https://sputnikportal.rs/20231106/zasto-je-nebo-sinoc-bilo-crveno-foto-video-1163416563.html
Зашто је небо синоћ било црвено /фото, видео/
Зашто је небо синоћ било црвено /фото, видео/
Sputnik Србија
Становници северног дела Србије, Хрватске и Босне синоћ је изненадила појава поларне светлости (aurora borealis) и интензивно црвена боје неба. 06.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-06T18:12+0100
2023-11-06T18:12+0100
2023-11-06T18:12+0100
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1c/1161829065_0:312:3000:2000_1920x0_80_0_0_5b8f69370d3b19abaea69e842efa2a3d.jpg
Иако је карактеристична за поларне области северне и јужне полулопте, у периодима веома јаких соларних олуја, аурора се веома ретко може видети и на нижим географским ширинама.Овај феномен се на нашим просторима јавља једном у две или три деценије.Према појединим наводима, последњи пут је виђена 2003. године, а пре тога 2000, 1991. и 1958. године.Последица јаке геомагнетне олујеНа сајут Војводинаметео објављено је да је поларна светлост, која је виђена у недељу поподне изнад Војводине и других делова Србије, последица 25. соларног циклуса, пошто је избачај короналне масе на Сунцу према Земљи 2. новембра изазвао геомагнетну олују.Други већи избачај 3. новембра ударио је у Земљино магнетно поље и изазвао Аурору бореалис, чак и на врло малим географским ширинама.„На нашим географским ширинама поларна светлост је видљива када је она заправо најизраженија у поларном појасу, где је она редовна и уобичајена појава. Избачај короналне масе, огромног мехура прегрејаног гаса или плазме избачене са Сунца из ерупције филамента 3. новембра стигла је до Земље у недељу у другом делу дана (05.11)“, пише на сајту Војводинаметео.Могућ прекид сателиских комуникацијаСистеми Руског института за примењену геофизику открили су „снажне“ сметње у магнетном пољу Земље, измерене као магнетна олуја Г3 на скали Г1-Г5.Јаке магнетне олује могу резултирати разним проблемима са електричним системима на Земљи и могућим прекидима у сателитској и радио-базираној навигацији и комуникацијама.Црвена аурораСветлосни ефекат не небу настаје као последица судара честица Сунчевог ветра са атомима кисеоника и азота на великим висинама у атмосфери Земље.При интеракцији са атомима кисеоника на висинама од око 100 километара јавља се светлост зелене боје, а на око 200 километара браонкасто црвена.Атоми азота, приликом судара, емитују црвену или ружичасту светлост (када нису јонизовани) и светлије плаву (када су јонизовани). На северној полулопти, ауроре су најчешће зелене, али у Србији и региону поларна светлост је настала као последица интеракције честица Сунчевог ветра са нејонизованим атомима азота на великим висинама у атмосфери, изазивајући светлост црвених нијанси.Друга шанса за спектакл на небуАко сте синоћ пропустили спектакл на небу, другу шансу да уочите фасцинантну игру светлости на овим просторима имаћете 8. новембра. Поларном светлошћу.Иначе, могућност за појављивање aurore borealis на овим просторима постојаће и наредне две или три године, јер се очекује врхунац 25. соларног циклуса.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1c/1161829065_222:0:2889:2000_1920x0_80_0_0_31fd63ae052bce71c8ba637045458fcb.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија
Зашто је небо синоћ било црвено /фото, видео/
Становници северног дела Србије, Хрватске и Босне синоћ је изненадила појава поларне светлости (aurora borealis) и интензивно црвена боје неба.
Иако је карактеристична за поларне области северне и јужне полулопте, у периодима веома јаких соларних олуја, аурора се веома ретко може видети и на нижим географским ширинама.
Овај феномен се на нашим просторима јавља једном у две или три деценије.
Према појединим наводима, последњи пут је виђена 2003. године, а пре тога 2000, 1991. и 1958. године.
Последица јаке геомагнетне олује
На сајут Војводинаметео објављено је да је поларна светлост, која је виђена у недељу поподне изнад Војводине и других делова Србије, последица 25. соларног циклуса, пошто је избачај короналне масе на Сунцу према Земљи 2. новембра изазвао геомагнетну олују.
Други већи избачај 3. новембра ударио је у Земљино магнетно поље и изазвао Аурору бореалис, чак и на врло малим географским ширинама.
„На нашим географским ширинама поларна светлост је видљива када је она заправо најизраженија у поларном појасу, где је она редовна и уобичајена појава. Избачај короналне масе, огромног мехура прегрејаног гаса или плазме избачене са Сунца из ерупције филамента 3. новембра стигла је до Земље у недељу у другом делу дана (05.11)“, пише на сајту Војводинаметео.
Могућ прекид сателиских комуникација
Системи Руског института за примењену геофизику открили су „снажне“ сметње у магнетном пољу Земље, измерене као магнетна олуја Г3 на скали Г1-Г5.
Јаке магнетне олује могу резултирати разним проблемима са електричним системима на Земљи и могућим прекидима у сателитској и радио-базираној навигацији и комуникацијама.
Светлосни ефекат не небу настаје као последица судара честица Сунчевог ветра са атомима кисеоника и азота на великим висинама у атмосфери Земље.
При интеракцији са атомима кисеоника на висинама од око 100 километара јавља се светлост зелене боје, а на око 200 километара браонкасто црвена.
Атоми азота, приликом судара, емитују црвену или ружичасту светлост (када нису јонизовани) и светлије плаву (када су јонизовани). На северној полулопти, ауроре су најчешће зелене, али у Србији и региону поларна светлост је настала као последица интеракције честица Сунчевог ветра са нејонизованим атомима азота на великим висинама у атмосфери, изазивајући светлост црвених нијанси.
Друга шанса за спектакл на небу
Ако сте синоћ пропустили спектакл на небу, другу шансу да уочите фасцинантну игру светлости на овим просторима имаћете 8. новембра. Поларном светлошћу.
Иначе, могућност за појављивање aurore borealis на овим просторима постојаће и наредне две или три године, јер се очекује врхунац 25. соларног циклуса.