https://sputnikportal.rs/20231031/udar-asteroida-koji-je-ubio-dinosauruse-zagadio-zemljinu-atmosferu-prasinom-1163103619.html
Удар астероида који је убио диносаурусе загадио Земљину атмосферу прашином
Удар астероида који је убио диносаурусе загадио Земљину атмосферу прашином
Sputnik Србија
Астероид који је ударио на мексичко полуострво Јукатан пре 66 милиона година изазвао је глобалну катастрофу која је избрисала три четвртине светских врста и... 31.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-31T19:18+0100
2023-10-31T19:18+0100
2023-10-31T19:18+0100
наука и технологија
наука
наука и технологија
астероид
диносауруси
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/11/1141193247_54:0:1186:637_1920x0_80_0_0_188589021364358f4dc8bbfbc26c73a3.jpg
Научници су открили моћну улогу коју је прашина из уситњених стена избачених у атмосферу са места удара можда играла у изазивању изумирања, гушењу атмосфере и спречавању биљака да искористе сунчеву светлост за енергију која одржава живот у процесу фотосинтезе.Истраживачи су спровели симулације палеоклиме засноване на седименту откопаном на палеонтолошком локалитету у Северној Дакоти Танис који је сачувао доказе о условима након удара, укључујући огромне падавине прашине.Укупна количина прашине, израчунали су, била је око 2.000 гигатона - што је 11 пута веће од тежине Монт Евереста, преноси Ројтерс.Симулације су показале да је ова ситнозрнаста прашина могла да блокира фотосинтезу до две године тако што је атмосферу учинила непрозирном за сунчеву светлост и остала у атмосфери 15 година, рекао је Kем Берк Сенел из Краљевске опсерваторије Белгије и Врије Университа у Бриселу и главни аутор студије објављене у часопису „Нејчр Геосајенс“.Док су претходна истраживања истакла још два фактора, сумпор ослобођен након удара и чађ из шумских пожара, ова студија је показала да је прашина играла већу улогу него што је раније било познато.Прашина коју чине силикатне честице величине око 0,8-8,0 микрометара и које су формирале глобални слој облака настале су из стене гранита и гнајса распршене у насилном удару који је пробио 182 километра широк и 20 км дубок кратер Чиксулуб на Јукатану.Након тога, Земља је доживела пад површинске температуре од око 15 степени Целзијуса.Астероид, пречника око 10-15 километара, донео је катаклизмичан крај периода креде и изазвао изумирање диносауруса, морских гмизаваца и многих других врста, док су, како се наводи у студији, велики добитници били сисари.„Биотске групе које нису биле прилагођене да преживе мрачне, хладне и услове без хране скоро две године доживеле су масовно изумирање“, рекао је Каратекин и додао да су фауна и флора које су биле у стању да се прилагоде општем начину живота и које не зависе од једног одређеног извора хране „генерално преживеле боље, попут малих сисара“.Без ове катастрофе, додао је, диносауруси би и данас могли да доминирају, док би сисари, укључујући људе, имали мале шансе да постану доминантни организми на планети.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/11/1141193247_289:0:1138:637_1920x0_80_0_0_da94f0979cbbaeb0a2d7620e2606b8df.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, наука и технологија, астероид, диносауруси
наука, наука и технологија, астероид, диносауруси
Удар астероида који је убио диносаурусе загадио Земљину атмосферу прашином
Астероид који је ударио на мексичко полуострво Јукатан пре 66 милиона година изазвао је глобалну катастрофу која је избрисала три четвртине светских врста и окончала доба диносауруса, а према најновијим открићима научника у томе је значајну улогу имала прашина која је са места удара доспела у атмосферу.
Научници су открили моћну улогу коју је прашина из уситњених стена избачених у атмосферу са места удара можда играла у изазивању изумирања, гушењу атмосфере и спречавању биљака да искористе сунчеву светлост за енергију која одржава живот у процесу фотосинтезе.
Истраживачи су спровели симулације палеоклиме засноване на седименту откопаном на палеонтолошком локалитету у Северној Дакоти Танис који је сачувао доказе о условима након удара, укључујући огромне падавине прашине.
Укупна количина прашине, израчунали су, била је око
2.000 гигатона - што је 11 пута веће од тежине Монт Евереста,
преноси Ројтерс.
Симулације су показале да је ова ситнозрнаста прашина могла да блокира фотосинтезу до две године тако што је атмосферу учинила непрозирном за сунчеву светлост и остала у атмосфери 15 година, рекао је Kем Берк Сенел из Краљевске опсерваторије Белгије и Врије Университа у Бриселу и главни аутор студије објављене у часопису „Нејчр Геосајенс“.
Док су претходна истраживања истакла још два фактора, сумпор ослобођен након удара и чађ из шумских пожара, ова студија је показала да је прашина играла већу улогу него што је раније било познато.
Прашина коју чине силикатне честице величине око 0,8-8,0 микрометара и које су формирале глобални слој облака настале су из стене гранита и гнајса распршене у насилном удару који је пробио 182 километра широк и 20 км дубок кратер Чиксулуб на Јукатану.
Након тога, Земља је доживела пад површинске температуре од око 15 степени Целзијуса.
„Док је сумпор остао око осам до девет година, чађ и силикатна прашина су боравили у атмосфери око 15 година након удара. Потпуни опоравак од ударне зиме трајао је још дуже, при чему су се температурни услови пре удара вратили тек након око 20 година“, рекао је планетарни научник и коаутор студије Озгур Каратекин из Краљевске опсерваторије Белгије.
Астероид, пречника око 10-15 километара, донео је катаклизмичан крај периода креде и изазвао изумирање диносауруса, морских гмизаваца и многих других врста, док су, како се наводи у студији, велики добитници били сисари.
„Биотске групе које нису биле прилагођене да преживе мрачне, хладне и услове без хране скоро две године доживеле су масовно изумирање“, рекао је Каратекин и додао да су фауна и флора које су биле у стању да се прилагоде општем начину живота и које не зависе од једног одређеног извора хране „генерално преживеле боље, попут малих сисара“.
Без ове катастрофе, додао је, диносауруси би и данас могли да доминирају, док би сисари, укључујући људе, имали мале шансе да постану доминантни организми на планети.