Какву поруку шаљу сунцокрети на огради око зграде Руског посланства на Цетињу /фото/
© Фото : Бобан Нововић
Пратите нас
Зграда Руског посланства на Цетињу и данас је једна од најљепших у црногорској престоници, а изграђена је 1900. године и у њој је била амбасада Царевине Русије.
Публициста Јован Маркуш са Цетиња прича за Спутњик да када се завршавала изградња Руског посланиства, за вријеме књажевине Црне Горе, требало је да се након изградње саме зграде, која је тада била најраскошнија и најљепша на Цетињу, подигне ограда која би била вриједна љепоте саме зграде.
“Црногорци су вјековима били везани за Русију, али не само као за словенски и православни народ. Русија је била заштитница Црне Горе, а Црногорци су то са љубављу узвраћали, због ње страдали и умирали са њеним именом на уснама. Можда о том односу најрјечитије говори прича настала приликом завршетка изградње зграде руског посланства на Цетињу. Пролазећи поред мајстора, који је размишљао како да обликује завршетке врхова ограде, старији Црногорац, који је туда пролазио, предложио је: Немој се много мучити, направи врхове у облику сунцокрета. Мајстор упита: Зашто баш у облику сунцокрета? На то стари Цетињанин је одговорио: Зато што су се Црногорци увијек окретали према Русији као према сунцу!,” прича Маркуш за Спутњик.
Сунцокрет на огради око зграде Руског посланства на Цетињу
© Фото : Бобан Нововић
Свједочанства блиских веза Русије и Црне Горе
Наш саговорник додаје да сваки пролазник и данас може да се увјери како на огради стоје украси у облику сунцокрета око Руског посланства на Цетињу као подсјећање на нашу љубав према Русији.
“А та љубав између Русије и Црне Горе није од данас, ни од јуче, већ је почела од првог Петровића , од великог владике Данила, а наставила се до последњег владике из породице Његош, владике Петра Петровића II, који је хиротнисан у Русији - не само да је тамо постао владика, него и архиепископ и митрополит. Све те његове дипломе постоје у Цетињском мансатиру и у манастирском конаку, који данас зову Биљарада”, објашњава Маркуш.
На Цетињу има доста трагова који указују на ту везу Русије и Црне Горе. Ко жели да види колико је Русија помагала Црну Гору и њене владике из породице Петровић, може видјети и круне окићене драгуљима и рубинима, одоре, крстове... у Ризници Цетињског манастира.
Руско посланство је, без сумње, једно од најрепрезентативнијих архитектонских здања на Цетињу. Зграду, у којој се данас формирају нове генерације ликовних умјетника, пројектовао је италијански архитекта Корадини, у стилу касног руског барока, тзв. “петербуршког ампира”.
Била је амбасада од оснивања, 1900. па до 1915. године. Између два рата у овој згради су биле смјештене Женска гимназија и Државна учитељска школа. Послије Другог свјетског рата зграда је коришћена у разлиците сврхе, а од 1988. па све до пожара 2012. године у њој је Факултет ликовних умјетности. Санација настала услед пожара комплетно је завршена 2017. године.
Богато украшена споља декоративном орнаментиком, имала је и раскос̌ан ентеријер. Зграда је окружена лијепим малим парком, ограђеним оградом од кованог гвожђа. Уз капију су двије стражарнице које се естетски уклапају у амбијенталну цјелину.
