https://sputnikportal.rs/20231025/revolucionarna-robotska-ruka-spojila-se-s-kostima-misicima-i-nervima-pacijenta-video-1162818965.html
Револуционарна роботска рука спојила се с костима, мишићима и нервима пацијента /видео/
Револуционарна роботска рука спојила се с костима, мишићима и нервима пацијента /видео/
Sputnik Србија
Педесотогодишња Швеђанка која је изгубила руку током несреће на фарми добила је најсавременију протезу - бионичку руку која се заснива на револуционарној... 25.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-25T19:07+0200
2023-10-25T19:07+0200
2023-10-25T19:07+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/18/1162819239_0:57:2048:1209_1920x0_80_0_0_bec5ea64cb92717aecba8e775f5b7f5b.jpg
Ова метода омогућава стварање споја човек-машина који омогућава такозваној вештачкој интелигенцији да преводи мождане извештаје у прецизне, али једноставне покрете.Карин, жена којој је уграђена бионичка рука, сада има ограничено чуло додира и може да помера свих пет бионичких прстију са успехом од 95 одсто. После две деценије живота без десне руке, она је у стању да обавља 80 одсто својих уобичајених свакодневних активности, као што су припремање хране, подизање предмета, окретање квака на вратима и слично.Улога сензорних електродаШтавише, Карин је, након што јој је уграђена рука, доживела значајно смањење тзв. фантомског бола при чему се осећала као да јој рука која недостаје пролази кроз машину за млевење меса. „Боље контролишем протезу, али пре свега су ми се болови смањили. Данас ми треба много мање лекова“, рекла је она.Научници из Шведске, Италије и Аустралије кажу да је то први пут да се показало да је роботска рука са унутрашњим електродама дугорочно одржива за особе са ампутацијом испод лакта. Када је Карин први пут добила ову протезу пре три године, то је била јединствена технологија; ниједна друга протеза на тржишту није имала уграђене сензоре.Данас већина модела има сензорне електроде споља, тачно испод „коже“ роботске протезе. Али таква технологија смањује квалитет сензорних сигнала, што ограничава контролу над протезом. Због тога, инжењер роботике Макс Ортиз Каталан са Института за бионику у Мелбурну последњих десет година ради на бољем решењу које се ослања на такозвану осеоинтеграцију, односно процес у коме се коштане ћелије спајају на имплантат.Разлика у односу на конвенционалну протезу„То је тако јака интеграција да можемо да причврстимо вештачки уд директно на кост. Када се ова техника комбинује са реконструктивном хирургијом, заиста постоји интеграција биологије и електронике“, објашњава Ортиз Каталан.Пошто се сензорне електроде налазе унутар роботске руке, а не споља, „рука“ доследно и поуздано опажа директну неуронску стимулацију. У поређењу са конвенционалном протезом, ова нова технологија је побољшала прецизност држања скоро четири пута.Протезу је развила италијанска компанија „Пренсилиа“, специјализована за роботске и биомедицинске уређаје, а истраживање је финансирала Европска комисија.Истраживање назива „A highly integrated bionic hand with neural control and feedback for use in daily life“ објављено је у часопису „Science Robotics“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, друштво
наука и технологија, изуми и открића, друштво
Револуционарна роботска рука спојила се с костима, мишићима и нервима пацијента /видео/
Педесотогодишња Швеђанка која је изгубила руку током несреће на фарми добила је најсавременију протезу - бионичку руку која се заснива на револуционарној технологији и која се директно повезује с костима, мишићима и нервима.
Ова метода омогућава стварање споја човек-машина који омогућава такозваној вештачкој интелигенцији да преводи мождане извештаје у прецизне, али једноставне покрете.
Карин, жена којој је уграђена бионичка рука, сада има ограничено чуло додира и може да помера свих пет бионичких прстију са успехом од 95 одсто. После две деценије живота без десне руке, она је у стању да обавља 80 одсто својих уобичајених свакодневних активности, као што су припремање хране, подизање предмета, окретање квака на вратима и слично.
Улога сензорних електрода
Штавише, Карин је, након што јој је уграђена рука, доживела значајно смањење тзв. фантомског бола при чему се осећала као да јој рука која недостаје пролази кроз машину за млевење меса. „Боље контролишем протезу, али пре свега су ми се болови смањили. Данас ми треба много мање лекова“, рекла је она.
Научници из Шведске, Италије и Аустралије кажу да је то први пут да се показало да је роботска рука са унутрашњим електродама дугорочно одржива за особе са ампутацијом испод лакта. Када је Карин први пут добила ову протезу пре три године, то је била јединствена технологија; ниједна друга протеза на тржишту није имала уграђене сензоре.
Данас већина модела има сензорне електроде споља, тачно испод „коже“ роботске протезе. Али таква технологија смањује квалитет сензорних сигнала, што ограничава контролу над протезом. Због тога, инжењер роботике Макс Ортиз Каталан са Института за бионику у Мелбурну последњих десет година ради на бољем решењу које се ослања на такозвану осеоинтеграцију, односно процес у коме се коштане ћелије спајају на имплантат.
Разлика у односу на конвенционалну протезу
„То је тако јака интеграција да можемо да причврстимо вештачки уд директно на кост. Када се ова техника комбинује са реконструктивном хирургијом, заиста постоји интеграција биологије и електронике“, објашњава Ортиз Каталан.
Пошто се сензорне електроде налазе унутар роботске руке, а не споља, „рука“ доследно и поуздано опажа директну неуронску стимулацију. У поређењу са конвенционалном протезом, ова нова технологија је побољшала прецизност држања скоро четири пута.
Протезу је развила италијанска компанија „Пренсилиа“, специјализована за роботске и биомедицинске уређаје, а истраживање је финансирала Европска комисија.
Истраживање назива „A highly integrated bionic hand with neural control and feedback for use in daily life“
објављено је у часопису „Science Robotics“.
