https://sputnikportal.rs/20231115/kokainski-nilski-konji-seju-strah-u-kolumbiji-vlasti-pripremile-radikalne-mere-1163800709.html
„Кокаински“ нилски коњи сеју страх у Колумбији, власти припремиле радикалне мере
„Кокаински“ нилски коњи сеју страх у Колумбији, власти припремиле радикалне мере
Sputnik Србија
Колумбија је почела стерилизацију „Ескобарових нилских коња“, а план је да се до краја 2023. ухвати, анестезира и стерилише 20 јединки. 15.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-15T22:53+0100
2023-11-15T22:53+0100
2023-11-15T22:53+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0f/1163801430_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8234a3d63524c5d04eed423f30025b1b.jpg
Колумбијски нилски коњи су највеће инвазивне животиње на свету и често се називају Ескобарови или кокаински нилски коњи. Злогласни колумбијски нарко бос и најбогатији криминалац у историји Пабло Ескобар (1949-1993) је осамдесетих година прошлог века илегално увезао четири нилског коња (Hippopotamus amphibius) у своју хацијенду Наполес. После његове смрти, мужјак и три женке остали су препуштени сами себи, али су се лепо „снашли“ у реци Магдалени.Захваљујући недостатку суше и предатора, фактора који иначе држе под контролом популацију нилских коња у њиховој родној подсахарској Африци, они су се брзо размножили.Студија објављена у априлу, коју је наручило колумбијско министарство животне средине, процењује да у земљи сада има 181-215 јединки ове врсте. Један модел раста њихове популације процењује да би их могло бити више од 1.000 до 2035. године ако се не предузму мере за њихову контролу.Еколози су забринути зато што ове изузетно територијалне животиње, које могу да теже и до три тоне, својим изметом мењају састав Магдалене, највеће реке Колумбије. Нилски коњи су постали претња аутохтоним врстама у реци, али и људима: у неколико наврата нападали су рибаре, а једном су залутали у школско двориште, али срећом није било жртава.Колумбијска влада је ове године издвојила 200.000 долара за кампању стерилизације, а до сада су обављене три.Свака стерилизација траје између шест и осам сати и укључује тим од осам људи, укључујући ветеринаре, техничаре и помоћно особље. У наредним годинама циљ је стерилизација 40 нилских коња годишње. Покушаји стерилизације у прошлости нису били ефикасни, јер су се нилски коњи размножавали брже него што је било могуће ухватити их и оперисати.Стерилизација је само део сета мера које укључују транспорт животиња у стране резервате и зоолошке вртове, као и еутаназију неких јединки.„Стерилизација није једина стратегија, нити ће бити довољна. Не можемо контролисати популацију нилских коња само стерилизацијом. У трци смо с временом у погледу трајних утицаја на животну средину и екосистем“, рекла је на конференцији за новинаре Сузана Мухамад, колумбијска министарка животне средине, пренео је научни часопис „Nature“.
https://sputnikportal.rs/20230330/zasto-su-nilski-konji-pabla-eskobara-boljka-kolumbije-i-koliko-ce-kostati-njihovo-preseljenje-1153347877.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
„Кокаински“ нилски коњи сеју страх у Колумбији, власти припремиле радикалне мере
Колумбија је почела стерилизацију „Ескобарових нилских коња“, а план је да се до краја 2023. ухвати, анестезира и стерилише 20 јединки.
Колумбијски нилски коњи су највеће инвазивне животиње на свету и често се називају Ескобарови или кокаински нилски коњи. Злогласни колумбијски нарко бос и најбогатији криминалац у историји Пабло Ескобар (1949-1993) је осамдесетих година прошлог века илегално увезао четири нилског коња (Hippopotamus amphibius) у своју хацијенду Наполес. После његове смрти, мужјак и три женке остали су препуштени сами себи, али су се лепо „снашли“ у реци Магдалени.
Захваљујући недостатку суше и предатора, фактора који иначе држе под контролом популацију нилских коња у њиховој родној подсахарској Африци, они су се брзо размножили.
Студија објављена у априлу, коју је наручило колумбијско министарство животне средине, процењује да у земљи сада има 181-215 јединки ове врсте. Један модел раста њихове популације процењује да би их могло бити више од 1.000 до 2035. године ако се не предузму мере за њихову контролу.
Еколози су забринути зато што ове изузетно територијалне животиње, које могу да теже и до три тоне, својим изметом мењају састав Магдалене, највеће реке Колумбије. Нилски коњи су постали претња аутохтоним врстама у реци, али и људима: у неколико наврата нападали су рибаре, а једном су залутали у школско двориште, али срећом није било жртава.
„У дворишту се играло око 35 деце, која су могла да им приђу и изазову трагедију. Иако нилски коњи могу да изгледају веома смирено, у сваком тренутку, с обзиром на њихово веома непредвидиво понашање, могу да нападну, као што се већ догађало“, испричао је својевремено Давид Ехевери, званичник локалне управе за заштиту животне средине.
Колумбијска влада је ове године издвојила 200.000 долара за кампању стерилизације, а до сада су обављене три.
Свака стерилизација траје између шест и осам сати и укључује тим од осам људи, укључујући ветеринаре, техничаре и помоћно особље. У наредним годинама циљ је стерилизација 40 нилских коња годишње. Покушаји стерилизације у прошлости нису били ефикасни, јер су се нилски коњи размножавали брже него што је било могуће ухватити их и оперисати.
Стерилизација је само део сета мера које укључују транспорт животиња у стране резервате и зоолошке вртове, као и еутаназију неких јединки.
„Стерилизација није једина стратегија, нити ће бити довољна. Не можемо контролисати популацију нилских коња само стерилизацијом. У трци смо с временом у погледу трајних утицаја на животну средину и екосистем“, рекла је на конференцији за новинаре Сузана Мухамад, колумбијска министарка животне средине,
пренео је научни часопис „Nature“.
