Рађа се нова снага у Немачкој против санкција Русији: Потрес звани – Сара Вагенкнехт
© Tanjug / AP Photo/Markus SchreiberСара Вагенкнехт
© Tanjug / AP Photo/Markus Schreiber
Пратите нас
Најавом формирања нове партије након изласка из Левице, Сара Вагенкнехт која се противи санкцијама Русији постаће лидер левог крила у „фронту незадовољних“ у Немачкој, сматра истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић.
У Немачкој се формира нова „про-Путинова“ партија са бившом посланицом у Бундестагу из редова Левице Саром Вагенкнехт, наводи „Билд“. Сара Вагенкнехт најавила је оставку у Левици и стварање сопствене политиче странке и већ јој се придружило девет парламентараца из њене бивше партије.
Левица која није антируска – на 20 одсто
Политика неименоване странке засниваће се на противљењу и антируским санкцијама и даљем наоружавању Украјине, на побољшању односа са Москвом, борби за социјалну правду, али и противљењу неконтролисаног пријема миграната у Немачку.
Да нова странка Саре Вагенкнехт може уздрмати немачку политичку сцену указала је и скорашња анкета коју је „Ју гов“ спровео за новинску агенцију ДПА, у којој се закључује да би чак петина немачких бирача барем размотрила да гласа за ту партију. Тачније, шест одсто гласача би „дефинитивно“ гласало за њу, док је још 14 одсто упитаних да ли би је подржали одговорило – „вероватно да“.
Вагенкнехтова је у фебруару је предводила демонстрације код Бранденбуршке капије у Берлину на којима је учествовало око 10.000 људи, који су позвали на хитан прекид испоруке оружја влади у Кијеву и преговоре о прекиду ватре.
Социјални конзервативизам на линији Алтернативе за Немачку
Без обзира што анкете показују да савез Саре Вагенкнехт има подршку око 12 одсто бирачког тела, велико је питање какав би резултат остварио на изборима, каже за Спутњик Ћурчић. Осим проблема који проистичу из немачког изборног система, поставља се питање и ко би гласао за њену странку јер још није објавила идеолошки програм.
„Оно што су аналитичари говорили јесте да је она на линијама социјалног конзервативизма, односно споја старих радничких вредности са критиком неолибералног поретка и, уопште односа према комплетној савременој Европи. То је на таласу општег незадовољства који траје већ доста дуго, али чини се да је од корона кризе Вагенкнехтова успела да капитализује симпатије оног дела конзервативнијег јавног мњења, пре свега због критичких односа према пандемији ковида и мера које је влада спроводила у тим временима, а касније и због генералне политике Немачке у контексту кризе у Украјини“.
Према истраживањима јавног мњења, највећа подршка партије Саре Вагенкнехт „прелива се“ од Алтернативе за Немачку (АфД), али и од и пасивизираних бирача на левици који имају критички однос према целом политичком систему.
Иако су нека крила АфД показала симпатије за њено иступање из Левице, остаје отворено питање да ли је спремна да сарађује са десницом зато што Алтернатива има идеолошки багаж за који се чини да није пожељан ни за њу ни за њене функционере, међу којима је доста људи мигрантског порекла.
Трећина Немаца у „фронту незадовољних“
Осим ове две јаке антисистемске опције – АфД-а на десници и покрета Саре Вагенкнехт на левици, постоје још две које би се могле развити у наредном периоду. Реч је о листи Бориса Палмера који је био градоначелник у једном мањем месту у покрајини Баден Винтенберг, бившем члану Зелених који је почео да одступа од партијске линије и баварским Слободним бирачима који полако шире подршку ка остатку земље.
То су нова кретања у немачкој политици која одступају од вишедеценијског двоипопартијског система хришћанских демократа, социјалдемократа и либерала, који се са појавом „отпадничких“ опција знатно усложњава. Међутим, популарност тих „отпадничких“ опција у будућности зависиће, пре свега од геополитичке конјуктуре – односа САД и Кине, рата у Украјини и унутрашњих односа унутар саме ЕУ, сматра Ћурчић.
„Мислим да тај фронт незадовољних чини негде око 30 одсто немачког бирачког тела. Највише људи је из делова Источне Немачке, а генерално је то та разочарана немачка радничка класа и мигранти који су негде склонији конзервативним уверењима и спремнији су да гласају за ове леве опције, па чак и за АфД. Рецимо, у Хесену на изборима, Алтернатива је имала подршку једног човека мигрантског порекла – Грка. Тако да тај раст може да крене, али може и да се прекине у одређеним околностима где би бирачко тело постало задовољно.“
Иранско порекло
„Вагенкнехтова је родом из Источне Немачке. Рођена је у Јени 1969. године од оца Иранца и мајке Немице. Удата је за познатог левичарског политичара Оскара Лафонтена, критичара социјалдемократске политике који је за време владе Герхарда Шредера био министар финансија.
Источни Немци су увек били склони симпатијама ка Совјетском Савезу и вероватно их има и Вагенкнехтова с обзиром на миље из ког потиче. Међутим, она је дуго била дистанцирана према Москви, а протести које је организовала више су били у складу са антиратним карактером левице, него проруске политике.
„Мени се више чини да је то била нека врста антиратне кампање, генерално не само према западној помоћи Украјини, већ и према Русији“, закључио је Ћурчић.