https://sputnikportal.rs/20231114/veliki-projekat-novosadskih-naucnika-proteini-za-ljudsku-ishranu-od-ostataka-uljane-repice-1163758864.html
Велики пројекат новосадских научника: Протеини за људску исхрану од остатака уљане репице
Велики пројекат новосадских научника: Протеини за људску исхрану од остатака уљане репице
Sputnik Србија
Научници из Новог Сада планирају да производе протеине, влакна, па чак и материјале за чишћење отпадних вода - из остатака од уљане репице. 14.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-14T22:44+0100
2023-11-14T22:44+0100
2023-11-14T22:44+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0e/1163759343_0:1089:2048:2241_1920x0_80_0_0_804b3cf478925f2a67328038ff9a0c6c.jpg
Сасвим је природно да отпад доживљавамо као друштвени и еколошки проблем. Међутим, сагледавајући правце одрживог развоја, отпад, а посебно агроиндустријски отпад, има све већи потенцијал да постане важан ресурс.У Европи већ постоје успешни примери имплементације концепта индустријске симбиозе, где споредни производи једне индустрије постају улазне сировине и вредни ресурси за другу.Пројекат „PROTOPOWER“, који се уз подршку Фонда за науку спроводи у Научном институту за прехрамбене технологије у сарадњи са Технолошким факултетом у Новом Саду, има за циљ управо једно такво решење. Ради се на томе да се од споредних производа (отпада) у процесу производње уља уљане репице добију с једне стране протеини намењени људској исхрани, а са друге тзв. природни коагуланти који би служили за пречишћавање отпадних вода, пише „Клима101“.Зашто уљана репица?Како показују подаци Републичког завода за статистику, 2022. године у Србији приноси уљане репице износили су нешто више од 87 хиљада тона са 29.000 хектара пољопривредне земље.Поређења ради, у питању су бројке које су, сасвим очекивано, далеко мање од нпр. ратарских култура (кукуруз се узгаја на око милион хектара), али и сунцокрета, још једног важног извора у индустрији уља, а који се узгаја на преко 250.000 хектара. Међутим, и поред осцилација у годишњој производњи, уљана репица показује значајно вишу стопу раста, а посебно када се тренутне бројке упореде са онима од пре неколико година.Шта је погача?У научној и стручној литератури, уље уљане репице се по саставу и квалитету често упоређује са маслиновим уљем. Осим високог удела мононезасићених масних киселина, ово уље карактерише и три пута већи садржај полинезасићених масних киселина и повољнији однос омега-6 и омега-3 масних киселина у поређењу са маслиновим, што му обезбеђује додатну вредност са аспекта потенцијалних здравствених добробити.Уље уљане репице спада у ред јестивих уља са најнижим садржајем засићених масних киселина (6-7%). Поређења ради, удео ових масних киселина у сунцокретовом и сојином уљу износи око 11 одсто, односно 15 одсто.Препоруке Светске здравствене организације да се унос засићених масти редукује и ограничи на мање од 10 одсто укупног уноса енергије, и доказани здравствени ефекти исхране у којој доминирају мононезасићене масне киселине допринели су великом интересовању за уље уљане репице и резултирали његовим увођењем као доминантног конзумног уља у многим развијеним западноевропским земљама.Производња овог уља ствара значајне количине отпада који се назива погача, а која заправо садржи висок удео протеина.Штавише, протеини уљане репице се по саставу аминокиселина и по могућности апсорпције у организму сматрају висококвалитетним, могу се користити у исхрани људи и све су популарнији међу нпр. физички активним људима и онима који своју исхрану базирају на намирницама биљног порекла. Они поседују висок удео лизина, аминокиселине која умногоме недостаје у протеинима из житарица.Намера је да се понуди нешто што у Србији тренутно не постоји: индустријски примењива решења за искоришћење погаче уљане репице.Како отпад искористити за пречишћавање отпадних водаУ пројекту „PROTOPOWER“ користе се и оптимизоване конвенционалне и иновативне технике екстракције протеина из остатака (погаче) уљане репице. Ове методе имају висок потенцијал за патентирање, те о њима у овој фази истраживања не може се откривати више детаља.Међутим, могу да се дају неке оквирне црте. Технике које се користе у оквиру пројекта омогућавају сукцесивно издвајање појединих фракција протеина из погаче, уз одговоран приступ заштити животне средине, јер се у целокупном поступку користе мање штетни или сасвим нештетни (зелени) растварачи.Наравно, у поступку екстракције протеина опет настаје отпад, али и он ће бити искоришћен – за добијање функционалног састојка богатог прехрамбеним влакнима. Још један важан производ обраде погаче уљане репице је природни коагулант намењен пречишћавању отпадних вода, што све пројекат приближава концепту „zero waste“ (нула отпада).Мада природни коагулант добијен из погаче уљане репице до сада није коришћен у пречишћавању отпадних вода, прелиминарни резултати за сада указују на његову изузетну активност.Пројекат „PROTOPOWER“ се још налази у почетним фазама истраживања, али је већ на прагу првих научних резултата, које ће се у каснијим фазама пројекта тестирати у пилот постројењима и тако бити припремљени за потенцијалну комерцијализацију.Идеално, резултати оваквих подухвата би, након завршетка пројекта, били имплементирани на индустријском нивоу. Ипак, неопходно је да се поклопи пуно фактора да би се постигао овај циљ.Пре свега, неопходно је повећати свест потрошача и произвођача хране у Србији о свим ресурсима који се могу наћи у материјалима које се типично виде само као отпад, о могућностима које нуди концепт индустријске симбиозе, и заинтересовати их да покушају са његовом имплементацијом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Велики пројекат новосадских научника: Протеини за људску исхрану од остатака уљане репице
Научници из Новог Сада планирају да производе протеине, влакна, па чак и материјале за чишћење отпадних вода - из остатака од уљане репице.
