Безнађе у Немачкој отишло предалеко: Одбрана вредности велике европске државе путем – новина
18:11 01.11.2023 (Освежено: 18:14 01.11.2023)
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
„Манифест“ немачких вредности који је објавио „Билд“ последица је пропасти мигрантске политике и усмерен је против исламизације земље. „Манифест“ је прилично празан, његови домети би могли бити практично никакви, али показује величину проблема у Немачкој, сматра Душан Достанић, сарадник Института за политичке студије.
„Билд“ је објавио „манифест“ немачких вредности услед нестабилне ситуације у свету и „нове димензије мржње“ у тој земљи откако је 7. октобра Хамас напао Израел.
„Манифест“ немачких вредности – нема неверника
„У нашој земљи има много људи који се боре са нашим начином живота. Људи који славе убиство невиних цивила, који уче своју децу да мрзе друге јер су 'неверници'. Желе да забране женама да носе сукње или панталоне. Слушају радикалне проповеднике. Не можемо то да прихватимо. Овако не може даље“, пише „Билд“.
У „манифесту“ од 50 тачака „Билд“ наводи да у Немачкој не постоје „неверници“, те да свако може да верује у оно што жели, као и да би свако ко сматра да Устав и немачки правни систем представљају збирку необавезујућих савета – требало да напусти Немачку „што је пре могуће“.
„Манифест“ против исламизације Немачке
„Манифест“ објављен у „Билду“ практично не садржи ништа, прилично је празан и показује сву величину проблема у Немачкој, каже за Спутњик Душан Достанић, сарадник Института за политичке студије.
Ако у једном манифесту објављеном у новинама напишете да устав мора да се поштује и да они који су дошли морају поштовати правила и устав те земље, то нам показује да су ствари у Немачкој постале далеко лошије него што су биле. Манифест, међутим, не негира превише мултикултурализам јер оставља приватну сферу нетакнутом и једино би се могао посматрати као манифест против исламизације Немачке.
„Дакле, не то да муслимани или било које друге групе могу у својој приватној сфери да практикују оно што им се свиђа, овде је само реч о томе да јавна сфера не сме бити исламизована. Ако у једној земљи која је по уставу секуларна, ви од мањине која се дефакто у протеклих неколико година уселила у ту земљу морате да браните основе ваше политичке заједнице, то показује колики је то проблем. И зато ми се чини да је овај 'манифест' сувише танак у смислу да се не могу једним декларативним потезом одбранити те основне вредности немачке политичке заједнице, или било које друге политичке заједнице.“
У „манифесту“ постоје невероватне ствари попут тога да се у Немачкој каже „хвала“ и „молим“ или да се после роштиљања у парку покупи ђубре, које пре само 30 година нико не би доводио у питање као нешто што се само по себи подразумева, додаје Достанић.
Пропаст мигрантске политике
Оно што би требало да је консензус у друштву постало је нешто што се мора бранити преко новина, а то је велики проблем од 2015. године после пуштања неконтролисане имиграције, без повратка кући оних који немају законски основ за останак у земљи.
После пропасти мигрантске политике говори се о једном танком концепту водеће културе, при чему не треба заборавити да су исти политичари који су се сада сетили концепта доминантне културе, пре само пет или шест година су говорили да је тај концепт застарео.
„Из перспективе свега што се десило последњих година то је сувише танко. И преко једног 'манифеста', посебно кад је он необавезујући, не може се пуно урадити.“
Немачка – земља без монопола физичке силе
Тако да би се могло рећи да би домети овог „манифеста“ могли бити – практично никакви, оцењује наш саговорник.
„Не очекујем никакве велике домете нити да ће тај 'манифест' ишта произвести зато што ствари јесу предалеко отишле. Али те ствари које су предалеко отишле не могу се поправити једном декларацијом у којој кажете да би држава требало да има монопол физичке силе на својој територији, зато што је то нормално и требало би да се подразумева. А ствари су већ отишле толико далеко да многе западне земље, не само Немачка, дефакто немају монопол физичке силе на својој територији, јер постоје зоне у којима некакве банде или неке друге групе имају ефективну контролу“, закључио је Достанић.
