- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Прети нестанак најпопуларније сорте омиљеног воћа - спаса јој нема /видео/

CC0 / rawpixel.com / Банане
Банане - Sputnik Србија, 1920, 25.10.2023
Пратите нас
Годишње се поједе више од 100 милијарди банана, од чега чак 47 одсто чине сорте којима прети нестанак.
Сорта банане „Кевендиш“ тренутно је на ивици изумирања због последица гљивичног обољења познатог као панамска болест. Усеви у Азији, Африци, Блиском истоку, Аустралији и Централној Америци су озбиљно погођени овим гљивама које се преносе у тлу, преноси „Унилад“.
Болест се још назива и „увенуће банане“ и посебно је разорна јер циља на васкуларни систем воћа смањујући количину воде која се узима из земље.
Истраживања показују да се сваке године поједе више од 100 милијарди банана, од чега је чак 47 одсто банана сорте Кевендиш. Ово није први пут да је панамска болест опустошила усеве широм света, јер је сој Т1 такође раније уништио врсту банане под називом „Грос Мишел“.
Џејмс Дејл, професор и шеф програма биотехнологије банана на Технолошком универзитету у Квинсленду, објаснио је како је „Грос Мишел“ била главна извозна банана у првој половини прошлог века.
Током 1950-их, ова болест је заразила све плантаже, што је приморало пољопривреднике да пронађу нову сорту – „Кевендиш“. Убрзо је постала популарна због своје отпорности на сој Т1.
Усеви су тренутно захваћени сојем Т4 панамске болести, који се шири много спорије од претходних сојева, па Дејл верује да ће проћи још 10 година пре него што банане „Кевендиш“ потпуно нестану.
Новинар и аутор књиге „Банана: Судбина воћа које је променило свет“ Дан Копел рекао је за „Инсајдер“ да тренутно нико није ни близу решавања проблема.
„Одговор ће бити крај монокултуре. Решење је разноликост“, сматра Копел.
Иако сматра да је то краткорочно решење, сигуран је да је потребна нова сорта воћа отпорна на болести, као што се раније десило након нестанка сорте „Грос Мишел“, пренео је „Јутарњи лист“.
„Дугорочно решење је масовна производња и продаја више од једне сорте банана. Што су генетски разноврсније, мање су подложне болестима“, закључује Копел.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала