https://sputnikportal.rs/20231026/otkriveni-mocni-i-misteriozni-signali-u-delu-mozga-koji-je-zanemaren-skoro-tri-decenije-1162939734.html
Откривени моћни и мистериозни сигнали у делу мозга који је занемарен скоро три деценије
Откривени моћни и мистериозни сигнали у делу мозга који је занемарен скоро три деценије
Sputnik Србија
Ново научно истраживање ставља у центар пажње белу масу мозга која се често занемарује – откривајући њене мистериозне сигнале и подстичући промену у размишљању... 26.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-26T23:00+0200
2023-10-26T23:00+0200
2023-10-26T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162940117_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_dbc0744a211af6761adcf1ac3386ae88.jpg
Приликом истраживања мозга, научници су се до сада углавном фокусирали на загонетну сиву масу. Међутим, нова студија наглашава важност беле масе, дела мозга о коме се мање говори.Сигнали беле масеСива маса се првенствено састоји од тела нервних ћелија, која играју важну улогу у функцијама као што су говор, учење, спознаја, осећаји и кретање. Насупрот томе, бела маса се првенствено састоји од аксона одговорних за међусобно повезивање можданих ћелија и олакшавање комуникације са остатком тела.Научници са Универзитета Вандербилт започели су нову студију користећи функционалну магнетну резонанцу (fMRI) како би истражили промене у активности беле масе док се субјекти баве задацима као што су покрети прстију. Њихова студија објављена је у часопису „ПНАС“, преноси „Сајенс алерт“.Сигнали беле масе се често занемарују у fMRI скенирању због њихове суптилности и неухватљивости. Да би превазишли ово ограничење, учесницима студије је наложено да понове своје додељене задатке како би успоставили уочљиве обрасце.Резултати су открили видљиво повећање сигнала зависних од нивоа оксигенације крви (blood oxygenation-level dependent или BOLD) унутар беле масе, што указује на повећану активност мозга током задатка. Тачне импликације овог запажања за сада остају нејасне.Бела маса као важан индикатор мождане активности„Не знамо шта то значи. Само знамо да се нешто дешава. Заиста постоји снажан сигнал у белој маси“, истиче Курт Шилинг, биомедицински инжењер.У сивој маси, повећање BOLD сигнала одговара повећаном протоку крви и оксигенацији, што указује на повећану активност мозга. Овај феномен може да значи већу потрошњу кисеоника током мождане активности или има неке везе са функцијама сиве материје.Разумевање замршености активности беле масе је императив за научнике јер поремећаји у повезивању могу довести до поремећаја у распону од епилепсије до мултипле склерозе.Накнадне студије би могле дубље да проуче ове сигнале беле масе, посебно у контексту стања као што је Алцхајмерова болест. Научници такође желе да истраже основне биолошке факторе који доприносе овом феномену.Они се такође залажу за промену перспективе и наглашавају важност препознавања активности беле масе као вредног индикатора мождане активности уместо да је одбацују као „позадинску буку“.„Двадесет пет или тридесет година занемаривали смо другу половину мозга“, рекао је на крају Шилинг.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића, медицина
наука и технологија, друштво, изуми и открића, медицина
Откривени моћни и мистериозни сигнали у делу мозга који је занемарен скоро три деценије
Ново научно истраживање ставља у центар пажње белу масу мозга која се често занемарује – откривајући њене мистериозне сигнале и подстичући промену у размишљању о њеној улози у можданој активности.
Приликом истраживања мозга, научници су се до сада углавном фокусирали на загонетну сиву масу. Међутим, нова студија наглашава важност беле масе, дела мозга о коме се мање говори.
Сива маса се првенствено састоји од тела нервних ћелија, која играју важну улогу у функцијама као што су говор, учење, спознаја, осећаји и кретање. Насупрот томе, бела маса се првенствено састоји од аксона одговорних за међусобно повезивање можданих ћелија и олакшавање комуникације са остатком тела.
Научници са Универзитета Вандербилт започели су нову студију користећи функционалну магнетну резонанцу (fMRI) како би истражили промене у активности беле масе док се субјекти баве задацима као што су покрети прстију. Њихова студија објављена је у часопису „ПНАС“,
преноси „Сајенс алерт“.
Сигнали беле масе се често занемарују у fMRI скенирању због њихове суптилности и неухватљивости. Да би превазишли ово ограничење, учесницима студије је наложено да понове своје додељене задатке како би успоставили уочљиве обрасце.
Резултати су открили видљиво повећање сигнала зависних од нивоа оксигенације крви (blood oxygenation-level dependent или BOLD) унутар беле масе, што указује на повећану активност мозга током задатка. Тачне импликације овог запажања за сада остају нејасне.
Бела маса као важан индикатор мождане активности
„Не знамо шта то значи. Само знамо да се нешто дешава. Заиста постоји снажан сигнал у белој маси“, истиче Курт Шилинг, биомедицински инжењер.
У сивој маси, повећање BOLD сигнала одговара повећаном протоку крви и оксигенацији, што указује на повећану активност мозга. Овај феномен може да значи већу потрошњу кисеоника током мождане активности или има неке везе са функцијама сиве материје.
Разумевање замршености активности беле масе је императив за научнике јер поремећаји у повезивању могу довести до поремећаја у распону од епилепсије до мултипле склерозе.
„Сигнал се различито мења у различитим путевима беле масе, а то је на свим путевима беле масе, што је јединствен налаз“, објашњава Шилинг.
Накнадне студије би могле дубље да проуче ове сигнале беле масе, посебно у контексту стања као што је Алцхајмерова болест. Научници такође желе да истраже основне биолошке факторе који доприносе овом феномену.
Они се такође залажу за промену перспективе и наглашавају важност препознавања активности беле масе као вредног индикатора мождане активности уместо да је одбацују као „позадинску буку“.
„Двадесет пет или тридесет година занемаривали смо другу половину мозга“, рекао је на крају Шилинг.
