00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
У којој књижевној епохи живимо
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пречник страним речима и изразима“
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Неизмериви ролеркостер са катарзичним епилогом /видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићЖељко Обрадовић
Жељко Обрадовић - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2023
Пратите нас
Утакмица број 500. у улози тренера у Евролиги, 32. година професионалог бављења послом, кум и бивши клуб на другој страни, нешто мање од 30.000 људи на својој страни, 12 играча за на терен... превише бројева, али ниједан не може да опише ролеркостер емоција и катарзу коју је Жељко Обрадовић доживео током и после утакмице Партизан – Фенербахче.
Жељко Обрадовић - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2023
СПОРТ
Обрадовић о Тристану и старим бољкама: „Не постоје домаћи и страни играчи – само Партизан“
Увертиру су направили навијачи, постављена је „шеталица“ са силуетом шута Александра Ђорђевића из Истанбула 1992. године којим су Партизан и Жељко Обрадовић први пут постали прваци Европе, а стандардни улазак тренера у халу пропраћен је највећим овацијама од почетка сезоне.
Све је почело овако – Обрадовић као и уобичајено седи на почетку утакмице...
Наставило се хватањем за главу после невероватне грешке Дозира и Каминског на пет секунди до краја утакмице...
А завршило се овако – с обе руке дигнуте у ваздух у знак олакшања после промашеног шута ривала за победу.
По 14. пут се Обрадовић сусрео на различитим странама са кумом и некадашњим првим сарадником Димитрисом Итудисом. Промашај Дорсија је значио и изједначење у међусобном скору на 7-7, како је и ред, кумовски.
А на терену је имао братију, како је то рекао Ален Смаилагић – без капитена Кевина Пантера екипа се скупила, сви до једног, па и Матеуш Понитка са свега два урађена тренинга са екипом, дали су свој допринос и тим није, на крају, имао ниједну слабу карику.
Зна Обрадовић да их има и зато је морао много да ради током утакмице, мењао је играче, комбиновао, а после свега на конференцији за медије био максимално отворен када је добијао питања о појединцима.
„Тристан Вукчевић нам помаже у нападу, а одмаже у одбрани. Понитка нам је помогао и хвала му на томе“, а између редова је навео да је замерио Смаилагићу на паду концентрације у финишу утакмице.
Имао је Обрадовић и посебну поруку на крају, као вид тоталне катарзе и бацања терета наметнутог споља, терета „КК Камеруна“ од прошле сезоне – после утакмице у којој је солидан број минута на терену заједно провела комплетна петорка српских играча.
И за крај још један број, после 18. година Партизан је успео да победи Фенербахче на свом терену, још једна катарзична појава и још један разлог за велико славље славног тренера, али само до сутра – сезона је дуга и предуга, а сигурно је да Обрадовић жели да буде што дужа, да би урадио све оно што жели са својим Партизаном.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала