https://sputnikportal.rs/20231027/da-li-ste-sigurni-da-je-to-sto-vidite-zuto-zaista-zuto-sta-ako-se-u-to-umesao-neki-miris-1162993482.html
Да ли сте сигурни да је то што видите жуто, заиста жуто: Шта ако се у то умешао неки мирис?
Да ли сте сигурни да је то што видите жуто, заиста жуто: Шта ако се у то умешао неки мирис?
Sputnik Србија
Наше чуло мириса може да утиче на то како перципирамо боје до те мере да одређени мириси доводе до унапред предвидљивих асоцијација боја. 27.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-27T22:47+0200
2023-10-27T22:47+0200
2023-10-27T22:47+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1b/1162993804_0:153:3000:1841_1920x0_80_0_0_7c4f4846ac9d3101bec7056be5a3c3fa.jpg
Наша чула нас непрестано бомбардују надражајима из околине, чак и када их нисмо свесни. А несвесне асоцијације које се стварају између чулних искустава могу да резултују девијацијама у начину на који их доживљавамо. На пример, наше несвесне реакције на мирисе могу да искриве наш доживљај боја.Кружно повезана модулацијаЈедан од начина на који наш мозак обуздава поплаву информација у покушају да рационално обради и контролише обиље чулних надражаја јесте да међусобно повезује и комбинује информације које истовремено стижу из два или више чула: то може бити мирис, глаткоћа текстуре, висина, боје објеката или њихова музичка својства. За ову појаву се често користи термин „синестезија“, иако је у принципу нешто шири и конкретнији.Оваква интеграција чулних модалитета у мозгу понекад резултује својеврсним асоцијативним „топљењем“ чулних перцепција, што је видљиво из чињенице да, на пример, високе температуре повезујемо са такозваним топлијим бојама, дубље звучне фреквенције са нижим положајима објеката у простору, а неке боје са укусом одређених намирница – на пример, укус наранџе са истом бојом.Интегративна веза боја са мирисима је одавно позната, а у маркетиншке сврхе – као средство за слање сублиминалних визуелних порука које су повезане са мирисима – користила се од самих почетака маркетиншке индустрије, али до недавно није било озбиљних научних студија.Студија која је недавно објављена у „Frontiers in Psychology“експериментално показује да такве „кросмодалне везе“ између чула вида и мириса могу статистички значајно да утичу на нашу перцепцију боја.„Присуство различитих мириса утиче на то како перципирамо боје“, закључује главни аутор студије др Рајан Ворд, виши предавач на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу.ЕкспериментУ свом експерименту, Ворд и његове колеге су тестирали постојање и интензитет унакрсних асоцијација између мириса и боја код 24 особе оба пола старости од 20 до 57 година.У оквиру експеримента, учесници су седели испред екрана у просторији лишеној нежељених сензорних стимулуса („комора за лишавање сензора“). Нису користили дезодорансе и парфеме, а нико од учесника није унапред провераван да ли је далтониста или има ослабљен њух.Сви амбијентални мириси у просторији за изолацију прво су елиминисани пречистачем ваздуха у трајању од четири минута. Затим је један од шест различитих мириса (насумично одабраних од карамеле, трешње, кафе, лимуна и менте и воде као контролни параметар без мириса) распршен у просторију пет минута преко ултразвучног аеросолног дифузера.Субјектима је затим показан екран са пројектованим квадратом који је затим обојен у насумичне боје; задатак испитаника је био да промени приказану боју у неутралну нијансу сиве ручним подешавањем два клизача – један за опсег од жуте до плаве, а други за опсег од зелене до црвене.Након потврде избора, испитаници су понављали поступак све док им се сви мириси нису представили пет пута, сваки пут са другом почетном бојом, коју би према осећањима требало да „исправљају” у неутралну сиву.РезултатиРезултати су показали да су испитаници под утицајем опаженог мириса имали тенденцију да један или оба клизача подесе на положаје са статистички значајним одступањем од положаја који показује неутралну сиву, и то редовно на исти начин.На пример, када им је представљен мирис кафе, грешком су померали клизаче као да је сива више црвено-браон него неутрално сива. Исто тако, када им је представљен мирис карамеле, погрешно су схватили да је сива боја обогаћена плавом.Овај феномен је примећен код свих испитаника: осећај четири од пет понуђених мириса (осим донекле мириса менте) изобличио је перцепцију боја код свих на идентичан, предвидљив начин. И као што се очекивало од плацеба, избор положаја клизача одговарао је правој сивој боји само када је субјектима представљен неутралан мирис воде.Таква „прекомпензација“ сугерише да је утицај „унакрсних модалитета“ у процесуирању сензорног инпута довољно јак да утиче на начин на који перципирамо информације из различитих чула; у овом случају су укључени асоцијативни модалитети између мириса и боја, пренео је портал Буг.Потреба за даљим истраживањемУ дискусији о добијеним резултатима, испитивачи су указали на нека нова питања која су се појавила: да ли резултати добијени овом студијом важе и за мирисе са којима се ређе сусрећемо или чак и за мирисе са којима се сусрећемо први пут? Да ли мириси могу циљано утицати не само на осећај за боје, већ и на вид уопште, али и на друга чула?У закључку експеримента, истраживачки тим је нагласио потребу за даљим експериментима како би се детаљније истражило колико далеко сежу такве унакрсне везе између мириса и перцепције боја.„Циљ је да се што поузданије утврди у којој мери мириси утичу на нашу перцепцију боја и да ли модулација чулних асоцијација може имати значајан утицај на неке професионалне или приватне одлуке у нашим животима“, рекао је Ворд.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, друштво
наука и технологија, изуми и открића, друштво
Да ли сте сигурни да је то што видите жуто, заиста жуто: Шта ако се у то умешао неки мирис?
