Током свог најближег проласка поред Земље, ипак ће остати значајно удаљена, на око једну и по астрономску јединицу (једна астрономска јединица представља удаљеност Земље од Сунца).Карета је објаснио да видљивост комете овог пролећа не указује на њену близину Земљи, већ на њену инхерентну светлост.„Можда је довољно светла да је можете видети голим оком или двогледом, али то није зато што ће бити „суперблизу“, већ зато што је генерално веома светла“, нагласио је Карета.Комета ће бити у зениту средином априла 2024. годинеЂавоља комета такође је показала склоност експлозивним реакцијама, избацујући велике количине гаса и прашине у кратким, интензивним ерупцијама. Ове ерупције су збуниле научнике јер се дешавају изненађујуће често и на неочекиваној удаљености од Сунца.Преовлађујућа теорија приписује те експлозивне „испаде“ ослобађању леда након почетног излагања Сунчевој топлоти. Међутим, такве појаве се обично опажају ближе Сунцу, и то ретко. Енигма лежи у способности Pons-Brooksа да детонира тако често и тако далеко од Сунчеве топлоте.Тренутно се Ђавоља комета налази чак и иза орбите Марса, у регији у којој су температуре знатно ниже. То наводи на питање одакле долази енергија која покреће такве велике „испаде“, као и како та комета може да све то учини толико и тако често?Међу астрономима расте ишчекивање очекиваног зенита комете средином априла2024. године.„Мислим да је много људи стварно узбуђено због тога“, поручио је Карета на крају.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Тајанствена „Ђавоља комета“ приближава се Земљи после 70 година
Ђавоља комета излази из 70-годишњег сна и задивљује научнике својом колосалном величином, мистериозним експлозијама и далеким плесом са Сунцем обећаваjућиблистав небески спектакл 2024. године.
После више од седам деценија, такозвана Ђавоља комета, небеска луталица позната научницима као 12P/Pons-Brooks, појавила се у близини Земље. Њено језгро, процењено на скоро 25 километара у пречнику, премашује чак и величину Монт Евереста, а названа је Ђавољом јер својим изгледом подсећа на рог,
пише „Бизнис инсајдер“.
Има ли разлога за узбуну?
Теди Карета, постдокторанд који ради у Ловел опсерваторији у америчкој држави Аризона, истакао је јединственост овог космичког посетиоца.
„Знамо да је велика. Знамо да је изванредна. Знамо да је ретка“, сажето је описао Карета.
Али упркос њеној величини и интригантним карактеристикама, нема разлога за узбуну на Земљи.
Супротно свом злослутном надимку, ова комета не представља претњу. Током свог најближег проласка поред Земље, ипак ће остати значајно удаљена, на око једну и по астрономску јединицу (једна астрономска јединица представља удаљеност Земље од Сунца).
Карета је објаснио да видљивост комете овог пролећа не указује на њену близину Земљи, већ на њену инхерентну светлост.
„Можда је довољно светла да је можете видети голим оком или двогледом, али то није зато што ће бити „суперблизу“, већ зато што је генерално веома светла“, нагласио је Карета.
Комета ће бити у зениту средином априла 2024. године
Ђавоља комета такође је показала склоност експлозивним реакцијама, избацујући велике количине гаса и прашине у кратким, интензивним ерупцијама. Ове ерупције су збуниле научнике јер се дешавају изненађујуће често и на неочекиваној удаљености од Сунца.
„Са Pons-Brooks-ом, то је стварно, стварно сјајно и стварно, стварно велики пробој. То је оно што ову комету чини толико занимљивом научницима“, објаснио је Карета.
Преовлађујућа теорија приписује те експлозивне „испаде“ ослобађању леда након почетног излагања Сунчевој топлоти. Међутим, такве појаве се обично опажају ближе Сунцу, и то ретко. Енигма лежи у способности Pons-Brooksа да детонира тако често и тако далеко од Сунчеве топлоте.
Тренутно се Ђавоља комета налази чак и иза орбите Марса, у регији у којој су температуре знатно ниже. То наводи на питање одакле долази енергија која покреће такве велике „испаде“, као и како та комета може да све то учини толико и тако често?
Међу астрономима расте ишчекивање очекиваног зенита комете средином априла2024. године.
„Мислим да је много људи стварно узбуђено због тога“, поручио је Карета на крају.