Сасвим је природно да отпад доживљавамо као друштвени и еколошки проблем. Међутим, сагледавајући правце одрживог развоја, отпад, а посебно агроиндустријски отпад, има све већи потенцијал да постане важан ресурс.
У Европи већ постоје успешни примери имплементације концепта индустријске симбиозе, где споредни производи једне индустрије постају улазне сировине и вредни ресурси за другу.
Пројекат „PROTOPOWER“, који се уз подршку Фонда за науку спроводи у Научном институту за прехрамбене технологије у сарадњи са Технолошким факултетом у Новом Саду, има за циљ управо једно такво решење. Ради се на томе да се од споредних производа (отпада) у процесу производње уља уљане репице добију с једне стране
протеини намењени људској исхрани, а са друге тзв. природни коагуланти који би служили за пречишћавање отпадних вода,
пише „Клима101“.
Како показују подаци Републичког завода за статистику, 2022. године у Србији приноси уљане репице износили су нешто више од 87 хиљада тона са 29.000 хектара пољопривредне земље.
Поређења ради, у питању су бројке које су, сасвим очекивано, далеко мање од нпр. ратарских култура (кукуруз се узгаја на око милион хектара), али и сунцокрета, још једног важног извора у индустрији уља, а који се узгаја на преко 250.000 хектара. Међутим, и поред осцилација у годишњој производњи, уљана репица показује значајно вишу стопу раста, а посебно када се тренутне бројке упореде са онима од пре неколико година.
У научној и стручној литератури, уље уљане репице се по саставу и квалитету често упоређује са маслиновим уљем. Осим високог удела мононезасићених масних киселина, ово уље карактерише и три пута већи садржај полинезасићених масних киселина и повољнији однос омега-6 и омега-3 масних киселина у поређењу са маслиновим, што му обезбеђује додатну вредност са аспекта потенцијалних здравствених добробити.
Уље уљане репице спада у ред јестивих уља са најнижим садржајем засићених масних киселина (6-7%). Поређења ради, удео ових масних киселина у сунцокретовом и сојином уљу износи око 11 одсто, односно 15 одсто.
Препоруке Светске здравствене организације да се унос засићених масти редукује и ограничи на мање од 10 одсто укупног уноса енергије, и доказани здравствени ефекти исхране у којој доминирају мононезасићене масне киселине допринели су великом интересовању за уље уљане репице и резултирали његовим увођењем као доминантног конзумног уља у многим развијеним западноевропским земљама.
Производња овог уља ствара значајне количине отпада који се назива погача, а која заправо садржи висок удео протеина.
Штавише, протеини уљане репице се по саставу аминокиселина и по могућности апсорпције у организму сматрају висококвалитетним, могу се користити у исхрани људи и све су популарнији међу нпр. физички активним људима и онима који своју исхрану базирају на намирницама биљног порекла. Они поседују висок удео лизина, аминокиселине која умногоме недостаје у протеинима из житарица.
Намера је да се понуди нешто што у Србији тренутно не постоји: индустријски примењива решења за искоришћење погаче уљане репице.
Како отпад искористити за пречишћавање отпадних вода
У пројекту „PROTOPOWER“ користе се и оптимизоване конвенционалне и иновативне технике екстракције протеина из остатака (погаче) уљане репице. Ове методе имају висок потенцијал за патентирање, те о њима у овој фази истраживања не може се откривати више детаља.
Међутим, могу да се дају неке оквирне црте. Технике које се користе у оквиру пројекта омогућавају сукцесивно издвајање појединих фракција протеина из погаче, уз одговоран приступ заштити животне средине, јер се у целокупном поступку користе мање штетни или сасвим нештетни (зелени) растварачи.
Наравно, у поступку екстракције протеина опет настаје отпад, али и он ће бити искоришћен – за добијање функционалног састојка богатог прехрамбеним влакнима. Још један важан производ обраде погаче уљане репице је природни коагулант намењен пречишћавању отпадних вода, што све пројекат приближава концепту „zero waste“ (нула отпада).
Коагуланти су један од кључних, стандардних елемената у третману отпадних вода: они омогућују да се ситне честице, често невидљиве голим оком, групишу у веће и затим уклоне из отпадне воде. У индустрији се најчешће користе коагуланти на бази алуминијума и гвожђа, али последњих деценија се све више испитује могућност органских коагуланата, који као нетоксични и биоразградиви имају бројне предности у односу на хемијске.
Мада природни коагулант добијен из погаче уљане репице до сада није коришћен у пречишћавању отпадних вода, прелиминарни резултати за сада указују на његову изузетну активност.
Пројекат „PROTOPOWER“ се још налази у почетним фазама истраживања, али је већ на прагу првих научних резултата, које ће се у каснијим фазама пројекта тестирати у пилот постројењима и тако бити припремљени за потенцијалну комерцијализацију.
Идеално, резултати оваквих подухвата би, након завршетка пројекта, били имплементирани на индустријском нивоу. Ипак, неопходно је да се поклопи пуно фактора да би се постигао овај циљ.
Пре свега, неопходно је повећати свест потрошача и произвођача хране у Србији о свим ресурсима који се могу наћи у материјалима које се типично виде само као отпад, о могућностима које нуди концепт индустријске симбиозе, и заинтересовати их да покушају са његовом имплементацијом.
