https://sputnikportal.rs/20231105/sta-zmije-rade-zimi-1163377490.html

Шта змије раде зими

Шта змије раде зими

Sputnik Србија

Са доласком хладног времена, живи свет умерених климатских подручја припрема се за предстојеће изазовне услове. Људи облаче топла одела, неке животиње добијају... 05.11.2023, Sputnik Србија

2023-11-05T21:55+0100

2023-11-05T21:55+0100

2023-11-05T21:55+0100

наука и технологија

наука и технологија

друштво

живи свет и генетика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/13/1158790860_0:207:2005:1334_1920x0_80_0_0_29a79014a8a3a061b3800c06e75fbb5f.jpg

Чак и биљке углавном мирују током зиме.Ово стање се код „топлокрвних“ организама зове хибернација, а код „хладнокрвних“ брумација.Зимско мировање може се дефинисати као стање минималне активности (обамрлост, умртвљеност), са карактеристичним падом метаболичке активности (успорено дисање, успорени откуцаји срца, ниска телесна температура). Поред екстремних температура које утичу на улазак животиња у стање мировања, окидач за ову тактику може бити и недостатак хране, као и избегавање предатора.„Зимски сан“ се најчешће повезује са сисарима, али није карактеристичан само за њих. Напротив, велики број гмизаваца, водоземаца, разни бескичмењаци, па чак и једна врста птица, улазе у зимско мировање. Зависно од групе животиња и спољашњих услова, мировање може трајати од неколико дана до неколико месеци.Зимски сан гмизавацаГмизавци су ектотермни организми. Самим тим, са доласком хладног времена морају да уђу брумацију како би преживели ниске температуре.Постоји неколико окидача у природи који сигнализирају гмизавцима да је време да смање своју метаболичку активност. Углавном се деле на спољашње и унутрашње, где су спољашњи везани за фотопериод (дужину дана), влажност и температуру, а унутрашњи за варирање хормона. Долазак пролећа, тачније пораст спољашње температуре, дуже трајање дана и промена атмосферског притиска сигнали су гмизавцима да се пробуде из зимског мировања. Једна од одлика брумације јесте та што се, за разлику од хибернације, када су животиње у дубоком сну, ектотерми током топлијих дана буде и пију воду.Поред тога што је успешна стратегија за преживљавање неповољних временских услова, брумација има и ефекат на размножавање ових организама. Ово је поготово везано за врсте које живе у умереним климатима, где хладно време иницира производњу сперматозоида код мужјака, а женке спрема за овулацију у пролеће. Такође, примећено је да постоји разлика између мужјака и женки у времену изласка из брумације: мужјаци углавном први излазе.Где гмизавци спавају?Како би преживели ниске температуре и оштре зиме, гмизавци налазе рупе у земљи, стенама и пећинама или користе напуштене јазбине других животиња. Неопходно је да у склоништу температура не пада испод нуле, осим накратко. Зато су природна склоништа на дубинама испод нивоа мржњења тла, а која ће то дубина бити зависи од структуре и влажности земљишта. Наравно, и од овога постоје изузеци.Зимска пребивалишта гмизаваца и других животиња називају се зимовници или хибернакулуми и често се у њима може наћи велики број јединки исте или чак различитих врста. Познат пример масовне брумације су северноамеричке змије рода Thamnophis које зиму проводе у групама од по неколико стотина. Њихов излазак из зимовника на пролеће представља спектакуларан призор и привлачи велику пажњу: тада се змије окупљају у десетинама хиљада како би се париле.Животиње се углавном годинама враћају на место погодно за зимовање. Неретко су зимовници удаљени од места на којима се животиње хране и размножавају: нарушавање, уједначавање и „цепкање“(фрагментација) станишта (пољопривредом, изградњом насеља и путева и сл.) представљају велики проблем јер осим што погодни простори нестају, многе јединке страдају при кретању између та два подручја. Зато је потребно одржавати мозаичност станишта, а при планирању било каквих интервенција консултовати се са стручњацима како би се размотрило присуство и потребе дивљих врста.Вештачки зимовнициУ неким местима где се налазе велике популације гмизаваца, као код поменутог примера северноамеричких змија, постоји снажна грађанска иницијатива да се те популације очувају. Један такав пример је прављење вештачких зимовника.Најбитнији корак јесте наћи одговарајуће место за прављење зимовника. Неопходно је да се то место никада не плави и не замрзава, а да у пролеће буде осунчано. Такође је битно да се зимовник не нарушава током зиме.Наравно, постоје случајеви када гмизавци погодне зимовнике налазе у близини људских насеља или чак у темељима кућа, на таванима или у подрумима, што повећава шансу сусрета са људима. У случају да се зимовник нађе на приватном поседу, најбоље би било не рушити га и не узнемиравати јединке које се налазе у њему. Ипак, уколико овакви гости нису пожељни или њихов живот може бити угрожен (уколико се, на пример, нађу на градилишту), потребно је обратити се надлежним службама које ће доћи и уклонити змије са поседа.Било је случајева када су зимовници нарушавани приликом изградње путева или тунела, и налажени у рудницима и бунарима. Нажалост, дешава се и да животиње настрадају. Разлог за ово је углавном несавесно понашање људи, које је последица страха, сујеверја или недовољног познавања ових животиња, пренела је „Национална географија“.

2023

Вести

sr_RS

наука и технологија, друштво, живи свет и генетика