https://sputnikportal.rs/20231108/zvanicno-potvrdjeno-na-veneri-ima-kiseonika-i-usred-bela-dana-1163510520.html
Званично потврђено: На Венери има кисеоника и усред бела дана
Званично потврђено: На Венери има кисеоника и усред бела дана
Sputnik Србија
Астрономи су у новој студији открили атомски кисеоник у дневној атмосфери Венере. Такво директно посматрање током дана на овој планети пружа драгоцен увид у... 08.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-08T21:45+0100
2023-11-08T21:45+0100
2023-11-08T22:50+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/08/1163510676_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5415817f232bc3e9c213476dd55b03b2.jpg
Венера, иако слична Земљи у смислу масе и састава, у многим другим аспектима се изразито разликује од наше планете. Њени густи облаци у којима доминира угљен-диоксид прекривају њену површину стварајући ефекат стаклене баште који резултира површинским температурама које достижу ужарених 464 степена Целзијуса.Из ових облака пада кисела киша, а атмосфера планете се креће невероватном брзином, са ветровима који достижу брзину од преко 700 километара на час.Зашто се Венера и Земља разликујуПитање како су се Венера и Земља тако значајно разишле и даље остаје мистерија. Истраживање Венерине атмосфере је кључни елемент у дешифровању разлика између две планете и откривању њихове заједничке историје, пише „Сајенс алерт“.Атомски кисеоник, за разлику од кисеоника који удишемо (молекуларни кисеоник или О2), састоји се од појединачних атома кисеоника високе реактивности. Ови атоми се лако везују за друге елементе и не остају дуго.На Земљи их има у изобиљу на великим висинама, а настају фотодисоцијацијом молекуларног кисеоника са соларним фотонима.Сличан процес се дешава на Венери, где сунчева светлост изазива фотодисоцијацију молекула угљен-диоксида, дајући атомски кисеоник и угљен-моноксид.Ови атоми кисеоника се комбинују на ноћној страни планете, проузрокујући да она сија. Док је атомски кисеоник раније примећен на ноћној страни Венере, ново истраживање означава први пут да је откривен на дневној страни планете.Пронађена нова атмосферска зонаФизичар из Немачког свемирског центра Хајнц-Вилхелм Хуберс и његов тим анализирали су податке које је прикупила Стратосферска опсерваторија за инфрацрвену астрономију (СОФИЈА), летећи високо у Земљиној атмосфери.Они су посматрали атомски кисеоник на 17 локација на Венери, а највећа концентрација била је отприлике 100 километара изнад површине планете. Њихово истраживање објављено је у часопису „Нејчер комјуникејшенс“ (Nature Communications).Ова надморска висина лежи између два истакнута обрасца атмосферске циркулације на Венери: снажног суперротационог тока испод 70 километара и субсоларног до антисоларног тока у горњим слојевима атмосфере, на висинама изнад 120 километара.Ово велико откриће отвара нови пут за проучавање Венерине атмосферске прелазне зоне, нудећи дубље разумевање њеног сложеног понашања.„Будућа посматрања, посебно у близини антисоларних и субсоларних тачака, али и под свим угловима соларног зенита, пружиће детаљнију слику овог необичног региона и подржаће будуће свемирске мисије на Венеру. Заједно са мерењима атомског кисеоника у атмосферама Земље и Марса, ови подаци могу помоћи у побољшању разумевања како и зашто су атмосфере Венере и Земље толико различите“, закључују аутори студије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Званично потврђено: На Венери има кисеоника и усред бела дана
21:45 08.11.2023 (Освежено: 22:50 08.11.2023) Астрономи су у новој студији открили атомски кисеоник у дневној атмосфери Венере. Такво директно посматрање током дана на овој планети пружа драгоцен увид у сложену динамику Венерине атмосферске циркулације, бацајући светло на загонетног суседа Земље.
Венера, иако слична Земљи у смислу масе и састава, у многим другим аспектима се изразито разликује од наше планете. Њени густи облаци у којима доминира угљен-диоксид прекривају њену површину стварајући ефекат стаклене баште који резултира површинским температурама које достижу ужарених 464 степена Целзијуса.
Из ових облака пада кисела киша, а атмосфера планете се креће невероватном брзином, са ветровима који достижу брзину од преко 700 километара на час.
Зашто се Венера и Земља разликују
Питање како су се Венера и Земља тако значајно разишле и даље остаје мистерија. Истраживање Венерине атмосфере је кључни елемент у дешифровању разлика између две планете и откривању њихове заједничке историје,
пише „Сајенс алерт“.
Атомски кисеоник, за разлику од кисеоника који удишемо (молекуларни кисеоник или О2), састоји се од појединачних атома кисеоника високе реактивности. Ови атоми се лако везују за друге елементе и не остају дуго.
На Земљи их има у изобиљу на великим висинама, а настају фотодисоцијацијом молекуларног кисеоника са соларним фотонима.
Сличан процес се дешава на Венери, где сунчева светлост изазива фотодисоцијацију молекула угљен-диоксида, дајући атомски кисеоник и угљен-моноксид.
Ови атоми кисеоника се комбинују на ноћној страни планете, проузрокујући да она сија. Док је атомски кисеоник раније примећен на ноћној страни Венере, ново истраживање означава први пут да је откривен на дневној страни планете.
Пронађена нова атмосферска зона
Физичар из Немачког свемирског центра Хајнц-Вилхелм Хуберс и његов тим анализирали су податке које је прикупила Стратосферска опсерваторија за инфрацрвену астрономију (СОФИЈА), летећи високо у Земљиној атмосфери.
Они су посматрали атомски кисеоник на 17 локација на Венери, а највећа концентрација била је отприлике 100 километара изнад површине планете. Њихово истраживање
објављено је у часопису „Нејчер комјуникејшенс“ (Nature Communications).
Ова надморска висина лежи између два истакнута обрасца атмосферске циркулације на Венери: снажног суперротационог тока испод 70 километара и субсоларног до антисоларног тока у горњим слојевима атмосфере, на висинама изнад 120 километара.
Ово велико откриће отвара нови пут за проучавање Венерине атмосферске прелазне зоне, нудећи дубље разумевање њеног сложеног понашања.
„Будућа посматрања, посебно у близини антисоларних и субсоларних тачака, али и под свим угловима соларног зенита, пружиће детаљнију слику овог необичног региона и подржаће будуће свемирске мисије на Венеру. Заједно са мерењима атомског кисеоника у атмосферама Земље и Марса, ови подаци могу помоћи у побољшању разумевања како и зашто су атмосфере Венере и Земље толико различите“, закључују аутори студије.
