https://sputnikportal.rs/20231114/kad-su-slonovi-krstarili-evropom-naucnici-otkrivaju-ulogu-megafaune-u-oblikovanju-starog-kontinenta-1163757364.html
Кад су слонови крстарили Европом: Научници откривају улогу мегафауне у обликовању Старог континента
Кад су слонови крстарили Европом: Научници откривају улогу мегафауне у обликовању Старог континента
Sputnik Србија
Разнолик пејзаж древне Европе, обликован мегафауном, евоцира мит о њеним древним, непрекидним и густим шумама. 14.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-14T23:00+0100
2023-11-14T23:00+0100
2023-11-14T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0e/1163757927_0:970:2048:2122_1920x0_80_0_0_1337b49d7f68c8a01628a46c2c89c35d.jpg
У давна времена претпостављало се да је цела Велика Британија била прекривена густим шумама, што је омогућавало веверици да пређе острво, а да никада не дотакне земљу. Међутим, студија коју је водила Елена Пирс с данског Универзитета Архус доводи у питање ову идеју, откривајући разноврснији пејзаж, преноси „Њу сајентист“.Истраживање сеже даље у прошлост од претходних студија, испитујући интерглацијални период пре 115.000 до 130.000 година.Анализирајући скоро 100 узорака полена са локација широм Европе, Пирсова и њен тим су користили компјутерски модел за предвиђање вегетацијског покривача, узимајући у обзир факторе као што је производња полена. Идентификоване су прошле варијације вегетације, како географски тако и хронолошки, а климатски фактори или пожари су искључени као примарни узроци.Пирсова наглашава улогу мегафауне, укључујући носороге и слонове с равним кљовама, у обликовању тог крајолика.Студија објављена у часопису „Сајенс адвансис“ решава неслагање између фосилних доказа о отворенијем пејзажу и преовлађујућег веровања, заснованог на обиљу полена дрвећа, о шумама углавном са затвореним крошњама.Пирсова сугерише да би се напори за очување требало да фокусирају на поновно стварање процеса који су обликовали тај древни пејзаж, а не на репликовање самог пејзажа. На пример, залаже се за присуство животиња као што су дивље свиње које уништавају тло, спречавајући доминацију одређених биљних врста.„Они су у суштини само неуредни, а сав тај неред ствара сјајна станишта у којима друге ствари могу да напредују“, закључује Пирсова.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Кад су слонови крстарили Европом: Научници откривају улогу мегафауне у обликовању Старог континента
Разнолик пејзаж древне Европе, обликован мегафауном, евоцира мит о њеним древним, непрекидним и густим шумама.
У давна времена претпостављало се да је цела Велика Британија била прекривена густим шумама, што је омогућавало веверици да пређе острво, а да никада не дотакне земљу. Међутим, студија коју је водила Елена Пирс с данског Универзитета Архус доводи у питање ову идеју, откривајући разноврснији пејзаж,
преноси „Њу сајентист“.
„У просеку, на сваком локалитету који смо посматрали, више од половине вегетације је била отворена или светла шума. Замислите неку врсту пејзажа саване“, објаснила је Пирсова.
Истраживање сеже даље у прошлост од претходних студија, испитујући интерглацијални период пре 115.000 до 130.000 година.
Анализирајући скоро 100 узорака полена са локација широм Европе, Пирсова и њен тим су користили компјутерски модел за предвиђање вегетацијског покривача, узимајући у обзир факторе као што је производња полена. Идентификоване су прошле варијације вегетације, како географски тако и хронолошки, а климатски фактори или пожари су искључени као примарни узроци.
Пирсова наглашава улогу мегафауне, укључујући носороге и слонове с равним кљовама, у обликовању тог крајолика.
„Мислим да је мегафауна била водећи фактор“, каже она.
Студија
објављена у часопису „Сајенс адвансис“ решава неслагање између фосилних доказа о отворенијем пејзажу и преовлађујућег веровања, заснованог на обиљу полена дрвећа, о шумама углавном са затвореним крошњама.
Пирсова сугерише да би се напори за очување требало да фокусирају на поновно стварање процеса који су обликовали тај древни пејзаж, а не на репликовање самог пејзажа. На пример, залаже се за присуство животиња као што су дивље свиње које уништавају тло, спречавајући доминацију одређених биљних врста.
„Они су у суштини само неуредни, а сав тај неред ствара сјајна станишта у којима друге ствари могу да напредују“, закључује Пирсова.