Наше чуло мириса може да утиче на то како перципирамо боје до те мере да одређени мириси доводе до унапред предвидљивих асоцијација боја.
Наша чула нас непрестано бомбардују надражајима из околине, чак и када их нисмо свесни. А несвесне асоцијације које се стварају између чулних искустава могу да резултују девијацијама у начину на који их доживљавамо. На пример, наше несвесне реакције на мирисе могу да искриве наш доживљај боја.
Кружно повезана модулација
Један од начина на који наш мозак обуздава поплаву информација у покушају да рационално обради и контролише обиље чулних надражаја јесте да међусобно повезује и комбинује информације које истовремено стижу из два или више чула: то може бити мирис, глаткоћа текстуре, висина, боје објеката или њихова музичка својства. За ову појаву се често користи термин „синестезија“, иако је у принципу нешто шири и конкретнији.
Оваква интеграција чулних модалитета у мозгу понекад резултује својеврсним асоцијативним „топљењем“ чулних перцепција, што је видљиво из чињенице да, на пример, високе температуре повезујемо са такозваним топлијим бојама, дубље звучне фреквенције са нижим положајима објеката у простору, а неке боје са укусом одређених намирница – на пример, укус наранџе са истом бојом.
Интегративна веза боја са мирисима је одавно позната, а у маркетиншке сврхе – као средство за слање сублиминалних визуелних порука које су повезане са мирисима – користила се од самих почетака маркетиншке индустрије, али до недавно није било озбиљних научних студија.
Студија која је недавно
објављена у „Frontiers in Psychology“експериментално показује да такве „кросмодалне везе“ између чула вида и мириса могу статистички значајно да утичу на нашу перцепцију боја.
„Присуство различитих мириса утиче на то како перципирамо боје“, закључује главни аутор студије др Рајан Ворд, виши предавач на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу.
У свом експерименту, Ворд и његове колеге су тестирали постојање и интензитет унакрсних асоцијација између мириса и боја код 24 особе оба пола старости од 20 до 57 година.
У оквиру експеримента, учесници су седели испред екрана у просторији лишеној нежељених сензорних стимулуса („комора за лишавање сензора“). Нису користили дезодорансе и парфеме, а нико од учесника није унапред провераван да ли је далтониста или има ослабљен њух.
„У једној од претходних студија показали смо да је мирис карамеле обично унакрсно повезан са тамно смеђом и жутом, баш као и кафа са тамно смеђом и црвеном, вишња са ружичастом, црвеном и љубичастом, мента са зеленом и плавом и лимун са жутом, зеленом и розе“, објаснио је Ворд. „Овог пута смо желели да тестирамо ове резултате на објективнији начин.
Сви амбијентални мириси у просторији за изолацију прво су елиминисани пречистачем ваздуха у трајању од четири минута. Затим је један од шест различитих мириса (насумично одабраних од карамеле, трешње, кафе, лимуна и менте и воде као контролни параметар без мириса) распршен у просторију пет минута преко ултразвучног аеросолног дифузера.
Субјектима је затим показан екран са пројектованим квадратом који је затим обојен у насумичне боје; задатак испитаника је био да промени приказану боју у неутралну нијансу сиве ручним подешавањем два клизача – један за опсег од жуте до плаве, а други за опсег од зелене до црвене.
Након потврде избора, испитаници су понављали поступак све док им се сви мириси нису представили пет пута, сваки пут са другом почетном бојом, коју би према осећањима требало да „исправљају” у неутралну сиву.
Резултати су показали да су испитаници под утицајем опаженог мириса имали тенденцију да један или оба клизача подесе на положаје са статистички значајним одступањем од положаја који показује неутралну сиву, и то редовно на исти начин.
На пример, када им је представљен мирис кафе, грешком су померали клизаче као да је сива више црвено-браон него неутрално сива. Исто тако, када им је представљен мирис карамеле, погрешно су схватили да је сива боја обогаћена плавом.
Овај феномен је примећен код свих испитаника: осећај четири од пет понуђених мириса (осим донекле мириса менте) изобличио је перцепцију боја код свих на идентичан, предвидљив начин. И као што се очекивало од плацеба, избор положаја клизача одговарао је правој сивој боји само када је субјектима представљен неутралан мирис воде.
„Ови резултати показују да је перцепција сиве боје утицала на унапред очекиване асоцијације за четири од пет мириса: лимуна, карамеле, трешње и кафе“, описује Ворд.
Таква „прекомпензација“ сугерише да је утицај „унакрсних модалитета“ у процесуирању сензорног инпута довољно јак да утиче на начин на који перципирамо информације из различитих чула; у овом случају су укључени асоцијативни модалитети између мириса и боја,
пренео је портал Буг.
Потреба за даљим истраживањем
У дискусији о добијеним резултатима, испитивачи су указали на нека нова питања која су се појавила: да ли резултати добијени овом студијом важе и за мирисе са којима се ређе сусрећемо или чак и за мирисе са којима се сусрећемо први пут? Да ли мириси могу циљано утицати не само на осећај за боје, већ и на вид уопште, али и на друга чула?
У закључку експеримента, истраживачки тим је нагласио потребу за даљим експериментима како би се детаљније истражило колико далеко сежу такве унакрсне везе између мириса и перцепције боја.
„Циљ је да се што поузданије утврди у којој мери мириси утичу на нашу перцепцију боја и да ли модулација чулних асоцијација може имати значајан утицај на неке професионалне или приватне одлуке у нашим животима“, рекао је Ворд.
